Energetska efikasnost u kragujevačkim školama

Renoviranje školskih objekata i stvaranje boljih uslova za učenike i prosvetne radnike u Kragujevcu jedan je od prioriteta i na tome će Ministarstvo prosvete i lokalna samouprava zajedno raditi i u narednom periodu, izjavio je pomoćnik ministra Ljubiša Antonijević.

On je, nakon obilaska novoizgrađenog objekta škole „Svetozar Marković” i obnovljene Trgovinsko-ugostiteljske škole „Toza Dragović” najavio da će u narednoj godini još 10 kragujevačkih škola biti adaptirano. Povodom početka nove školske godine, pored pomoćnika ministra prosvete, renovirane škole posetili su i gradonačelnik Radomir Nikolić sa saradnicima i predstavnici Školske uprave u Kragujevcu.

Rekonstrukcija osnovne škole Moma Stanojlović odvija se po predviđenoj dinamici. Osim uređenja fasade radiće se i potpuna rekonstrukcija podova, mokrih čvorova, delimična rekonstrukcija osvetljenja kao i krečenje svih prostorija. Očekuje se da radovi budu gotovi do početka decembra. Naravno zamenom prozora i vrata na ovom školskom objektu zgrada će dobiti potpuno nov izgled, a i bolje uslove rada.

• Prozori se ugrađuju po tehnologiji koja omogućava da se zaptiju fuge oko prozora i ugrađuje se fasada po tkz. sistemu eteks koji garantuje desetogodišnju trajnost i funkcionalnost fasade. Proizvođač koji je izabran u postupku međunarodne javne nabavke jeste kvalifikovan za ove radove i danas smo se uverili, zajedno sa predstavnicima proizvođača fasadnog sistema firme Baumit,da se radovi izvode po standardima koji su zahtevani za ovu vrstu radova – istakao je Aleksandar Turković, rukovodilac projekta.

Procena je da će se ugradnjom nove stolarije, i primenom tehnologije koja se prvi put primenjuje u Srbiji, škola u potpunosti energetski sanira, a ostvariće se i ušteda u potrošnji električne energije i do 50 procenata.

• Kada govorimo o energetskoj efikasnosti moramo reći da je došlo vreme da se ulože ozbiljna sredstva u fasadne sisteme škole, kao i u zamenu stolarije. Uz dobru izolaciju i krovni pokrivač objekti duže traju, time se znatno štedi na energiji i grejanju. Samim tim se povećava komfor života i boravka – rekla je Melanija Pavlović, generalni direktor Baumit-a za Srbiju

U zamenu stolarije, rekonstrukciju toplotne podstanice, kuhinje u dnevnom boravku i uređenje fasade osnovne škole „Moma Stanojlović” biće uloženo oko 450 hiljada evra.

Najavljena je poseta nemačkog ministarstva ekonomije gde će njihovi predstavnici, koji su inače investirali u ovaj projekat pogledati kako teku radovi u školi.

• Pored zamene stolarije radi energetske efikasnosti, škola će biti potpuno renovirana od poda do krova. O obimu i značaju radova u ovoj ustanovi govori i podatak da je reč o jednoj od većih investicija u školske objekte na teritoriji Srbije istakla je – Vesna Dimitrijević, direktor škole Moma Stanojlović.

U novoizgrađenom objektu škole „Svetozar Marković” od ove školske godine nastavu će pohađati nova generacija prvaka. Za dogradnju objekta u kome se sada nalazi šest novih učionica, dva toaleta i igraonica za đake, grad je izdvojio 20, a resorno ministarstvo pet miliona dinara. Adaptacijom školskog objekta, učenici i prosvetni radnici sada će raditi u novom, funkcionalnom i bezbednom prostoru.

• To znači da ćemo imati jednu potpuno novu organizaciju rada odnosno ići prema onome što je strategija ministarstva prosvete, jednosmenski rad sa učenicima i bolji i uređeniji prostor – rekla je Tatjana Marinković, direktor škole Svetozar Marković

U Trgovinsko-ugostiteljskoj školi „Toza Dragović” radilo se na poboljšanju uslova rada. Direktorka škole, Ljiljana Bašić podseća da je reč o prvim obimnijim investicijama još od osnivanja ove obrazovne ustanove.

• U potpunosti je zamenjena stolarja, obnovljen školski nameštaj i to su bile investicije ministarstva prosvete. Završeni su radovi na rekonstrukciji fiskulturne sale i urađena rekonstrukcija i adaptacija svih učeničkih toaleta – rekla je Ljiljana Bašić, TUŠ Toza Dragović

 

 

• Ulaganje u rekonstrukciju školskih objekata jedan je od prioriteta lokalne samouprave – kaže pomoćnica gradonačelnika Slađana Radisavljević. Za nepunih godinu i po dana uložili smo u više od desetak škola, to će do kraja godine biti 300 miliona dinara. Tu se ne zaustavljamo, radimo nove projekte – istakla je Slađana Radisavljević.

