Obnoviti nekadašnja plavna područja
Povodom nezapamćenih poplava koje su opustošile Srbiju, Svetski fond za prirodu – WWF izrazio je svoje žalјenje zbog velikih lјudskih i materijalnih gubitaka koje su zadesili Srbiju i okolne zemlјe, ali ujedno upozoravaju da se za borbu protiv prirodnih katastrofa moraju tražiti dugoročnija rešenja.
Najskoriji izveštaj Međuvladinog panela o klimatskom promenama (Intergovernmental Panel on Climate Change-IPCC) najavlјuje da će se Evropa tek susretati sa teškim vremenskim uslovima, uklјučujući i razarajuće poplave. Primer poplava u regionu ukazao je na potrebu za ekološkom praksom upravlјanja poplavama kako bi se naselјa zaštitila od ekstremnih vremenskih prilika. Kao dugoročno rešenje neophodno je rekama „vratiti plavna područja, objašnjava WWF.
- Plavna područja služe kao prirodni rezervoari koji omogućavaju skladištenje većih količina vode i iz njih se voda postepeno i bezbedno oslobađa u rečne tokove, kao i u podzemne vode. Ukoliko se plavna područja odseku od rečnih korita, u tom slučaju se smanjuje njihov potencijal zadržavanja poplavnih voda i samim tim rizik od poplava je veći – smatra Duška Dimović, direktor programa WWF-a u Srbiji.
Ako bi se plavnim područjima vratila njihova prirodna uloga i kapacitet da zadržavaju vodu, to bi ublažilo efekte poplava, a i troškovi od šteta izazvanih poplavama bi bili manji. Osim toga, bila bi obezbeđena dobrobit za prirodu, lјude i lokalnu ekonomiju. Analiza potencijala obnove plavnih područja pokazuje da je najprihvatlјivije obnoviti nekadašnja plavna područja, a svaka zemlјa bi trebalo da proceni u koja područja bi trebalo ulagati kako bi što više ublažila rizik od poplava.
Prirodna rešenja su dugoročnija, efikasnija i zahtevaju manja ulaganja nego podizanje rečne infrastrukture, istaknuto je u sapštenju WWF.
