Perspektive obnovljivih izvora energije do 2020. godine

Otvarajući Evropsku nedelju održive enegrije EUSEW, Certralno evropski forum za razvoj CEDEF je pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energeike, Agencije za zašitu životne sredine, a u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, UNS i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, NUNS, organizovao javnu debatu sa medijima. Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa sadašnjih 21,2 na 27%. Učesnici skupa su ukazali na činjenicu da Srbija ima kapacitet da ispuni svoje ciljeve o udelu OIE u ukupnoj potrošnji energije do 2020. godine, ali da smo trenutno u velikom zakašnjenju. Za nekoliko godina, u Srbiji će morati da budu povučeni iz upotrebe kapaciteti za proizvodnju električne energije, uglavnom termoelektrane, ukupne snage oko 1.000 megavata, najviše zbog zastarelosti. Potencijalna zamena ovih postrojenja se upravo vidi u obnovljivim izvorima energije. Energetski potencijal OIE u Srbiji je značajan, ali nije dovoljno iskorišćen. Procene govore o potencijalu od preko 4 miliona tona ekvivalentne nafte (ten) godišnje, što odgovara gotovo polovini godišnje potrebe zemlje za energijom. U prethodnih par godina doneto je niz strateških dokumenata i zakona kojima se otvara mogućnost bržeg razvoja sektora energetike. Veliki napredak u oblasti održivih izvora energije napravljen je i usvajanjem Nacionalnog akcionog plana za korišćenje OIE u 2013. godini, kojim se pre svega akcenat stavlja na ulaganja u biomasu, energiju vetra i sunca, male hidroelektrane i geotermalnu energiju.

Kogeneracija je svakako jedna od tehnologija koja ima veliki značaj u poboljšanju energetske efikasnosti u Republici Srbiji. Ona predstavlja proizvodnju električne energije sa istovremenim korišćenjem otpadne toplote, koja se inače gubi u industrijskim procesima. Danas moderni kogeneracioni sistemi postižu efikasnost i do 90%. Posebno se razvijaju kogenerativna postrojenja na biomasu, jer dostižu visok stepen efikasnosti korišćenja primarne energije – čak do 90%, za razliku od konvencionalnih elektrana gde stepen efikasnosti iznosi tek oko 45%.

•  U ostvarivanju cilja od 27% značajnu ulogu imati sistemi daljinskog grejanja Srbije. Danas, na žalost, od ukupno proizvedenih 7.000 Gwh/god toplotne energije, preko 99% potrošnje primarne energije čine fosilna goriva. Prošle godine Ministarstvo rudarstva i energetike je kroz projekat promocije biomase u 15 gradova Srbije želelo da, korišćenjem feed-in tarife, podstakne izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja korišćenjem biomase. Međutim, pad cena električne energije na svetskom tržištu, visoki investicioni troškovi kogenerativnih postrojenja i dugačak put dobijanja saglasnosti za izgradnju postrojenja nisu povoljno uticali na donošenje odluka o prihvatanju velikih kreditnih zaduženja u najbolje rangiranim lokalnim samoupravama – kaže pomoćnik generalnog direktora Beogradskih elektrana Petar Vasiljević.

Vetar je jedan od najčistijih načina za dobijanje električne energije. Energija dobijena snagom vetra nema za posledicu emisiju CO2. Energija iz vetra trenutno širom EU sprečava emisiju 91 miliona tona CO2 godišnje. To je isto kao da je sa ulica sklonjeno 46 miliona automobila. Potencijal energije vetra u Srbiji se nalazi u oblasti košavskog područja, južnog Banata, područja istočne Srbije, istočne strane Kopaonika, područje Zlatibora i Peštera i lokaliteta planinskih prevoja na nadmorskim visinama iznad 800m. Sa instalisanom snagom vetroelektrana od 500 MW, maksimalni tehnički iskoristiv potencijal je od 1.200 Gwh godišnje.
Nacionalnim akcionim planom je navedeno da 46% od naših ukupnih instalisanih kapaciteta do 2020. godine treba da dodje iz vetra.

• Mi treba da gledamo na vetroparkove kao na velike infrastrukturne projekte koji u naredne 2 godine mogu da pokrenu našu građevinsku industriju, donesu velike prihode u budžet i zaposle naše firme na održavanju ovih objekata. Treba da težimo čistijoj proizvodnji energije jer su naše termoelektrane sada najveći zagađivači u Evropi. Naš energetski sektor sada ima izbor između izgradnje novih termoelektrana i vetroparkova. Cena električne energije iz novih termoelektrana biće između 7 i 9 evrocenti. Cena iz vetroparkova u ovom trenutku je 9,2 centa.  Ugalj ćemo morati da uvozimo, dok je vetar naš sopstveni izvor koji nikada neće presušiti – izjavila je Ane Brnabić, direktor Srpskog udruženja za energiju vetra SEWEA.

Potreba za iskorišćavanjem vodnog potencijala za proizvodnju energije je trenutno veća nego ikada. Kao i u ostatku sveta, zemlje jugoistočne Evrope rade na tome da što više iskoriste hidropotencijal. Rešenje za to vide između ostalog i u izgradnji mini hidrocentrala. U narednom periodu je planirano da se kapaciteti malih hidroelektrana uvećaju sa 42 megavata u 2015. na 208 u 2020. godini i na 400 u 2030, a kapaciteti hidroelektrana snage veće od 10 megavata sa 250 megavata 2020. na 350 megavata u 2030. godini.

Geotermalna energija je pouzdan izvor energije, veoma isplativ i ekološki održiv, a idealan je za klimatizaciju, grejanje i hlađenje objekata. Srbija se nalazi u zoni povoljnih geotermalnih potencijala, sa velikim brojem petrotermalnih i hidrotermalnih energetskih izvora. Prirodni i veštački izvori termalne vode su locirani na teritoriji preko 60 opština. U odnosu na tako visok potencijal koji poseduje, korišćenje ovog vida energije je u početnoj fazi. Ukupna toplotna snaga koja se može dobiti korišćenjem svih izvora termalne energije vode iznosi 216 Mwt. Geotermalna energija se posebno može koristiti u pojedinim područjima Srbije, gde temperatura vode iz podzemnih izvora često prelazi i 60 stepeni Celzijusovih.

O tome koliko je Standard ISO 50001 važan za postizanje energetske efikasnosti ukazali su prof. dr Vojislav Božanić sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu i Nenad V. Pavlović, direktor Direkcije za podršku investicionim projektima kompanije NIS.

• Ovaj sertifikat predstavlja tehničku i menadžment strategiju energetskih resursa i potrošnje energije radi postizanja energetske efikasnosti. Namenjen je sertifikaciji velikih potrošača energije, ali i svim organizacijama koje žele da poboljšaju svoju enertgetsku performansu. Ovo je prvi standard kod koga je finansijska korist jasno vidljiva. Nemačka je zemlja sa najvećim brojem ISO 50001 sertifikata i to čak 1115 sertifikata, dok je na drugom mestu Španija sa 120. U Srbiji su 2012. godine samo dve organizacije posedovale sertifikate ISO 50001, dok u 2014 ovaj sertifikat, između ostalih, poseduju kompanije NIS, Henkel, Energotehnika, SNE Energy, Energoprojekt ENTEL, Transnafta – kaže profesor Božanić.