Otrovne biljke hrana, lek ili otrov

U svetu postoji na hiljade otrovnih biljaka, među kojima su i one koje su jako opasne za ljude. Otrovne biljke ne treba uništavati jer mnoge imaju lekovita svojstva. Mi smo okruženi biljkama koje kad konzumiramo mogu da izazovu zdravstvene probleme.

• Mi smo okruženi otrovnim biljkama pa čak Ih i u kućama gajimo. Otrovna biljka je adam, difembahija, ikaline biljke koje mi koristimo u dvorištima, kao živu ogradu i izazivaju razne ekceme. Biljke koje gajimo u kući a otrovne su ne produkuju štetne materije u vazduhu, one su opasne jedino ako se pojedu – objašnjava prof. Dr Gorica Đelić docent na PMF-u Kragujevcu .

Svetska zdrtavstvena organizacija je iznela podatak da negde 3 do 10 odsto ukupnog trovanja je izazvano biljkama, ali kada su deca u pitanju taj procenat je mnogo veći, cak 50 %. U našem okruženju ima izuzetno otrovnih biljaka koje doduše ne rastu samoniklo, mi ih gajimo a to je naprimer ricinus komunis, koja se koristi za dobijanje ricinusovog ulja.

• Ona je 2007 godine uvrštena u najotrovniju biljku na svetu i ona je sedam puta otrovnija od otrova kobre. Čitava biljka sadrži alkaloide koji su otrovne materije, narocito alkaloide rici, koje se nalazi u samom semenu. Od samoniklih biljaka ima dosta otrovnih a to su tatula, bunika, atropa beladona – objašnjava Gorica Đelić.

Od mnogih otrovnih biljaka farmaceuti prave korisne lekove. Od otrovne biljke mrazovca dobijaju se  materije koje se koriste za pacijente koji imaju problem sa gihtom, kolhamin se koristi za spoljnu upotrebu kod lečenja karcinoma kože, ali ovi alkaloidi se ne koriste za unutrašnju upotrebu. Tu je i đurđevak koji se koristi za dobijanje ne alkaloida nego heterozida koji se služi za lečenje  ardiovaskularnog sistema i kao diuretici.

• Jedna od biljaka koja se široko upotrebljava kod nas je krompir, cela biljka je otrovna, svi njeni delovi sadrže alkaloid solanin koji je izuzetno otrovan. Mi koristimo krtolu koja takođe sadrži solanin, ali zrela krtola ga sadrži u izuzetno malim količinama dok zeleni krompir se ne preporučuje za upotrebu. Povećanje solanina može da se desi i ako se prilikom vađenja krtola zaseče, a naročito veća količina solanina se pojavljuje kada dolazi do klijanja krtole krompira – ističe prof. Dr Gorica Đelić.

Prema podacima nekih Evropskih zemalja trovanje biljkama su najčešća u proleće i leto kada mogu biti masovna. Otrovne biljke nemaju posebne vidljive karakteristike pa samim tim ne postoji neki univerzalni test za njihovo prepoznavanje. Potrebno je imati bar osnovno znanje o izgledu pojedinih biljaka i njenim karakteristikama.