Pronalazaštvo – Beograd 2009

Na 29. Međunarodnoj izložbi pronalazaka, novih tehnologija i industrijskog dizajna, koja je održana u Beogradu, predstavljeno je preko 140 pronalazaka. Među izlagačima je bila velika zastupljenost naučnih instituta i fakulteta, što otvara mogućnost za značajniji transfer znanja u privredu. Pronalazači iz Kragujevca koji su kao gosti učestvovali na ovoj izložbi, dobili su jednu zlatnu i jednu bronzanu medalju.

Anatomsko sedište za nov način sedenja, kazan za pečenje rakije bez tabarke i vazduha, mobilni insekt eliminator, brava koja ne može nasilno da se otvori, uređaji za elektrohemijski tretman pijaćih voda, klupa za javne prostore za jednokratnu upotrebu, samo su neki od preko 140 pronalazaka koji su izloženi na 29. Međunarodnoj izložbi pronalazaka, novih tehnologija i industrijskog dizajna, koja se pod nazivom ”Pronalazaštvo – Beograd 2009”, održao u Beogradu.

Jedan od pronalazaka je i sistem za inteligentno pred prečišćavanje vazduha kod teških mašina, čiji je tvorac Stevan Veinović iz Kragujevca. Po njegovim rečima ovaj sistem pomaže motorima poljoprivrednih i građevinskih mašina koje se koriste u uslovima velike zaprašenosti. Mesto na izložbi zauzela je i sorta jarog golozrnog ječma ”Apolon” koji je izum dr Dejana Dodiga iz Instituta za kukuruz ”Zemun polje”. Ova nova sorta ječma nastala je reselekcijom iz linije poreklom iz Meksika, tolerantna na sušu, rodnosti do sedam tona po hektaru i namenjena je, pre svega, ljudskoj ishrani.

Kada je reč o industrijskom dizajnu, Politehnička škola je predstavila jedno idejno rešenje,od kartona koji je bačen i pripremljen za reciklažu, napravili su predmete kao što su sto, stolica. Mogle su se videti i kuće otporne na vetar i razne nepogode, takozvana laka gradnja, ističe Djuro Borak predsednik Saveza pronalazača Beograda.

Da izložba ima međunarodni karakter pokazuje i to da je Asocijacija inovatora Bosne i Hercegovine predstavila 36 pronalazaka, među kojima je i sistem za kogeneraciju sunčeve energije koji omogućava efikasno prikupljanje solarnog zračenja i njegovo koncentrisanje radi dobijanja visokih termičkih vrednosti (i do 1000 stepeni Celzijusa). Pronalazači iz Makedonije predstavili su šest pronalazaka i to u oblasti elektronike, ekologije, farmacije, čiste mehanike, građevinarstva.

Jedan od organizatora izložbe je i Privredna komora Srbije. Dr Danica Mićanović, samostalni savetnik u Odboru za tehnološke inovacije PKS, kaže da je među izlagačima velika zastupljenost naučnih instituta i fakulteta, što otvara mogućnost za značajniji transfer znanja u privredu.

Tehnološke inovacije su uslov za pokretanje i razvoj privrede u Srbiji. Zbog toga je potrebno razvijati inovativnu svest u našoj zemlji, poručuje Mićanović.

Evropska unija je 2009. Proglasila godinom kreativnosti i inovativnosti, a za inovacije će biti izdvojeno više od milijardu evra. Upravo zbog toga će u mnogim zemljama sveta, izložba pronalazaka privući veliku pažnju.

PORAZNO OPOREZIVANJE PRONALAZAČA

Iako se ove godine na Međunarodnoj izložbi pronalazaka povećao broj domaćih i stranih radova za 60 posto nego prethodnih godina, moramo da podsetimo na peticiju pronalazača Srbije koju su uputili Srpskom parlamentu.  Njihov zahtev je da Skupština Srbije ponovo uzme u razmatranje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim i administrativnim taksama kako bi se korigovale takse vezane za prijavu i održavanje patenata. Ovu peticiju potpisalo je preko 30 pronalazača Srbije.

