Prvo srpsko reciklažno dvorište u Brzanu

U okviru akcije ‘’Očistimo Srbiju’’ ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić, posetio je novoizgrađeno reciklažno dvorište u Brzanu. Izgradnja reciklažnih dvorišta jedan je od najznačajnijih projekata u okviru akcije Očistimo Srbiju, koja se vodi u cilju unapređenja sistema upravljanja otpadom u Srbiji, a plan je da se sledeće godine otvori tridesetak ovakvih dvorišta.

• Plan je da se sledeće godine u okviru akcije Očistimo Srbiju otvori tridesetak ovakvih reciklažnih dvorišta, u kojima će se direktno zaposliti hiljadu ljudi, a indirektno od pet do sedam hiljada. U gotovo sto gradova u Srbiji danas se organizuje separacija otpada, ali ona još uvek nije na onom nivou koji bi zadovoljavao potrebe ovakvih reciklažnih dvorišta – objašnjava ministar Dulić. To je nova industrijska grana, koja će nešto što je ranije bio otpad i završavao na deponiji, pretvoriti u profit za one koji u ovo investiraju i što je najvažnije nova radna mesta za ljude koji će tu da rade. Od januara iduće godine i u Beogradu, u kome na žalost nije dobro organizovana separacija otpada, građani će dobijati kese u kojima će se odvajati suvi otpad odnosnostavljati pet ambalaža, hartija, limenke i sve ono što može dase reciklira. Nakon toga prikupljeni otpad će se odvoziti u ovakva reciklažna dvorišta kao što je u Brzanu.

Fond za zaštitu životne sredine izradio je idejno tehničko rešenje reciklažnog dvorišta za čiju se izgradnju sufinansiraju lokalne samouprave i komunalna preduzeća. Reciklažno dvorište u Brzanu je prvo koje je urađeno po tom tipskom rešenju centara za sakupljanje i postrojenja za upravljanje komunalnim i drugim otpadom na teritoriji Republike Srbije.

Rade Simić- direktor Brzan plasta

• Brzan plast je ušao u projektovanje kompletnog reciklažnog dvorišta, i ovo ćemo u svakom slučaju da nadograđujemo, mi smo izvodili radove a učestvovala su 32 preduzeća, i ovo je – prema rečima Radeta Simića direktora Brzan plasta, najeftiniji model koji može da se primeni širom Srbije. Ovo reciklažno dvorište može da opsluži oko 50 hiljada stanovnika, gde pored sortiranja ambalažnog otpada postoji mogućnost za odlaganje i otpadnih ulja, kabastog i elektronskog otpada – objašnjava on.

Izgradnju reciklažnog dvorišta pomogao je Fond za zaštitu životne sredine, dok je Brzan plast učestvovao sa trećinom sredstava. Za sada je zaposleno oko stotinak radnika i radi se u tri smene, gde se vrši kompletna reciklaža ambalažnog otpada.

Željka Jurakić- direktorka Fonda za zaštitu životne sredine

• Reciklažno dvorište je izgrađeno najvećim delom iz sredstava državne pomoći reciklažnoj industriji u ukupnom iznosu od 100 miliona dinara, i u pojedinačnim iznosima maksimalno do 20 miliona dinara koje je Fond dodelio preduzećima koje se bave tretmanom otpada na teritoriji republike Srbije – objašnjava direktorka Fonda za zaštitu životne sredine Željka Jurakić. Za sledećih godinu dana planira se izgradnja još tridesetak, po ovakvom modelu i prilagođenih potrebama lokalnih samouprava, a mi ćemo – ističe ona, biti nosioci finansiranja ovih reciklažnih dvorišta u lokalnim samoupravama koje budu obezbedile lokaciju i potrebnu dokumentaciju.

Određene aktivnosti na izgradnji reciklažnog dvorišta započete su i u Kragujevcu. Prema rečima Srđana Matovića člana Gradskog veća za životnu sredinu prethodnih nekoliko meseci radilo se na pripremi dokumentacije za dobijanje lokacijske dozvole za reciklažno dvorište, koje će biti izgrađeno tokom naredne godine, a nalaziće se na lokaciji Javno komunalnog preduzeća Čistoća.

Reciklažna dvorišta predstavljaju ključnu infrastrukturu koja treba da omogući razvoj primarne selekcije otpada u gradovima i opštinama u Srbiji, a pored toga i stabilan priliv sirovina za reciklažnu industriju, koja se u poslednje dve godine intenzivno razvija.