Usvajanje ekoloških standarda Evropske unije u Srbiji

Trećina propisa koje Srbija treba da sprovede prema standardima Evropske unije odnosi se na oblast zaštite životne sredine. Srbija se nalazi na početku tog procesa jer je spora u sprovođenju evropskih standarda iz ekologije, a na putu usklađivanja i primene direktiva čekaju nas mnoga iskušenja, rečeno je u Kragujevcu povodom usvajanja evropskih standara u kreiranju i sprovođenju politike životne sredine. Tim povodom održan je okrugli sto i susret sa novinarima koji su organizovali Vladina kancelarija za evropske integracije i Centar za evropske integracije Beogradske otvorene škole.

• Politika životne sredine Evropske unije obuhvata propise koji regulišu standarde kvaliteta životne sredine kao što su voda, vazduh, buka, zatim standarde koji se odnose na postrojenja, ekološke karakteristike proizvoda koji se plasiraju na tržište EU. Tu su i propisi koji regulišu načine donošenja odluka o razvojnim projektima koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. Taj paket čini jednu trećinu propisa i predstavlja veliki izazov za svaku državu koja pristupa EU, da preuzme te propise u svoj nacionalni pravni poredak i obezbedi administrativne kapacitete za njihovo sprovodjenje i primenu monitoringa. Naravno, buduća članica EU potrebno je da obezbedi i infrastrukturne kapacitete pre svega komunalne, i tako omogućila da ti standardi budu uspostavljeni i na terenu – rekao je Zoran Sretić zadužen za primenu ekoloških standarda u Kancelariji.

Vlade Srbije je donela strategiju primene tih standarda sa rokom do 2030. godine, a prema njenim procenama 10,6 milijardi evra su ukupni troškovi za preuzimanje svih propisa i sprovođenje u oblasti životne sredine. Najveći procenat se odnosi na upravljanje kvalitetom voda, zašta je potrebno izdvojiti oko 5,5 milijardi evra za infrastrukturnu mrežu upravljanja otpadnim vodama kao i snabdevanje građana vodom za piće. Za upravljanje otpadom potrebno je obezbediti 2,8 milijardi evra.

• Evropska unija ima jasne direktive u vezi sa ekološkim standardima, a koliko brzo ćemo ih primeniti zavisi od nas. U EU se prečišćava gotovo 100 odsto otpadnih voda, a u našoj zemlji manje od 10. Po jednoj od direktiva sva naselja sa više od dve hiljade stanovnika moraju da budu povezana tim sistemima. Najveći stepen usaglašenosti sa standardima EU naša zemlja je ostvarila na polju zaštite vazduha i upravljanja hemikalijama, a najviše zaostajemo u primeni direktiva koje se odnose na upravljanje otpadom – istakao je Sretić.

Najveći teret primene ekoloških standarda pada na lokalne samouprave. Vlada će učiniti sve da građane rastereti dodatnih troškova. Sredstva treba obezbediti kroz saradnju sa različitim fondovima, a jednim delom iz kredita. Ipak na primenu ekoloških standarda ne treba gledati kao na trošak, već kao na investicije koje ostaju u zemlji, zaključak je sa ovog skupa.

• Radi otklanjanja posledica klimatskih promena, zemlje članice EU će do kraja 2020. godine morati da umanje efekat ”staklene bašte” za 20 procenata, kroz povećanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Toga ćemo morati i mi da se pridržavamo, ukoliko želimo da budemo deo Evropske unije– naglasila je klimatolog Danijela Božanić.

U sprovodjenju politike usvajanja i primene ekoloških standarda EU mediji i građani imaju važnu ulogu, istakao je Mirko Popović menadžer nevladine organizacije Beogradske otvorene škole. Projekat jačanja kapaciteta uprave za pristupanje Srbije Evropskoj uniji započet je 2008. godine u partnerstvu Kancelarije za evropske integracije i Beogradske otvorene škole, a uz podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške. Ovaj projekat koji je ušao u završnu fazu ima za cilj unapređenje kapaciteta državne uprave u procesu evropskih integracija, uvođenje evropskih standarda i usaglašavanje pravnog okvira Srbije sa pravnim tokovima EU.

• Nakon četiri godine uspeli smo da realizujemo devet obrazovnih programa, preko 780 državnih službenika sa lokalnog i centralnog nivoa, kreiramo obrazovnu platformu koja je instrument za nastavak učenja i unapređenja kapaciteta u virtualnom prostoru, unapredimo komunikaciju između kancelarija državnih institucija i umrežimo više hiljada aktera iz državne uprave, nevladinog sektora i medija. Sve u cilju da ih povežemo u zajedničkom poslu, a to je unapređenje kapaciteta Srbije za pristupanje EU, a današnje aktivnosti u Kragujevcu su ne samo promovisanje rezultata projekta već i približavanje procesa evropskih integracija građanima – istakao je Mirko Popović.

Državni organi na lokalnom i centralnom nivou u obavezi su da, na zahtev građana, pruže potpune informacije o stanju životne sredine. Radi što aktivnijeg uključivanja građana u proces primene ekoloških standarda, organizatori skupa otvorili su štand u centru grada, gde su zainteresovani Kragujevčani mogli da postave pitanja predstavnicima lokalne samouprave kao i da daju predloge i komentare vezane za ekologiju. Prema podacima članova Volonterskog centra Kragujevac koji su primali pitanja, kragujevčani su se interesovali za uređenje ulica u kojima žive, odvoženje kabastog smeća i otpada, uređenje parkova…