Potrošnja energije na lokalnom nivou
Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu, u saradnji sa Univerzitetima iz Švedske, Holandije, Španije, Italije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Beograda organizovao je radionicu čiji je cilj da prouči načine za što bolje korišćenje svih potencijalnih izvora energije na lokalnom nivou. U želji da doprinesu izgradnji kapaciteta u oblasti održivog razvoja naših opština Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, odnosno katedra za energetiku i procesnu tehniku, organizovala je radionicu pod nazivom ’’ Analiza korišćenja energije i mogućnosti upotrebe lokalnih goriva u opštinama’’. Ovim su obuhvaćena pitanja koja se tiču potrošnje energije na lokalnom nivou i mogućnosti za racionalizaciu potrošnje i povećanje energetske efikasnosti lokalnih sredina.
- Naša iskustva pokazuju da su projekti koje smo realizovali uvek davali značajne uštede u energiji, a investicije su se brzo isplaćivale. Energije je sve manje, a obnovljivi izvori energije se sve više koriste, ali ih je sve manje. Jedini način da se energija obezbedi jeste da se prave atomske elektrane ili dok se ne unapredi nuklearna tehnologija, da se energija štedi i racionalno koristi. To znači da ne menjajući komfor i ne smanjujući proizvodnju u industriji, trošimo manje energije – rekao je prof. Dr Milun Babić , koordinator Tempus projekta
Moglo se čuti da su glavna opterećenja srpskog energetskog sektora mali broj školovanih stručnjaka u ovoj oblasti, kao i izostanak osavremenjavanja znanja.
- Interesantno je da je potrošnja primarne energije na globalnom nivou došla do 12 hiljada miliona tona ekvivalentne nafte. Najviše se troši nafta, zatim ugalj koji je došao do nekih 30 procenata što je istorijski maksimum u poslednjih trideset godina, prvenstveno zbog sve veće potrošnje u Indiji i Kini, zbog naglog industrijskog razvoja u ovim zemljama – istakao je prof. Dr Dušan Gordić sa Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu. Karakteristična je pojava sve veće potrošnje prirodnog gasa kao energenta 21. veka koji se sve više troši u visoko razvijenim zemljama, pre svega u EU, dok obnovljivi izvori energije u primarnom energetskom miksu učestvuju za nekih 12 procenata. Prosečna potrošnja po stanovniku 1,7 tona ekvivalentne nafte, dakle svaki stanovnik na planeti zemlji na godišnjem nivou potroši taj iznos energije. Mi smo tu u nekim svetskim prosecima, nešto malo iznad nje – objašnjava Gordić i dodaje da je kod nas prosečna potrošnja oko 2 tone ekvivalentne nafte što praktično fizički znači da svaki naš stanovnik potroši 2 kilovata svake sekunde. Prema postojećim dokazanim rezervama prirodnog gasa i nafte ima za 50 do 60 godina, uglja nešto više od 100 godina, ali je neizvesno da li će se pronaći nove rezerve, vrlo su male šanse, dok se neke nove tehnologije korišćenja drugih alternativnih konvencionalnih izvora energije ne pronadju – rekao je Gordić.
Projekat je rađen na osnovu poznatih podataka vezanih za realne rezerve domaćih neobnovljivih i obnovljivih izvora energije. Predavači su predstavnicima opština i studentima govorili o indikatorima potrošnje energije u razvijenim i zemljama u razvoju predstavljena je potrošnja energije kod javnih zgrada, kao i pregled trenutnog stanja potrošnje i upravljanja energijom u pojedinim opštinama.
- Ideja projekta je da kolege sa zapada prenesu odredjena znanja koja su oni stekli kroz svoj razvoj veštine po pitanju održivog razvoja u lokalnim zajednicama. U okviru projekta obavili smo dosta studijskih poseta u Stokholmu, Barseloni i Delftu , gde ćemo na sledećoj radionici deo njihovih znanja prenesemo našim opštinama – rekao je Davor Končalović, istraživač u projektu.
Ako bi se postupalo u skladu sa usvojenim strateškim planovima razvoja Srbije, a zadržao sadašnji nivo energetske efikasnosti, kolaps kompletnog sistema desio bi se, čulo se na radionicama između 2040. i 2050. godine. Unapređenjem energetske efikasnosti i povećanjem obima korišćenja obnovljivih izvora energije trenutak energetskog kolapsa Srbije znatno pomera prema vremenu u kome će svet početi da koristi nove velike izvore energije.