Regionalni centar za upravljanje otpadom u Kragujevcu

Osnivanje Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Kragujevcu

Gradska deponija u Jovanovcu, na kojoj se svake godine odlaže oko 52 hiljade tona otpada, trebalo je već odavno da bude zatvorena. Glavni projekat za izgradnju nove sanitarne deponije Vitlište je urađen, ali zbog visokih investicionih troškova, aktivnosti na realizaciji sanitarne deponije su bile zaustavljene. Izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom nameće se kao jedino rešenje.

• Smetlište u Jovanovcu uopšte nema obeležje sanitarne deponije, pre svega jer nema zaštitnu foliju na telu deponije i što nisu rešeni problemi otcednih voda iz deponije. Ta deponija datira iz 60 – ih godina i od tog trenutka je jedino mesto gde je Kragujevac mogao da odlaže komunalni i industrijski otpad. Otprilike 2,5 miliona kubika otpada je smešteno na toj lokaciji i da se praktično ne zna šta je sve deponovano jer je osim komunalnog tu i gradjevinski i deo industrijskog otpada. Mi od 2006 godine praktično imamo kontrolu ulaska otpada na deponiju iz razloga što smo montirali vagu, uveli sistem praćenja i evidencije svakog vozila koje unese otpad. U međuvremenu su promenjeni zakonski propisi gde je praktično zabranjeno da se opasne materija, a ja se nadam da ih nije bilo na deponiji, ne mogu da deponuju na deponiju u Jovanovcu, i to se za sada poštuje – rekao je Zoran Jovanović, član Gradskog veća za komunalne delatnosti.

Deponija u Jovanovcu koja se prostire na oko 15 hektra već se koristi oko 50 godina, pa je zato i centralni ekološki problem Kragujevca. Ona ne zadovoljava ni osnovne sanitarne, tehničke i higijenske uslove za sigurno odlaganje čvrstog otpada i predstavlja opasnost po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Njen rok trajanja je ograničen, a uticaj ovog smetlišta na obližnja naselja Petrovac, Jovanovac i Uglješnica gde živi veliki broj meštana, je evidentan.

• Ekološka inspekcija kontroliše deponiju u Jovanovcu i to u onom delu da li smetlište ugrožava životnu sredinu. Znamo da je urađen plan sanacije i rekultivacije deponije i ona je u ovom trenutku potrebna, jer se na ovom smetlištu odlaže komunalni otpad iako ne bi trebalo. Urađen je lokalni akcioni plan upravljanja otpadom kojim se predviđa da ta deponija bude zatvorena, ali tek kad se izgradi nova. Ekološka inspekcija će u narednim mesecima ili godinama da kontroliše da li je to urađeno kako treba i da li ona utiče na životnu sredinu – ističe Saša Milenković sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove.

Projekat sanacije i rekultivacije deponije u Jovanovcu urađen je 2006 godine čime su se stvorili uslovi za produžetak procesa odlaganja otpada na deponiju, sa primenom mera zaštite životne sredine. Potencijal deponije u Jovanovcu je neznatan, odnosno njen eksploatacioni vek je na samom kraju. Lokalna samouprava će u narednom periodu uraditi sve da trajno reši problem odlaganja smeća u Kragujevcu. Izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom nameće se kao jedino rešenje.

• Kod ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine pokrenuli smo inicijativu formiranja regionalne deponije i ovih dana očekujemo sastanak sa predsednicima opština koji bi bili zainteresovani da sa nama uđu u tu priču. Zašto je bitan region, samo tako smo vidljivi kako bi pristupili bespovratnim sredstvima, a projekat možemo uraditi samo na osnovu prethodne studije izvodljivosti, kako bi znali koje je optimalno rešenje za grad i opštine koje se budu priključili našoj inicijativi – objašnjava Vladimir Maksimović, član Gradskog veća.

Na teritoiji opštine je identifikovano oko 240 lokalnih smetlišta koja se prostiru na oko 5 hektara, a jedan od budućih prioritetnih ciljeva zaštite životne sredine Grada je njihovo uklanjanje. Rešavanje problema odlaganja otpada je hitno s obzirom da oko 30 odsto stanovnika u selima nema mogućnosti da odlaže otpad u kontejnere. Zato je neophodno što pre potpisati regionalni sporazum o saradnji kako bi bio unapređen sistem upravljanja komunalnim i čvrstim otpadom u ovom regionu, da bi se zatim krenulo sa izradom regionalnog plana. Ovo je jedan od zaključaka radnog sastanka koji je gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić imao sa predstavnicima opština Knić, Topola, Rekovac i Gornji Milanovac, a na kome se govorilo o osnivanju Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

• Mi smo danas otvorili ozbiljnu priču a to je rešavanje problema upravljanja otpadom u gradu Kragujevcu i uopšte u Šumadijskom regionu. Mnoge opštine su privremeno rešile ovaj problem, međutim Grad Kragujevac još uvek nije. Nama je to ozbiljan problem i u ovakvoj situaciji mi ćemo još godinu, dve uspeti da produžimo vek trajanja naše deponije, ali mora da se izvrši ozbiljna sanacija, a pravo rešenje je da se napravi regionalni projekat sa čime smo danas krenuli – istakao je Radomir Nikolić, gradonačelnik Kragujevca.

Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine trebalo bi da pomogne u budućem unapređenju sistema upravljanja komunalnim i čvrstim otpadom u regionu Šumadije. Kragujevac je dobio ponudu evropskih investitora koji su zainteresovani da preuzimaju naš komunalni otpad, pa je zato potrebno što pre rešiti pitanje regionalnog centra i izrade regionalnog plana.

• Pravilno upravljanje otpadom je nešto što nas obavezuje zakonska i evropska regulativa, i drago mi je što će Grad Kragujevac sa okolnim opštinama krenuti u jednu veoma ozbiljnu priču organizovanog, planskog delovanja u sistemu upravljanja komunalnim čvrstim otpadom. Ministarstvo će svim svojim raspoloživim kapacitetima pomoći ovom regionu na iznalaženju najboljeg modela finansiranja, pre svega besplatnih EU fondova da dobiju odgovarajuća sredstva koja će pomoći da se postavi odgovarajuća infrastruktura za sakupljanje i konačno odlaganje čvrstog komunalnog otpada – naglašava Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom.

Kapacitet postojećih deponija – smetlišta je u većini opština već popunjen, dok većina deponija ne zadovoljava ni minimum tehničkih zahteva. Na divlje deponije, van kontrole javnih komunalnih preduzeća, odlaže se oko 40 odsto generisanog komunalnog otpada u Republici Srbiji.

• Kragujevac mora prvo da snimi kompletnu situaciju na terenu, da se uradi projekat sanacije deponije. Međutim pošto je ova deponija prevazišla mnoge visinske kote, grad mora da nađe neko rešenje, pre svega da se pod hitno uvede primarna separacija, da se na postojećoj deponiji instalira sistem za separaciju otpada. Veoma je bitno da kada otpad dođe na deponiju da se iz njega izvuče sve ono što ima upotrebnu vrednost, a možda ostatak rešavati na neki drugi način, na deponijama u okolini koja je sanitarna, a da postojeću saniramo – ističe Gordana Perović, šef Odseka za razvoj sistema upravljanja otpadom.

U mnogim lokalnim samoupravama nepouzdani su i nepotpuni podaci o količini generisanog komunalnog otpada, a nedovoljne su i aktivnosti na primarnoj selekciji otpada. Zato će se u okviru strategije o upravljanju otpadom u narednih pet godina raditi na razvijanju primarne selekcije otpada.