Zabrana tankih kesa na kasama u Francuskoj

Od 1. jula tanke plastične kese za jednokratnu upotrebu neće smeti da se koriste na kasama u Francuskoj, bez obzira na to da li se plaćaju ili su besplatne, a od januara 2017. godine trebalo bi da se ukinu i druge jednokratne kese za namirnice u prodavnicama.

Ovi propisi, koji su način Francuske da se prilagodi direktivi EU o smanjenju upotrebe plastičnih kesa, trebalo bi pored ekološke koristi da donese i nove poslove francuskoj industriji koja proizvodi kese od biorazgradivih materijala. Naime, propisane karakteristike kesa su takve da bi se na putu u kontejnerima iz Azije, odakle sada dolazi 90% kesa, razgradile.

• Zabrana kesa na kasama trebalo je da stupi na snagu 1. januara, ali je to odloženo kako bi se dao dovoljan prelazni period trgovinama – objasnila je ministarka životne sredine Segolen Roajal (Segolene Royal) u februaru. Odluka kojom je 1. jul postavljen kao rok objavljena je i u Službenom glasniku Francuske poslednjeg dana marta.

Sve plastične kese tanje od 50 mikrometara, odnosno 0,05 milimetara, biće zabranjene na kasama trgovina od 1. jula, bez obzira na to da li su besplatne ili se naplaćuju. Ovo se odnosi na sve prodavnice – kako specijalizovane prehrambene poput pekara i mesara, tako manje i veće samoposluge, benzinske pumpe, apoteke, pijace…

Sledeći korak planiran je za 1. januar 2017. godine kada će se zabraniti i kese za prehrambene proizvode van kase, poput kesa u kojima se meri voće i povrće.

Brojke su vrtoglave, prenosi list Lez Eko (Les Echos). U Francuskoj se na kasi svake godine podeli pet milijardi plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu, i još 12 milijardi van kase. Od  toga je 2,6 milijardi proizvedeno u Francuskoj, a većina se uvozi, pre svega iz Azije.

Tek nešto više od svake pete kese se reciklira, preciznije 23%.

Plastičnim kesama je, kako podseća Figaro, potrebno više stotina godina da se razgrade, a često izazivaju ekološku katastrofu. U moru su posebno ugrožene kornjače, jer ih 86% vrsta unosi mešajući ih sa meduzama. Pored toga, korali odumiru pod kesama, a u području Severnog mora 94% ptica ima kese u želucu. Jedino biće koje ima koristi od kesa su meduze, čije larve zakačene za kese mogu da odu daleko.

Patriotske kese

Pored očuvanja životne sredine, ograničenje u korišćenju kesa pružiće priliku za razvoj francuske industrije bioplastike, prenosi francuski EurAktiv, pozivajući se na tekst stručnog portala Žurnal de l’anvironman (Journal de l’environnement).

• Nove kese biološkog porekla moraće da budu takve da ih je moguće kompostirati”, odnosno razgraditi i od njih napraviti kompost, organsko đubrivo, “u domaćinstvima, što Francusku stavlja na put cirkularne ekonomije. Šta dolazi iz zemlje u nju se i vraća – rekao je generalni direktor proizvođača bioplastike Novamon (Novamont) Francuska Kristof Gzavije Duki-de Boasudi.

Upravo ova odredba o mogućnosti kompostiranja u domaćinstvu ključ je za sprečavanje priliva kesa iz Azije, koje sada čine 90% tržišta. Naime, kese predviđene odlukom će se vrlo verovatno razgrađivati u roku od nekoliko dana na temperaturi od oko 26 stepeni. U prevodu – kese po novim standardima koje bi krenule iz Azije u kontejnerima pod suncem ne bi izdržale nekoliko sedmica transporta.

• Izvesno je da će se naši azijski konkurenti ljutiti – rekao je vlasnik firme Sfera (Sphere), evropskog lidera u proizvodnji plastičnih kesa i filmova, Džon Persenda (John).

Evropski i francuski industrijalci najavili su da žele da iskoriste ovu mogućnost izmeštajući proizvodnju kesa u Francusku, pa bi uskoro trebalo da bude otvoreni nekoliko fabrika. Prema njihovim najavama, može se očekivati otvaranje 3.000 radnih mesta.

Pored toga, proizvodnja biokesa biće novi podsticaj za proizvođače skroba od kukuruza, pšenice i krompira, za šta su proizvođači hartije sve manje zaintetesovani. Oaj polisaharid će se, prerađen, mešati sa biorazgradivim poliesterom i tako će se praviti sirovina za kese koje se mogu razgrađivati u domaćinstvu.

Procenjuje se da će industrijalci trošiti 12.000 tona skroba godišnje, odnosno 0,72% francuske proizvodnje neprehrambenog skroba.

Background

Procenjuje se da u EU u 2010. na tržište pušteno 99 milijarde kesa sa ručkama, skoro 200 kesa po stanovniku. Te kese proizvodi između 250 i 300 preduzeća u EU, sa između 15.000 i 20.000 zaposlenih

U EU je u novembru 2014. postignut dogovor među institucijama o novim propisima, koje obavezuju sve članice da ili smanje potrošnju na 90 kesa po stanovniku godišnje do kraja 2019. i na 40 do kraja 2025. ili da uvedu naplatu do januara 2019.

U nekim zemljama i pre tog dogovora počela je borba protiv kesa. Italija je 2011. postala prva zemlja u Evropi koja je zabranila plastične kese koje se ne razgrađuju, a Irska je još u martu 2002. uvela naknadu, koja je naknadno i povećana da bi dala rezultat. Nakon Irske slične mere su preduzele i Belgija, Nemačka, Španija i Holandija, a 2011. pridružila im se i Bugarska. U Engleskoj je 5. oktobra 2015. uvedena obavezna naplata plastičnih kesa u prodavnicama.

Drugačiji model primenila je Danska koja je, kako se navodi na sajtu Ert polisi (Earth Policy) 1994. godine uvela taksu proizvođačima plastičnih i papirnih kesa po kilogramu, a troškovi se preko maloprodajnih firmi prenose i na potrošače. Danci danas najčešće plaćaju između 37 i 65 evro centi (2 i 3,5 danskih kruna) po kesi, što je najviša cena u svetu.

Izvor: EurAktiv, AFP, S.V.
Foto: Wikimedia ; Bamboo Innovator THE CONVERSATION