Zelena ekonomija i novi zakonodavni okvir
Panel diskusiju pod nazivom „Zelena ekonomija i novi zakonodavni okvir“ organizovao je Danas Conference Centar uz institucionalnu podršku Ambasade SAD, GIZ-a i Privredne komore Srbije. Bilo je reči o preveziđenosti Zakona koji je donet 2009. godine i kojim je regulisana ova oblast. Najavljena je promena Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o upravljanu otpadom, a govorilo se i o ulozi lokalne samouprave u razvoju reciklažne industrije.
- Na odboru Vlade, raspravljaće se o izmenama Zakona o upravljanu otpadom i Zakona o zaštiti životne sredine. Uskoro
ćemo doneti nove zakone. Mi do 2018. godine treba da implamentiramo kompletnu EU regulativu, ali mora se reći da lokalna samouprava kod nas ne poštuje u dovoljnoj meri planove o upravljanu otpadom- rekao je gospodin Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine
Pregovori o Poglavlju 27. će sigurno dugo trajati, ali svakako treba da započnu početkom sledeće godine. Pored lokalne samouprave, indistrija je jak učesnik u ovom procesu. Treba regulisati da otpad više nema status otpada već da postane sirovina. Transport i promet otpada su takođe strogo regulisani u EU, što moramo i mi usvojiti.
- Privredna komora Srbije će raditi na poziciji malih i srednjih preduzeća, ne želimo da budemo destinacija za jeftine otpade nego da stvorimo novu vrednost i nove proizvode. Potrebno je da male i srednje kompanije prepoznaju novi biznis, da ono što je reciklažnom centru ostao poluproizvod, kako da iz toga stvorimo novu vrednost. Samo za 24 kompanija koje traže tranziciono vreme potrebno je do 2019 godine preko 300 miliona evra za transpoziciju direktiva ljudskog zagadjenja i preko 700 miliona evra investicija – istakao je Siniša Mitrović samostalni savetnik PKS za domaće i EU propise o zaštiti životne sredine.
EU je još 2007. godine prepoznala „Zelenu“ ili „Cirkularnu“ ekonomiju kao važnu tačku.
- Mi moramo videti gde je Srbija odmakla u Waste Managementu, i učiniti sve da unapredimo tu oblast. Biće doneti novi Zakoni i osnovan novi Fond za zaštitu životne sredine, a samim tim biće moguće otkloniti sivu zonu u reciklažnoj industriji jer veliki je broj nelegalnih deponija, i uopšte se ne zna koliko otpada se na njima nalazi – istakao je Filip Radović direktor Republičke agencije za zaštitu životne sredine
Uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške, Agencija je uvela novinu i organizovala obuku za sve koji otpad proizvode. Osmišljen je obrazac uz pomoć kojeg se vrši monitoring distribucije otpada.
Tom prilikom Zoran Jakovljev , projekt menadžer GIZ Impact projekta predstavio je projekat „ Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama“ Impact 2.
- Značajno je da se u svetu već dugo podržava „Cirkularna“ ekonomija gde se ne koriste samo novi resursi već se produžava život proizvodima i na kraju se recikliraju. Tako ćemo uštedeti prirodne resurse i smanjiti zagadjenja. Otpad prestaje da bude otpad, već postaje nova sirovina – rekao je Zoran Jakovljev , projekt menadžer GIZ Impact projekta.
Ta vrsta ekonomije je u stvari ekonomija u kojima se materijalnim tokovima upravlja efikasno uz visok stepen reciklaže, koja koristi isključivo obnovljive izvore energije, i koja nema negativne efekte na ljudski život i eko sistem.
- Princip je sledeći da se ekonomija organizuje tako da sve što je ostatak od prvobitnog ili inicijalnog procesa proizvodnje ponovo koristi i da se kao novi resursi što manje koriste oni koji nisu obnovljivi. Ovo ukazuje da u Srbiji postoje određeni potencijali koji se ne koriste dovoljno. Kada je u pitanju cirkularna ekonomija, u situaciji kada se reciklira u Srbiji svega 5 odsto kompletnog otpada, prostor da se uvedu principi korišćenja postojećih resursa koji se bacaju, jesu veliki. Mera uspešnosti cirkularne ekonomije može biti stepen reciklaže, a najveći stepen reciklaže u Evropi ima Nemačka i to 65 odsto, Japan sa 98 odsto i oni koriste praktično sve ono što mi bacamo – ističe Dušan Vasiljević konsultant GIZ Impact projekta. Cirkularna ekonomija jeste princip koji obezbedjuje profitno upravljanje procesima koji na kraju krajeva donose dobit. Sa GIZ –om smo u pokušaju da na jednom zaokruženom sistemu primenimo što veći broj elemenata iz cirkularne ekonomije, od reciklaže, do energetske efikasnosti, zelenog zgradarstva, održivog transporta, održive poljoprivredne proizvodnje. To bi bio izvanredan model koji bi pokazao održivost takvog sistema – objašnjava Vasiljević.
Cirkularna ekonomija je tehnološki napredan i visoko efikasan koncept privrednih aktivnosti koju u potpunosti ili u najvećoj mogućoj meri ponovo koristi sve ostatke procesa povećanja vrednosti proizvoda i usluga, a kao dodatne resurse maksimalno koristi one koji su obnovljivi.
Rasprava nakon izlaganja panelista (video)
FOTO/VIDEO: Danas Conference Centar