PETICIJA PRONALAZAČA SRBIJE

SRPSKOM PARLAMENTU I NARODU

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o republičkim i administrativnim taksama, takse su uvećane i do 1500 % . Ovo će proizvesti teške posledice ne samo u novoj pronalazačkoj angažovanosti već i na ono što je zadnjih godina postignuto u ovoj oblasti. Pronalazači se s pravom smatraju obmanuti jer su, većina njih, pre prijave patenata, tražili da saznaju koje su cene ispitivanja i čuvanja njihove intelektualne svojine. I pošto su svoje ideje i praktična rešenja pod navedenim im uslovima predali na čuvanje Zavodu za intelektualnu svojinu, iznenada saznaju da je država odlučila da njihove obaveze prema Zavodu uveća i preko 10 puta. Mi sada ne možemo nazad, a većina nema mogućnosti da nastavi dalje. Dakle, patenti će nam biti oduzeti. Oni koji su narodu 1945. godine otimali imovinu dobili su dostojne naslednike u ovoj vlasti koja ljudima na prevaru otima čak i ideje. U obavezi smo gospodo poslanici Skupštine Srbije da Vas ovim putem obavestimo i o nekim bitnim činjenicama u svetlu kojih će te i sami moći lakše da procenite ovu odluku Vlade za koju mi pronalazači smatramo da je i kriminalna.

Preko 60% ukupnog prometa tržišnih vrednosti u svetu čini promet vrednosti intelektualne svojine. To je razlog zbog čega je ova godina proglašena “Evropskom godinom Inovacija &Kreacija“. Evropa traži izlaz iz ekonomske krize dodatno stimulišući svoje pronalazače jer je prepoznala da su u porastu prihodovanja njenog stanovništva pronalazaštvo, inovacije i nove tehnologije odigrale ključnu ulogu. Uvećanje ekonomske moći jedne zemlje iskazuje se pre svega stepenom povezanosti domaćeg pronalazaštva i privrede. U najnaprednijim zemljama to deluje kao jedna celina. Ali to nije išlo spontano, samo od sebe. Vlade tih zemalja su poreskim olakšicama, start-ap kreditima i sličnim merama podsticale domaću privredu da se ne zatvara u staro i nekonkurentno već da na svakom koraku teži novom, kvalitetnijem…pogotovo ako je proizvod domaće pameti. Uticaj inovacionih procesa na privredni rast u Japanu je sa 20% 1960. godine, skočio na preko 80% danas. U Južnoj Koreji je 1977. bilo 3000 prijavljenih patenata, kao i u tadašnjoj Jugoslaviji, dok je u pogledu izvoza Južna Koreja stajala nešto slabije. Danas se kod njih prijavi oko 30 000 patenata godišnje, a u Srbiji između 350 i 450.

Među 11 zemalja koje su 1883. godine osnivanjem Pariske unije za industrijsku svojinu postavile osnove svetskog patentnog sistema nalazi se i Kraljevina Srbija. Tek je 1989. godine Jugoslavija dostigla broj prijavljenih patenata Kraljevine Jugoslavije iz 1937. godine.

Drugim rečima, maćehinski odnos koji Srbija danas ima prema pronalazaštvu nije novijeg datuma. Nova, vlast ga je preuzela iz prošlih vremena, kada je služilo

kao doskočica u ćaskanjima jagnjećih brigada. Zato zemlje u našem okruženju danas imaju i višestruko više prijavljenih patenata nego što ih ima Srbija.

Po broju prijavljenih, zaštićenih i realizovanih patenata i razvijenosti sistema zaštite intelektualne svojine naša zemlja je poslednja u Evropi. Ovo se dobija upoređivanjem pokazatelja u koje ulaze i prirast broja stanovnika, privredna razvijenost, izdvajanje za nauku, rast broja instituta i drugih visoko-obrazovnih institucija, broja visoko-obrazovanih ljudi, magistara, doktora nauka, istraživača i istraživačkih projekata.

