Izveštavanje o životnoj sredini u Novom Sadu

Udruženje eko novinara ”Eko vest” organizovalo je u Novom Sadu dvodnevni trening za novinare pod nazivom ”Izveštavanje o životnoj sredini”, sa akcentom na probleme nedostatka zelenih površina i koliko je značajno podizanje šuma. Cilj seminara bio je podizanje ekološke svesti novinara o odgovornosti uticaja na javnost kao i pomoć novinarima da steknu veštine neophodne za izveštavanje o ovoj oblasti. Seminar se realizovao u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i Fondom za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

Jedna od tema seminara bila je i Podizanje šuma i zakonska regulativa. Izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu omogućeno je da se i ovo zemljište može pošumljavati. Tim povodom formiran je i Fond za razvoj šumarstva koji će omogućiti povećanje površina pod šumama. U celoj Srbiji godišnje se pošumi negde oko 4,5 hiljada hektara šuma, pri čemu se fizičkim licima podeli negde oko 2 miliona i 600 hiljada sadnica.

dr Saša Orlović, direktor Uprave za šume

• Dobar primer pošumljavanja gde je jedan privatni rasadnik iz Sjenice pošumio oko 120 hektara zemljišta. Dobro je da se zna da je šumarstvo važno za ruralni razvoj, jer – prema rečima dr Saše Orlovića direktora Uprave za šume, moramo imati u vidu da u Srbiji ima 2 miliona i 600.000 hektara pod šumama a polovina od toga su privatne i u njima moramo da sprovodimo određene mere. Potrebno je prvo poboljšati njihov kvalitet a subvencijama pospešićemo pošumljavanje i izgradnju šumskih puteva koji su takođe neophodni.

Cilj je da se sva ona zemljišta, koja se ne koriste u poljoprivredne svrhe i koje niko ne želi, pošume i na taj način poveća šumovitost. Prema prostornom planu republike Srbije potrebno je da se podigne oko milion hektara novih šuma.

Ukoliko su to mesta gde nisu postojale do sada šume, postoji mogućnost da se primeni mehanizam čistog razvoja koji se odnosi na pošumljavanje, a to praktično znači da se izračuna koliko ta nova šuma vezuje ugljenika i da se ta količina proda na inostranom tržištu.

Polovinom novembra stupila je na snagu primena Zakona o šumama, a novina je formiranje Fonda za šume, što bi doprinelo da šumarstvo dobije značajno veća sredstva nego što je to bilo ranije.

Urbana šuma je dobra investicija, jer zelena infrastruktura na teritoriji jednog grada i njena vrednost sa godinama raste. Primeri za to su ekološke usluge na poboljšanju kvaliteta vazduha, smanjenju imisije ugljen dioksida, a sa druge strane zeleni gradovi privlače investitore.

dr Aleksandra Jovanović Galović, načelnica Uprave za zaštitu životne sredine Novog Sada

• Gradovi u Srbiji kao i Novi Sad nemaju dobar odnos prema svom zelenilu – istakla je dr Aleksandra Jovanović Galović načelnica Uprave za zaštitu životne sredine Novog Sada, koja je bila gost predavač na seminaru. Zelenilo se posmatra kao nešto što je prisutno ali gde nema potrebe za nekim ulaganjima, i da nema neku realnu vrednost. To moramo da promenimo i da se borimo za svaki kvadratni metar u gradu, jer je to jedini način da grad ostane održiv, i da ljudi koji u njemu žive budu zdravi – objašnjava ona. Na žalost ni jedan grad u Srbiji nema katastar zelenih površina, a to je prvi korak kako bi videli kakva nam je zelena imovina, šta treba dalje da radimo da bismo je uvećali. Za zelene površine potrebno je strateško planiranje najmanje 40 godina unapred, da bi se video neki rezultat.

Tokom seminara Udruženje novinara ”Eko vest” i ”Vojvođanska zelena inicijativa”, dodelili su četvrtu godinu za redom, tradicionalna godišnja priznanja najistaknutijim novinarima i aktivistima u oblasti zaštite životne sredine.

Priznanje za istraživačko novinarstvo u oblasti ekologije u 2010. godini dobila je Katarina Živanović, novinarka dnevnog lista Danas, dok je za izveštavanje iz oblasti zaštite životne sredine priznanje dobila Violeta Jovanov Peštanac, novinarka Radio Pančeva.

Za građansku hrabrost i doslednost nagrađen je predsednik Udruženja ”Eko park” iz Kragujevca, Slađan Rakić.

• Priznanje ne pripada samo meni, već i mnogim mojim komšijama, sugrađanima i prijateljima kragujevačkog Eko parka, koji preko 10 godijna uređuju u Ilinoj vodi, i bore se protiv njegovog najvećeg zagađivača Livnice 034, koja se nalazi u njegovoj u neposrednoj blizini. Na nesreću ona i danas zagađuje našu životnu sredinu, jer nadležne institucije još uvek nisu našle rešenje za to – ističe Slađan Rakić predsednik Udruženja Eko park i dodaje da će ovo priznanje samo dati novi podsticaj, da istrajemo u borbi za očuvanje ovog parka.

Za najvolonter 2010. godine proglašen je Aleksandar Vukčević iz Novog Sada.

Časopis o ekologiji i zaštiti životne sredine ”Eko list” dobio je prizanja za širenje ekološke misli i podizanje ekološke svesti građana.

Inače Udruženje eko novinara ”Eko vest” osnovano je 2006. godine i okuplja novinare koji se bave temama iz oblasti zaštite životne sredine i ekologije. Jedan od osnovnih ciljeva je ne samo informisanje već i edukacija građana ali i samih novinara.

• Organizovano je nekoliko seminara koji su bili posvećeni edukaciji novinara, zatim tu su i seminari na terenu, upoznavanje sa zaštićenim prirodnim dobrima Vojvodine. Obišli smo nekoliko specijalnih rezervata kao što su – kako kaže Dragana Ratković predsednica Eko vesti, Gornje Podunavlje, Zasavicu, Obedsku baru, Carsku baru, Slano Popovo. To je bila prilika da se novinari upoznaju sa kakvim prirodnim bogatstvom raspolažemo, a na nama je da to prenesemo našim slušaocima, čitaocima i gledaocima, i sve to afirmišemo kako bi sačuvali ta prirodna dobra.