Uz napomenu da je višegodišnje neulaganje u školsku infrastrukturu stvorilo brojne probleme. U Ministarstvu prosvete tvrde da je njihov posao stvaranje boljih uslova kako za učenike, tako i za prosvetne radnike.

• Posle Osnovne škole ”Svetozar Marković” u planu je da će se sledeće godine nekih dvanaest kragujevačkih osnovnih i srednjih škola u etapama sređuje, bez obzira na ove započete. Nadamo se da ćemo u sledeće dve do tri školske godine, ako budemo imali ovaj nivo investicija uspeti da sve škole sa teritorije grada Kragujevca i okoline upristojimo i dovedimo u bolje stanje – objašnjava Ljubiša Antonijević, pomoćnik ministra prosvete.

U prethodnom periodu renovirana je i osnovna škola „Vuk Karadžić”, u toku su radovi na izgradnji novog krila u Domu učenika srednjih škola, a očekuje se i početak izgradnje četvrtog paviljona Studentskog centra.

Osnovna škola ”Milutin i Draginja Todorović” izgrađena je 1961 godine a dograđena davne 1978. Od tada do danas u školi su obavljane samo sitne prepravke i zanatski radovi. Investicijama iz evropskih fondova, a u saradnji sa lokalnom samoupravom koja je uredila projektnu dokumentaciju matična škola je u potpunosti obnovljena, kao i njeno izdvojeno odeljenje u Ilićevu. Vrednost radova je 25 miliona dinara.

Stolarija na školskoj zgradi je potpuno promenjena, urađena je izolacija zidova i plafona, a u paviljonu iz 1961 obnovljene su učionice i kabineti za nastavu. Osim toga zamenjena je elktro instalacija, a zbog energetske uštede postavljene su led sijalice. Kompletna vodovodna i kanalizaciona instalacija je zamenjena, a u toaletima su postavljene nove pločice. I podne površine su potpuno rekonstruisane, parket je hoblovan i lakiran, a postavljeni su i novi vinil podovi. Najveće zadovoljstvo zbog ovih radova ne kriju učenici svih razreda.
Osim radova u matičnoj školi izdvojeno odeljenje Osnovne škole ,,Milutin i Draginja Todorović,, u Ilićevu dobilo je potpuno drugačiji izgled.

• Za nas je ovo kapitalna investicija od izuzetnog značaja za razvoj škole, a ujedno to je otvorena podrška nastavnicima i učenicima, da zajednički postižu rezultate – rekao je Dragan Pavlović , direktor Osnovne škole ”Milutin i Draginja Todorović”.

 

Nekoliko kragujevačkih osnovnih i srednjih škola obuhvaćeno je programom obnove, a obimni radovi finasirani su sredstvima Kancelarije za upuravljanje javnim ulaganjima iz evropskog fonda solidarnosti.

• Uz pomoć kancelarije za javna ulaganja Vlade Republike Srbije koja je obezbedila novčana sredstva i uz pomoć grada, koji je obezbedio kompletnu projektnu dokumentaciju, realizovan je ovaj projekat vredan 25 miliona dinara. Objekat je potpuno renoviran i ne odnosi se samo na ovu matičnu zgradu vecć i na istureno odeljenje u Ilićevu – rekao je Prof. dr NEDELJKO MANOJLOVIĆ , član Gradskog veća za obrazovanje

Inace Osnovna skola Milutin i Draginja Todorovic ima 900 ucenika dok osnovnoskolsko obrazovanje u Ilicevu pohađa 90 đaka. Odlicni uslovi boravka u skolskim zgradama svakako ce uticati i na jos bolje rezultate u ucenju.

U okviru potpisanog Sporazuma o saradnji grada Kragujevca i nemačkog GIZ -a, koji podrazumeva prelazak na grejanje biomasom javnih objekata, koji nisu povezani na sistem centralnog grejanja, u Kragujevcu je održana radionica za članove projektnog tima na temu javno privatnog partnerstva.

U okviru projekta ”Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” u Kragujevcu će biti obavljena analiza potencijala zamene goriva u javnim objektima koji nisu povezani na sistem centralnog grejanja, ali i razvoj koncepta uključenja privatnog sektora u proizvodnju, snabdevanje i upotrebu biomase. Tim povodom u Kragujevcu je organizovana radionica za članove projektnog tima na temu javno privatnog partnerstva, za prelazak na grejanje biomasom.

