Voda sa javnih česmi neispravna za piće

Kragujevčani piju hemijski i bakteriološki ispravnu vodu, potvrđuju nadležni iz Instituta za javno zdravlje. Analize međutim pokazuju da su najosetljivije javne česme sa izvorskom vodom, pa je ispravno jedino česma u Teferiču.

Institut za javno zdravlje Kragujevac kontroliše dva puta mesečno javne česme u gradu. Prema poslednjim ispitivanjima, voda je jedino ispravna i hemijski i mikrobiološki, na česmi u Teferiču. Ostale javne česme u Šumaricama, na Bubnju, Košutnjaku, Beloševcu, a naročito u Divostinu na kojoj je voda mikrobiološki neispravna, ne preporučuju se za piće.

Dr Jelka Ranković, ekotoksikolog u Institutu za javno zdravlje Kragujevac

  • Što se tiče ostalih izvora za vodosnabdevanje kao što su bunari i lokalni vodovodi koji su kopani u zadnjih par godina, su pod kontrolom. To su rezervoari i bunari iz kojih se voda kontroliše i ona je ispravna i može da se koriste za piće. Vlasnici tih bunara, a to su grupe građana ili udruženja dobijaju rezultate analiza. Jedan deo tih bunara nije pod takozvanim monitoringom i nemaju redovne kontrole – ističe dr Jelka Ranković, ekotoksikolog u Institutu za javno zdravlje Kragujevac.

Neispravnost vode je izazvana i mešanjem zagađenih voda sa izvorskom, nakon višednevnih kiša. Iz Instituta ističu da veći broj česmi već godinama nije održavan u građevinsko tehničkom pogledu, što bi podrazumevalo redovno čišćenje i dezinfekciju kaptaža i održavanje okolnog prostora, jer to su faktori koji mogu da ugroze kvalitet izvorske vode. Kada je reč o invidualnim seoskim bunarima vlasnici su u obavezi da sami kontrolišu ispravnost vode. I tu je situacija loša jer je skoro 70 odsto bunarskih voda neispravno i u hemijskom i mikrobiološkom smislu.

  • Postoje delovi sela koji imaju hemijski neispravnu vodu i gde je situacija dosta loša. Što se tiče same teritorije Kragujevca, selo Jovanovac ima takvu vodu, zatim na teritoriji opštine Topola selo Junkovac koje ima jako povišene nitrate. To su sela koja imaju hemijski ali najčešće i mikrobiološki neispravnu vodu jer se ne radi dezinfekcija tih vodnih objekata – objašnjava dr Jelka Ranković.

Kako voda za piće iz individualnih bunara nije obuhvaćena redovnim, kontinuiranim kontrolama i postojećom zakonskom regulativom, ona predstavlja rizik po zdravlje ljudi. Zato 45 odsto stanovništva iz Šumadijskog okruga, koje koristi bunarsku vodu za piće smatra da je voda zagađena i da predstavlja opasnost po zdravlje. U Institutu za javno zdravlje ističu da se u Šumadijskom okrugu, sa oko 300 hiljada stanovnika, za 50 do 60 hiljada ne zna kakvu vodu piju, a prema zvaničnim podacima od 7550 bunara samo su 3100 u upotrebi, a ogroman broj je hemijski i bakteriološki neispravan.

Izvor u Šumaricama

You may also like...