Divlje ptice u gradu – kako pomoći palim mladuncima?
U Beogradu, kao i u drugim gradskim sredinama gde dominiraju beton, buka i vreva ljudi, neke od divljih vrsta ptica su pronašle dom. Prilagođavajući se novim uslovima života, zamenile su svoj prirodni ambijent staništem u gradu. Betonske kvartove, kao i zelene gradske površine nastanjuju sinantropne vrste među kojima su vrana, svraka, gačac, poljski i vrabac pokućar, gugutka, ali i grabljivice – vetruška, sove, koje su strogo zaštićene vrste.
Uglavnom neprimetne i diskretne u svom suživotu s ljudima, povremeno postaju meta brige i pažnje odgovornih građana. Naime, u prolećnim i letnjim mesecima učestali su pozivi građana koji mole za savet i pomoć u zbrinjavanju nemoćnih ptica, povređenih ili u stresu nakon što su ispali iz gnezda. Od početka aprila do avgusta meseca kada je period gnežđenja ovih vrsta ptica, dešava se da mladunci koji još nisu savladali veštinu leta i dovoljno se osamostalili u potrazi za hranom ispadnu iz gnezda, i nađu se na milost i nemilost gradskim predatorima – psima i mačkama. U tom slučaju, pomoć i intervencija građana koji ih pronađu od odlučujućeg je značaja za njihovo preživljavanje. Pri tom, u pitanju su divlje vrste ptica koje svojom pojavom kod ljudi često proizvode uznemirenje i strah od nepoznatog, i nevericu kako pravilno postupiti i pomoći životinji.
Ono što se u ovom slučaju savetuje, jeste da se mladunac, ukoliko nije povređen, vrati svojim roditeljima koji će se najbolje pobrinuti za njega. Dakle, potrebno je pticu, nakon što se stabilizuje i povrati od šoka, podići na što višlju granu drveta, po mogućnosti najbližeg mestu gde je pronađena, ili je ostaviti na nekom drugom mestu koje je uzvišeno i najbliže granama drveća (na vrhu stuba ograde npr), ili čak i na sims, spoljni deo klima uređaja ili krov zgrade. Kako bi se zaštitili od njihovih oštrih kandži mogu se upotrebiti rukavice; rukom pažljivo staviti pticu na vrh nekog dugačkog štapa ili grane, prineti štap grani drveta i strpljivo sačekati da ptica sa vrha štapa ili grane sama pređe na granu stabla. Čak i da se ne vrati u gnezdo, za mladunca će se pobrinuti njegovi roditelji.
Ptice grabljivice kao što su vetruška ili neke vrste sova, dok ne budu vraćene na svoje gnezdilište, mogu se uspešno nahraniti svežom pilećom džigericom i pojiti svežom vodom, a sovama su, pored parčića svežeg mesa, potrebne i sitne kosti (koštani delovi hrane kojom se hrane). Međutim, mladunce divljih vrsta ptica potrebno je što pre vratiti na gnezdilište, jer što su više s ljudima, to se ozbiljno dovodi u pitanje njihov uspešan povratak u prirodu.
Za pomoć ptici za koju se proceni da je povređena ili isuviše slaba da se sama vrati u prirodu, mogu se pozvati ornitolozi, udruženja kao što je Fondacija za zaštitu ptica grabljivica sa sedištem na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ koja vodi rehabilitacioni centar za ovakve ptice, ili stručne ustanove kao što je Zavod za zaštitu prirode Srbije. Ornitolozi će se pobrinuti da ptica dobije adekvatnu pomoć, i da, ukoliko se oporavi, bude uspešno vraćena na svoje stanište. Dok se ne obezbedi stručna pomoć, ptica se može smestiti u kartonsku kutiju na kojoj su izbušene rupe za vazduh, a vlasnici kućnih ljubimaca mogu iskoristiti i transportere, u koje će kao podlogu staviti novine, meku krpu ili stari peškir.
Najčešći pozivi građana odnose se na pomoć vetruškama koje su ispale iz gnezda, a prvi samostalni letovi koji se mogu završiti neslavnim „pikiranjem“ na tlo mogu zadesiti i mladunce sova, najčešće sove utine. U susretu s ovim divljim pticama nema mesta strahu, ali bi trebalo imati na umu da divlje vrste ptica nisu za kućne ljubimce. Najbolja pomoć je njihov što brži povratak u prirodno okruženje.
VETRUŠKA Falco tinnunculus
Deceniju ili dve unazad je poznato da se sokolovi gnezde u gradovima. Vetruška je tipičan predstavnik porodice sokolova koji je s velikim uspehom kolonizovao gradska jezgra i prilagodio životu među soliterima i asfaltom.
Vetruška je jedna je od najmanjih ptica grabljivica kod nas. Veličine je 32-39 cm, s rasponom krila 65-82 cm. Kratkog, povijenog kljuna, mužjak ima glavu sivo-plave boje, leđa riđe boje sa crnim tačkicama i sivo-plavi rep sa crnom prugom na kraju, dok je ženka uglavnom braon boje.
Ne gradi svoja gnezda već koristi tuđa, ili se gnezdi u udubljenjima i betonskim ispustima solitera, terasa, klima uređaja… Karakteristična je po svom načinu lova po kome je i dobila ime. Jedinka lebdi u vazduhu, trepereći krilima, i osmatra plen. Kada ga ugleda, strelovito se obrušava na njega. Hrani se pretežno sitnim sisarima (najviše voluharicama), gušterima, insektima i malim pticama. Vrlo je korisna vrsta i može da “posluži” kao model za biološki vid borbe u poljoprivrednoj praksi.
Ugrožena je zbog nestajanja staništa usled intenziviranja poljoprivrede, prekomernom upotrebom pesticida i neposrednim ubijanjem. Evropska populacija umereno opada.
U Srbiji gnezdi 3000 do 4000 parova. Najčešća je u većim gradovima, pa tako samo u Beogradu gnezdi oko 200 parova. Vetruška je strogo zaštićena vrsta.
UTINA ILI MALA UŠARA Asio otus
Pripada porodici sova i srednje je veličine, 31-37 cm dužine i 86-98 cm raspona krila. Karakteristična je po perima koja štrče iznad ušnih otvora i podsećaju na uši. Uglavnom je žućkasto-braon boje sa brojnim tamnim pegama i prugama. Oči su joj krupne kao i kod svih sova.
Gnezdi se uglavnom u blizini naselja, pa i u samim gradovima, na drveću gde koristi gnezda drugih ptica, većinom vrana. Gnežđenje traje od februara do jula. Pre, i nakon poletanja, mladunci su dosta bučni i neprestano zovu roditelje glasnim cijukanjem koje podseća na zvuk zarđale šarke.
Plen, kao što su sitni glodari (miševi i voluharice), ponekad sitne ptice, gmizavci, vodozemci i insekti, lovi noću, krstareći iznad otvorenih terena. Zimi se okuplja u velika jata koja često noće u naseljima i manjim gradovima.
Strogo je zaštićena vrsta i procenjuje se da u Srbiji gnezdi između 18 000 i 28 000 parova.