• Grad Kragujevac je drugi grad po redu koji je u Srbiji iskazao spremnost da krene u projekat javno privatnog partnerstva, iohrabren od strane nemačkog GIZ-a, u okvru projekta održivog razvoja biomase u Srbiji – istakla je Slađana Sredojević, ekspert GIZ –a JPP

U planu je da bude pripremljena studija izvodljivosti za odabrane projekte prema tehničkoj analizi stručnjaka, uz koga }e se finansirati projekti zamene grejanja na lo` ulje prelaskom na biomasu. Biće obezbeđen prilagođen model ugovora za isporuku goriva u okviru finansiranja javno-privatnog partnerstva koji se može koristiti za buduće projekte grejanja biomasom.

• Za Grad Kragujevac je ovo višestruko važno zato što ćemo biti u mogućnosti da stare dotrajale kotlove koji postoje u osnovnim školama i koje su na lož ulje, zamenimo i ubuduće radili bi na savremeno gorivo, pelet. To će omogućiti veći komfor u školama i smanjenje emisija štetnih gasova. Naravno smanjićemo i troškove iz gradskog budžeta i time doprineti ostvarenju politike EU, a to je povećanje udela obnovljivih izvora energije, jer jedan od ciljeva energetske politike Srbije da se što više koriste obnovljivi izvori energije do 2020 godine – objašnjava Ana Radojević, načelnik Odeljenja za održivi, ravnomerni razvoj i energetsku efikanost.

Grad Kragujevac bi dobio studiju izvodljivosti za projekte zamene kotlova na lož ulje, kotlovima koji koriste biomasu. Objekti koji bi trebalo da pređu na grejanje na pelet su Osnovne škole Miloje Simović, Živadinka Divac i Sreten Mladenović iz Desimirovca. ”Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” finansira Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj kao deo Nemačke klimatske i tehnološke inicijative, a glavni partner je resorno ministartsvo. Cilj projekta je jačanje kapaciteta i stvaranje povoljnog okruženja za održivo korišćenje bioenergije u Srbiji. Predviđeno je da tehnička pomoć za implementaciju ovog projekta traje od 7. jula 2016. godine do 1. septembra 2017. godine.

U okviru sajma Zelene gradnje koji je održan u Beogradu jedna od važnih tema okruglog stola bila je i uspostavljanje okvira za održive škole. Jedan od učesnika bila je i osnovna škola Moma Stanojlović, koja je na konferenciji prezentovala svoja iskustva i potencijalne ideje i rešenja na polju obnove i razvoja objekata sa obrazovnom namenom.

Na sajmu Zelene gradnje predstavile su se kompanije sa vizijom da postanu glavni protagonisti zelene gradnje koja postaje ključna pokretačka snaga održive ekonomije u celom svetu. U okviru okruglog stola razgovaralo se o uspostavljanju okvira za održive škole. Kao primer dobre prakse pozvana je i osnovna škola Moma Stanojlović koja je prezentovala svoja projekat zasnovan na energetskoj efikasnosti u javnim zgradama, a ušteda će biti oko 80 odsto.

• Akcenat je stavljen na grejanje u školi koje je apsolutno promenjeno, od podstanice i razdvajanja od obdaništa sa kojima delimo zgradu. Radi se fasada, izolacija krova, kompletan novi krovni pokrivač nad celodnevnim boravkom, kuhinja, svi podovi učionica, toaleti, sanitarni čvorovi. Tačnije oko 70 posto svih radova odnose se na adaptaciju škole – rekla je Vesna Dimitrijević, direktor OŠ ”Moma Stanojlović”

U okviru projekta Energetska efikasnost u javnim zgradama, predviđena je energetska sanacija za 18 škola. U prvih pet škola započeta je sanacija, dok se u okviru drugog projekta, nakon analiza očekuje rekonstrukija i sanacija nekih četrdesetak škola.

• Ono što ovaj projekat čini specifičnim je to što se ne odnosi samo na mere poboljšanja energetske efikasnosti, već se zahteva jedan celovit pristup i sve što je u lošem stanju biće pokriveno ovim projektom. Ipak postoji neka granica, kriterijum za ulazak škole u ovaj projekat, da ne može da bude potpuno devastirana, jer se takva rekonstrukcija ne bi isplatila – istakla je Ivana Čarapina Radovanović, tehnički ekspert u okviru projekta

Radovi na rekonstrukciji škola odvijaju se u okviru projekta koje sprovodi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a na osnovu sporazuma o kreditu sa Nemačkom razvojnom bankom KfW.

TV emisija “Energetska efikasnost u kragujevačkim školama” nastala je u okviru projekta “Kragujevac – održivi grad” nastao u saradnji Udruženja Stakleno zvono i Odeljenja za projekte ravnomerni i održivi razvoj  Grada Kragujevca