Politika zaštite životne sredine
Mišljenje Ekološkog centra „Stanište“ o odredbama nacrta Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koje se tiču sistema finansiranja zaštite životne sredine
Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca ukazuje da će, ukoliko se usvoji nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pojedina njegova rešenja, a naročito predlog ukidanja naknade za zaštitu životne sredine (šifra 714562), onesposobiti lokalne samouprave da sprovode programe i aktivnosti zaštite životne sredine, sa štetnim posledicama po stanje u životnoj sredini, koje je i sada zabrinjavajuće.
Poslednjih godina, u kontinuitetu se odvija nekoliko nepovoljnih procesa opšteg karaktera, koji su prisutni i u sistemu finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou i nanose mu štetu. Ove procese kako je istakao Dejan Maksimović EC ”Stanište” iz Vršca, možemo opisati kao:
1) Centralizacija prihoda – težnja ka smanjenju prihoda lokalne samouprave u korist povećanja prihoda budžeta Republike. To se obično dešava uporedo sa izmenama zakona koje proširuju nadležnosti i obaveze opština i gradova, što kao posledicu ima povećanje lokalnih poreza i naknada. Tako Republika, za nužno povećanje nameta, odgovornost sa sebe prebacuje na lokalne samouprave.
2) Prevođenje namenskih prihoda u opšte – težnja da se određenim prihodima oduzme namenski karakter, kako bi se mogli koristiti za bilo koju namenu i rasporediti na bilo koje budžetske korisnike.
3) Neplansko odlučivanje – praksa donošenja odluka u nekom pojedinačnom, a ne strateškom cilju, bez detaljnog poznavanja stanja, bez šire slike i plana, bez svesti o posledicama takvih odluka, često bez konsultacija sa drugim ministarstvima ili u suprotnosti sa strateškim dokumentima.
4) „Ozakonjenje“ stanja nastalog odsustvom primene propisa – prilagođavanje neuređenom stanju – praksa da se propisi prilagođavaju nekom nepovoljnom stanju, umesto da se njihovom primenom, takvo stanje promeni na bolje. Usled nemoći države da primeni vlastite propise, traže se načini za uprošćavanje i uopštavanje normi, za spuštanje standarda.
Procesi se prepoznaju i u nacrtu Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Dejan Maksimovića iz EC ”Stanište” iz Vršca naveo je sledeće:
- Novi Zakon o finansiranju lokalne samouprave će opustošiti i obesmisliti postojanje lokalnih budžetskih fondova za zaštitu životne sredine u 142 od 145 lokalnih samouprava. Mnoge lokalne samouprave počele su planiranje investicija u zaštitu životne sredine, što će se gubitkom namenskih sredstava i fondova dovesti u pitanje. Pogoršaće se stanje u životnoj sredini.
- – Tvrdnja predlagača Zakona da je naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine kvazi porez na imovinu, nije tačna, jer je u skladu sa načelom „zagađivač plaća“, kriterijum za plaćanje i prihod od obavljanja delatnosti koje utiču na životnu sredinu, što se ne može integrisati u porez na imovinu.
- – Politika zaštite životne sredine mora biti integrisana u sve ostale politike. Zato predlagač mora ozbiljno da razmotri sve posledice i predloži rešenje koje više odgovara potrebama zaštite životne sredine.
- – Najveću posrednu štetu treba očekivati u stanju javne svesti o neophodnosti ulaganja u životnu sredinu. Kada vrh vlasti šalje poruku javnosti da životna sredina nije bitna, kada se, posledično, u 98% lokalnih zajednica ništa nećeplanirati, investirati i događati u životnoj sredini, to ne može proći bez trajnih posledica i po svest, ali i po samu životnu sredinu.