EU i SAD – razmena nuklearnog otpada

Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) 31. marta obelodanjuje plan o razmeni nuklearnog otpada sa SAD u cilju njegovog korišćenja za dijagnoze i lečenje za razne bolesti, između ostalog za rak štitne žlezde.

U ugovor bi bila uključena i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euratom). Ekolozi međutim ne smatraju da je pametno prevoziti nuklearni otpad preko Atlantika i upozoravaju da bi posledice nesreće bile katatrofalne. Objavljivanje ugovora planirano je na šestom Samitu nuklearne bezbednosti u Vašingtonu, što je inicijativa američkog predsednika Baraka Obame koja je dala opipljive rezultate za smanjenje nuklearne opasnosti. Ovaj poslednji skup se međutim održava u senci nepovoljnih okolnosti – ruskog odsustva sa skupa i povećanog straha od terorističkog napada na nuklearna postrojenja.

Zategnutost u odnosima Zapada i Rusije zbog sankcija baca senku na dvodnevni skup lidera 50-ak zemalja koji počinje 31. marta.

Kako prenosi Rojters, dan uoči skupa portparol ruske vlade Dimitri Peskov naveo je da će Rusija “preskočiti” ovaj samit zbog nedostatka saradnje u razradi agende. U Beloj kući smatraju da Rusija ovim propušta jednu dobru priliku i da to pokazuje “koliko je Rusija izolovana”.

Jedan zvaničnik Stejt departmenta je čak optužio Rusiju da “polako ali sigurno” urušava sporazume o nuklearnoj bezbednosti, i kao dokaze navodi i povlačenje Moskve iz sporazuma o konvencionalnom oružju i navodno testiranje balističkih raketa srednjeg dometa.

Direktorka programa za Rusiju u centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu ocenila je da je odsustvo Rusije zaista veliki problem za napredak u nuklarnoj bezbednosti, budući da SAD i Rusija zajedno poseduju 90% visoko obogaćenog uranijuma u svetu. Njeno tumačenje odluke Moskve da ne učestvuje je da Rusija ne želi da se pojavljuje u inicijativama koje su “toliko jasno američke”, već da više voli šire međunarodne strukture u kojima njen glas može jače da se čuje.

Strepnje su povećane i nakon napada u Briselu. Naime, belgijski mediji preneli su da su dva bombaša samoubice tajno snimala dnevnu rutinu čelnika belgijskoj programa nuklarnog istraživanja i razvoja i razmatrala napad na neko nuklearno postrojenje u zemlji. Ova mogućnost biće na umu učesnika skupa.

Američki eksperti smatraju da ne postoji preterana opasnost da se teroristi dokopaju komponeata nuklearnog oružja. Njihova veća strepnja je da teroristi ukradu sastojke za manje naprednu prljavu bombu koja bi koristila konvencionalne eksplozive da bi raspršila radioaktivni materijal i posejala paniku.

Obamina savetnica za oružje za masovno uništenje Lora Holgejt (Laura Holgate) kazala je međutim da američke vlasti nemaju “izričite indikacije” da je Islamska država pokušala da se dočepa nuklearnih materijala, mada je za to bez sumnje zainteresovana.

Razmena nuklearnog otpada: Brilijantna ideja ili opasnost

Trajno rešenje za nuklearni otpad jedan je od problema koji muči sve zemlje koje imaju nuklearne programe. Inicijativa za razmenu nuklearnog otpada i njegovo korišćenje u zdravstvene svrhe trebalo bi da bude primer za pravi odgovor na te teme.

Sporazum koji se predstavlja prvog dana Samita predviđa da Velika Britanija prebaci Sjedinjenim Američkim Državama 700 kilograma visoko obogaćenog uranijuma, dok bi SAD zauzvrat Evrpskoj zajednici za atomsku energiju (Euratom) poslale obogaćeni uranijum “u drugačijem obliku, kako bi se koristio u evropskim rekatorima koji mogu da proizvode izotope koji će se kasnije koristiti za dijagnozu i lečenje nekih bolesti, uključujuči i rak štitne žlezde”, najavio je izvor britanske vlade a preneo AFP.

• To bi bilo najveće kretanje obogaćenog uranijuma ikada zabeleženo – naveo je taj izvor. Ovo je mogućnost za Veliku Britaniju, SAD i Evropu da pokažu da zemlje mogu zajedno da rade da upravljaju nuklearnim otpadom jer želimo da više zemalja usvoji različita rešenja za taj otpad. Ovo je prilika da se ostatku sveta pokaže dobar pravac – dodao je on.

Reč je pre svega  o odpadu sa lokacije Dunri (Dounreay) u Škotskoj.
Kako prenosi britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC), ekolozi nisu oduševljeni ovom idejom.

• Samo nuklearna industrija mogla da pomisli da je dobra ideja izložiti se riziku koji nosi razmena velikih količina jednog od najopasnijih materijala na svetu preko Atlantika – rekao je direktor škotskog ogranka organizacije Prijatelji zemlje (Friends of Earth Scotland) Ričard Dikson (Richard Dixon). Evropa je zatrpana gomilom visoko radioaktivnog otpada iz reaktora i oružja. Nije potrebno da mi uvozimo još iz SAD, ili da im šaljemo. Posledice nesreće tokom transporta bile bi užasne – naveo je Dikson a preneo Bi-Bi-Si, dodajući da bi nuklearni otpad trebalo obrađivati što dalje.

Background

Samit za nuklearnu bezbednost je inicijativa koju je pokrenuo američki predsednik Barak Obama 2009. godine u Pragu govorom u kojem je istakao da mu je ključni cilj odustajanje od nuklearnog oružja u svetu. Sastanak lidera 50-ak zemalja 31. marta i 1. aprila završni je skup ove inicijative, a nema garancija da će Obamin naslednik u Beloj kući nakon izbora krajem godine i dalje držati do ove teme.

Kako prenosi britanski list Gardijan (The Guardian), od prvog samita u Vašingtonu 2010. godine 14 država učesnica je pristalo da u potpunosti ukloni nuklearni materijal sa svoje terotiroje, dok su se mnoge obavezale da će povećati bezbednost i pozabaviti se švercom nuklearnog materijala merama popout povećanih kontrola u lukama. Ojačana je i uloga regulatorne Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Prema ocenama mnogih napedak se usporio od 2014. godine, a zemlje poput Japana, Indije i Pakistana pripremaju aktivnosti koje bi mogle da povećaju zalihe nuklearnih materijala, navodi Rojters.

Telo protiv širenja nuklearnog oružja Nuklear tret inišativ (Nuclear Threat Initiative) ocenilo je da uprkos napretku nije ostvaren cilj razvoja efikasnog sistema nuklearne bezbednosti na svetskom nivou. Indeks nuklearne bezbednosti ove organizacije pokazao je da su nuklearni reaktori mnogih zemalja podložni internet napadima, dok je sedam od 24 zemlje sa nuklarnim materijalom koji se može korisititi kao oružje dobilo najnižu ocenu za sajber bezbednost postrojenja.

 

Napisala: S.V.
Izvor: EurAktiv.rs