Termoelektrane više neće predstavljati pretnju rekama

Rešavanje problema otpadnih voda iz termoelektrana najvažniji doprinos očuvanju reka. U toku je izrada projektne dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u TENT B.

Usvajanjem Zakona o ratifikaciji ugovora o stvaranju energetske zajednice jugoistočne Evrope, Zakona o vodama i više zakona iz oblasti zaštite životne sredine u Srbiji, koji su stupili na snagu krajem 2004. i 2009. godine, sa obavezama JP ”Elektroprivreda Srbije” da uskladi rad termoenergetskih objekata sa njihovim odredbama do 2017. godine, stvorila se potreba za rešavanjem i ove vrste problema u EPS-u. Jedan od uslova za dobijanje integrisane dozvole za rad termoenergetskih postrojenja i obavljanje aktivnosti posle 2015. godine, prema Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, jeste usaglašavanje emisije i uvođenje najbolje raspoloživih tehnika za smanjenje emisija u vodi.

• Obaveza termoelektrana jesu da dobiju integrisane dozvole za rad do 2017. godine – objašnjava Snežana Andrić, vodeći inženjer za kontrolu i tretman otpadnih voda u Sektoru za zaštitu životne sredine Direkcije EPS-a za strategiju i investicije. U termoelektranama je potrebno obezbediti dovoljne količine vode, koja se koristi kao radni i tehnološki fluid, rashladni medijum, za protivpožarne svrhe, razna pranja u okviru elektrana, kao i za sanitarne potrebe. Posle sagledavanja stanja jasno je da se prečišćavanje otpadnih voda mora hitno rešavati u TENT A i B, TE ”Kostolac” i u RB ”Kolubara – Prerada” – dodaje ona.

Korišćenjem velikih količina vode dolazi do njenog zagađenja raznim otpadnim materijama i hemikalijama ili do zagrevanja i na taj način do promene fizičko – hemijskih karakteristika. Otpadne vode koje ovako nastaju prikupljaju se i evakuišu preko više sistema kanalizacije ili preko sistema za transport pepela i šljaka na deponiju. U svakom slučaju, krajnji primalac je reka. Zato je potrebno da se u okviru TE sprovedu mere za smanjenje štetnih uticaja otpadnih voda na površinske i podzemne vode.

• Prema podacima iz studije ”Bilansiranje otpadnih voda u TE i TE – TO EPS-a definisano je nekoliko kategorija voda – ističe Andrićeva. To su vode koje se mogu ispuštati u životnu sredinu bez prethodnog tretmana u okviru TE za transport i deponovanje pepela i šljake i vode koje se moraju tretirati pre ispuštanja u životnu sredinu. Za ove vode je urađen izbor rešenja postrojenja za njihov tretman.

U toku je izrada projektne dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda TENT B i uradiće se studija opravdanosti sa idejnim projektom, a sa studijom o proceni uticaja na životnu sredinu i prikaz preporučenih mera za otklanjanje ili smanjenje uticaja novoprojektovanih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na životnu sredinu. Predložiće se i odgovarajuće mere sprečavanja nastajanja ili smanjenja količine zagađenih voda. Kada su u pitanju finansijska sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u TENT B ona će biti obezbeđena iz Pretpristupnih fondova EU -IPA fonda – za 2011. godinu u iznosu od 20 miliona evra. Idejni projekat sa studijom opravdanosti i studijom procene uticaja je trenutno u fazi izrade za TENT A i TENT B. Uvođenjem prečišćivača za otpadne vode EPS će do 2017. godine ne samo obezbediti integrisane dozvole za svoje nTE u skladu sa zakonskim regulativama nego će učiniti i veliki korak ka najvažnijem cilju u spostvenim ”zelenim planovima” – TE više neće predstavljati pretnju rekama.