Predsednik Tadić je 2005. godine osnovao Fond za inovacije, ali je do današnjih dana (2009) taj Fond “trenutno“ zamrznut ?!!! Za nauku i pronalazaštvo se izdvaja 0,3 % nacionalnog dohodka, od čega pronalazaštvo više ne dobija ništa, iako nauke u pronalazaštvu ima prilično, a pronalazaštva i inovacija u našoj nauci svega oko 1% !

Ovo će, možda, morati da se i po slovu zakona menja, kako bi se izašlo u susret Bolonjskoj konvenciji.

Takođe želimo da Vam skrenemo pažnju na tri kategorije pronalazača koje se u većini zemalja različito tretiraju u pogledu finansijskih obaveza prema Patentnim zavodima:

• strani podnosioci patentnih prijava

• domaći podnosioci patentnih prijava u svojstvu pravnih lica (preduzeća, institucije i slično)

• domaći podnosioci patentnih prijava u svojstvu fizičkih lica.

Prema dosadašnjem Zakonu o republičkim administrativnim taksama, domaći podnosioci prijava za patentne i male patente, koji su istovremeno bili u svojstvu fizičkih lica, imali su popust od 90% na iznose pomenutih taksi u odnosu na pravna lica. Upoređujući se sa iskustvom drugih zemalja možemo uočiti da se ovi popusti kreću od 25% u Francuskoj, 50% u SAD, Češkoj, Bugarskoj, pa do 75% u Mađarskoj i Hrvatskoj, 80% u Rumuniji, 90% u Estoniji itd.  Ova pogodnost je novim predlogom Zakona o administrativnim taksama ukinuta, a ujedno je višestruko povećana taksa (u većini slučajeva preko 500% ), što daleko nadilazi stopu inflacije u periodu 2002-2008. godine (kumulativna stopa inflacije u ovom periodu, računajući da je inflacija u 2008. godini  12%, iznosi 120%).

I da završimo Teslinim rečima iz 1904. koje se danas na žalost najviše odnose na nas: „Jedan od najvećih problema sa kojim se svet suočava je pronalaženje puta i načina da se zaštiti intelektualna svojina. Što se više razvijamo to nam se ova potreba sve više nameće…“

Počev od autora ove peticije koja je u elektronskoj formi i zabelešci prikupljala potpisnike među pronalazačima širom Srbije, a čiji je sadržaj crpljen i iz brojnih analiza i predloga koje su u svojim inicijativama prema očigledno bešćutnoj vlasti potezali Savezi pronalazača Beograda, Vojvodine, Novog Sada, potpisnici se odlučno zalažu da istraju u opravdanom zahtevu da intelektualna svojina u Srbiji ne može da bude plen ni ovdašnjih političkih moćnika, ni bogate elite, ni stranih interesa.

Beograd, 15. februar 2009.

Izdvajićemo neke komentare potpisnika peticije:

Dr Ljubinka Radosavljević, dipl.maš.ing. ( direktor upravljanja kvalitetom Instituta IMS, bivši direktor Zavoda za intelektualnu svojinu

KOMENTAR

Dolaskom u Institut za ispitivanje materijala ( Institut IMS ) 2005.god., izabrana sam za predsednuka komisije za patente i tehnička unapređenja. Instutut ima dugu tradiciju u zaštiti patenata, od akademika Branka Žeželja preko mnogih zaposlenih bivših i sadašnjih radnika. Tradicija je prekinuta 2002. i 2003.god. kada se Institut IMS odrekao u korist pronalazača, svih priznatih patenata kao i svih podnetih patentnih prijava, isključivo zbog nemogućnosti da plaća takse za održavanje prava ( o čemu postoji dokumentacija ). Tog momenta Institut je imao preko 20 podnetih prijava i priznatih patenata. Tada su takse bile neuporedivo manje. Prema sadašnjim taksama, da je Institut IMS održavao prava 20 navedenh prijava-patenata, morao bi da plati oko 600 000 din. za 2009.god.

