Biomasa – budućnost daljinskog grejanja u Srbiji

Učesnici trećeg CEDEF Javnog dijaloga Daljinsko grejanje u Srbiji – kogeneracija i naplata toplotne energije prema utrošku, potvrdili su da je potencijal biomase kao najvećeg izvora obnovljive energije u Evropi i dostupnog resursa u Srbiji izuzetan, ali neiskorišćen. Danas je više od 90% proizvodnje toplotne enegije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji je zasnovano na direktnom korišćenju fosilnih goriva, dok se u EU fosilna goriva koriste samo u 15% slučajeva za proizvodnju toplotne energijie.

• Svaki megavat iz obnovljivih izvora energije nam je važan i mi ćemo kao ministarstvo sve učiniti da Srbija bude energetski nezavisna i energetski efikasna – izjavio je otvarajući skup Vladimir Atanacković iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije. On je potvrdio da bi za 15 toplana u Srbiji u naredne četiri godine trebalo ispitati mogućnosti, kroz izradu prethodnih studija izvodljivosti koje su u toku, da pređu sa korišćenje mazuta, uglja i gasa na biomasu: Bajina Bašta, Čačak, Jagodina, Kikinda, Kladovo, Knjaževac, Kosjerić, Negotin, Nova Varoš, Novi Pazar, Priboj, Šabac, Trstenik, Velika Plana i Zrenjanin. Ovim opštinama i svim drugim koje su napravile analizu o isplativosti prelaska biće dostupna sredstva u iznosu od 100 miliona evra koja su obezbeđena preko Nemačke razvojne banke KfW. Trenutno postoje takve studije u Pančevu, Kruševcu i Rumi, dok je Subotica na pragu odluke o izgradnji CHP postrojenja na biomasu – rekao je Atanacković.

Prelazak na biomasu će smanjiti potrošnju fosilnih goriva i ukupne emisije CO2, uticaće na poboljšanje ukupne energetske efikasnosti, na smanjenje troškova proizvodnje energije, na poboljšanje kvaliteta vazduha, poboljšanje kvaliteta i pouzdanosti napajanja krajnjih korisnika, na stvaranje mogućnosti za proširenje sistema daljinskog grejanja ali i stvaranje mogućnosti za nova radna mesta u lancu obezbeđenja i korišćenja biomase.

Takođe, jedan od ciljeva Trećeg CEDEF Javnog dijaloga bio je da razmotri ekonomske efekte primene naplate toplotne energije prema utrošku, načine kojima će to biti sprovedeno, kao i prednosti za lokalnu zajednicu i toplane.Takav model naplate, prema Zakonu o efikasnom korišćenju energije, toplane u Srbiji će morati da uspostave do 2015. godine.Za sada, takav obračun u Srbiji imaju Subotica, Šabac, Bečej i Sombor, a od ove grejne sezone to najavljuju i toplane u Čačku, Nišu i Pirotu.

• Ovo treći put kako CEDEF organizuje Javni dijalog na temu daljinskog grejanja u Srbiji, ovog puta sa ciljem da ukaže na potencijal biomase u sistemima grejanja kao najvećeg izvora obnovljive energije u Evropi i dostupnog resursa u Srbiji, ali i razmotri ekonomske efekte primene naplate toplotne energije prema utrošku. Sve su veće potrebe za korišćenjem obnovljivih izvora energije i povećanjem energetske efikasnosti. Srbija se obavezala da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije na 27% u ukupnom energetskom bilansu. Povećanje energetske efikasnosti i korišćenje alternativnih goriva u proizvodnji toplotne i električne energije postaje imperativ kako na nacionalnom tako i na nivou gradova i lokalnih samouprava. Javni dijalog upravo stavlja u fokus biomasu kao energent budućnosti Srbije i ukazuje na primere dobre prakse u zemlji, regionu i EU – istakla je Arsić-Karišić predsednik UO CEDEF-a.
• Stanje energetske efikasnosti u Beogradu je nezadovoljavajuće. Najveća neefikasnost u sektoru daljinskog grejanja beleži se u sektoru potrošnje energije u zgradama. Uvođenjem naplate toplotne energije prema potrošnji očekuju se smanjenje potrošnje energije, goriva i emisije štetnih materija za oko 15-20%. Pored toga, uvođenje ovakvog sistema naplate prati i energetsko sređivanje objekata, na prvom mestu izolacije i fasade objekata. Ovaj kompleksan proces će u Beogradu biti fazan, uz poštovanje realnog vremenskog okvira. Pri tome, akcenat se stavlja na socijalnu odgovornost i praktičnu edukaciju svih zainteresovanih strana – rekao je Marko Stojanović direktor Uprave za energetiku Grada Beograda. On je naglasio da je izgradnja kogenerativnih postrojenja potrebna Beogradu zbog povećanja energetske efikasnosti u proizvodnji energije, smanjenja potrošnje goriva u odnosu na pojedinačnu proizvodnju električne i toplotne energije, smanjenja emisije štetnih materija i potrebe za diversifikacijom izvora koja obezbeđuje sigurnost snabdevanja potrošača energijom. Međutim, da bi izgradnja ovakvog postrojenja bila opravdana potrebno je obezbediti letnji konzum, tj. dovoljan broj potrošača u letnjem periodu i izgraditi deo nedostajuće infrastrukture – naglasio je Stojanović.

Nemačka prisutna u sektoru daljinskog grejanja u Srbiji još od 2001. godine i da je od tada finansijsku potporu dobilo 22 toplane u Srbiji u iznosu većem od 100 miliona evra.

• Novi projekat “Promocija obnovljivih energija – razvoj tržišta biomase u Srbiji“ obuhvata kredit od 100 miliona evra sa umanjenom kamatnom stopom zajedno sa bespovratnu pomoć od 2 miliona evra za mere podrške, što se realizuje preko KfW-a. Uz ovo, obezbeđena je bespovratna tehnička pomoć vredna 8 miliona evra, što se realizuje preko Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ. Cilj projekta je podrška razvoju tržišta biomase i održive upotrebe biomase u proizvodnji toplotne i električne energije u Srbiji. Samu implementaciju Projekta sprovodi Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a formiranja je lista od 15 toplana koje su izrazile spremnost da se uključe u projekat – rekao je Bora Obradović iz nemačke razvojne banke KfW.

U susret pridruženju Srbije EU, danas se još jednom, na primeru Škotske, pokazuje da saradnja među zemljama i nauka mogu da budu od koristi srpskom narodu.

• Velike industrijske toplotne pumpe nisu nova ideja, ali je Star Refrigeration iz Glazgova uspešno dokazao da tri puta više toplote može biti proizvedeno putem velikih toplotnih pumpi, nego što bi bilo potrošeno električne energije. U Beogradu bi ovaj odnos bio još veći, a troškovi za gorivo bi mogli biti smanjeni na pola – rekao je David Pearson, direktor inovacije u kompaniji Star Refrigeration iz Glazgova.

Izvor grejanja za Beograd bi mogla biti reka Sava, koja je neznatno toplija od okoline, zahvaljujući toploti koja potiče iz elektrana Tesla A i Tesla B.