Institut IMS je registrovan kod Ministarstva nauke kao Istraživačko razvojni, pa je utoliko pre bio moj cilj da pomognem u motivaciji zaposlenih na podnošenju novih prijava patrnata. Od 2006.god podnete su tri patrntne prijave. Učestvovali smo na nacionalnim i međunarodnim izložbama, dobijene su zlatne medalje u Beogradu i u Nemačkoj, priznanja Privredne komore Srbije i Beograda, Inovaciooni projekat finansiran od Ministarstva nauke. Sve potencijale imamo da doprinesemo razvoju inovacionog pokreta u Srbiji ali takse koje su donete biće osnov da se ponovi 2002. god. i da se sasvim ugasi želja za zaštitom intelektualne svojine nastale u Institutu IMS.

Prim. prof. dr. Slobodan Došić, akademik (član više akademija nauka, umetnosti, izumiteljstva i nosilac brojnih međunarodnih priznanja i sertifikata u oblasti medicine, energoinformacionih nauka (eniology), ekologije, intelektualne svojine (pronalazaštva), direktor i predsednik Međunarodnog centra za tradicionalnu i komplementarnu medicinu ETNOMEDICINA COSMOENERGETICA –Beograd, dobitnik Zlatne medalje za robni žig Bioscell ,,Leader 2007“ Arhimed, Moskva), penz. puk. VMA, veteran otadžbinskog rata 1991-1999, komandant svih ratnih bolnica Kninskog korpusa JNA, IBK i DK VRS, sanitetski starešina sa najviše ratnog staža (9 godina, 6 meseci i 28 dana), epidemiolog, vazduhoplovni lekar, spec. i magistar tradicionalne narodne, komplementarne i energoinformacione medicine, psihoenergijatar, hirudoterapeut. Imam 3 priznata patenta, pet u višegodišnjem postupku, a poslednji se rešava već 9 godina (od 2001.) za koji moram platiti godišnju taksu 18.000 din. (rečeno mi je u Zavodu za patente da će za 20-tu godinu održavanja prava iz patenta morati platiti 60.000,00 dinara ???!!!).

OVO ŠTO SE DEŠAVA SRBSKOM IZUMITELJSTVU JE VEOMA OZBILJNA NACIONALNA STVAR. Čemu sve ovo vodi? Ovo je još jedan od načina ubijanja Srbije kao države i samog pronalazaštva u Srbiji. Sam ovaj akt o povećanju taksi uopšte, a posebno individualnim izumiteljima, kojih je najviše, to evidentno dokazuje.

Pitamo li se da li su naši patenti u Republičkom Zavodu bezbedni u uslovima ovakvih, u praksi već evidentno dokazanih okupacionih tendencija Zapada? Ko stoji iza ovakve nacionalne tragedije?… Gde su danas intelektualci i njihova reč? Gde su značajne institucije društva koje će stati u odbranu makar zdrave logike? I ako se negde neki činioci i pojave, veoma brzo budu ugušeni. Gde su ljudi koji brane našu pamet u uslovima okupacije i svetske ekonomske krize, veće i pogubnije od one 30-tih godina prošlog veka?

Hvala na preumljenju.Hvala na iskazanoj hrabrosti u otporu birokratskim snagama  koje koče intelektualni i duhovni, a time i ekonomski progres…

Možda će iz sve ove muke i jada, u uslovima prisile i kršenja ljudskih sloboda i prava, kada nam se sve apsolutistički i nedemokratski nameće od strane drugih, bez traženja podrške i reči kritike onih koji najviše doprinose progresu pronalazaštva, a time i ekonomije u Srbiji, tj. neposrednih stvaraoca i pregaoca od ideje do praktične realizacije izuma, možda će baš sada da se rodi i da proishodi i jedno literarno delo kao knjiga poslednjeg vapaja pred sunovrat ili preporod srbskog pronalazaštva, nauke, kulture i srbske umetnosti i stvaralaštva uopšte.