GIZ IMPACT II – Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama

Projekat „Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama – IMPACT’’ ima za cilj poboljšanje uslova za sprovođenje cirkularne ekonomije kroz pretvaranje otpada u resurse za ponovnu upotrebu na nacionalnom i opštinskom nivou. Time se podstiču inovacije u reciklaži, ograničava odlaganje otpada, smanjuju gubici resursa i podstiču promene ponašanja potrošača.

U okviru druge faze IMPACT projekta, u naredne tri godine u Srbiji u oblast upravljanja otpadom i otpadnim vodamana nacionalnom i lokalnom nivou biće uloženo tri miliona evra. Budžet novog projekta predstavlja donaciju Vlade Republike Nemačke, a najveći deo aktivnosti odnosi se na jačanje administrativnih kapaciteta u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama u pilot opštinama – Aleksandrovac, Kuršumlija, Bela Crkva, Krupanj i Svilajnac.

U drugoj fazi projekta težište će biti na razvijanju ekonomski isplativih i u našim uslovima primenljivih rešenja, čije će izvođenje biti finansirano od strane nacionalnih i međunarodnih fondova. Glavni ciljevi su da ovih pet opština usklade upravljanje otpadom i otpadnim vodama sa zakonodavstvom EU.

Cilj ove faze projekta je da se u opštinama stvore uslovi da na način koji je više ekološki dođe do rešavanja problema, a ideja je da pilot opštine budu primer i za ostale opštine u Srbiji kako bi i one unapredile sisteme integrisane zaštite životne sredine, upravljanja otpadom i otpadnim vodamama.

Vođa IMPACT projekta Klaus Šmit rekao je da je jedan od aspekata projekta i integracija manjina ili ranjivih grupa stanovništva, u prvom redu pripadnika romske populacije, koji se u velikom broju bave prikupljanjem otpada.

• Kada govorimo o pridruživanju Srbije EU svakako je zaštita životne sredine veoma važna tema i ona je posvećena celokupnom poglavlju 27 koje je nešto što predstoji Srbiji. Investicije potrebne za razvoj upravljanja otpadom i otpadnim vodama u Srbiji su velike, samo oko 5 milijardi evra,potrebno je za upravljanje otpadnim vodama, a što se tiče upravljanja otpadom investicije su u vrednosti od jedne milijarde evra. Međutim nisu samo investicije ono što je Srbiji potrebno, tu su razvoj kapaciteta za upravljanje otpadom i održavanje njihovih postrojenja, tako da trenutno radimo na razvoju kapaciteta i to je u fokusu našeg projekta – rekao je Klaus Šmit vođa GIZ IMPACT projekta [VIDEO]. Takođe kada je reč o otpadu želimo da deponovanje i odlaganje otpada na deponije ne bude jedini način upravljanja otpadom. Naprotiv, cirkularna ekonomija je uvođenje sasvim novog pristupa u prikupljanju otpada jer treći važan aspekt našeg projekta je da želimo da uvedemo neformalne sakupljače sekundarnih sirovina u zvaničan sistem upravljanje otpadom – istakao je on.

GIZ IMPACT projekat ima za cilj uspostavljanje preduslova za uvođenje cirkularne ekonomije na lokalnom i nacionalnom nivou u oblastima upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Cirkularna ekonomija, nasuprot trenutnoj ekonomiji zasnovanoj na linearnom modelu “uzmi – napravi – koristi – odloži”,  zasniva se na modelu koji teži manjem korišćenju resursa i izbegavanju stvaranja otpada.

• Cirkularna ekonomija ima za cilj da razvija ekonomiju i ljudsko društvo na takav način da koristi pre svega sve postojeće resurse koji su nastali kao otpad od primarne proizvodnje, od potrošnje ili bilo koje delatnosti. Sve što smo napravili i od toga što nam je ostalo vratimo nazad u proizvodnju. To je koncept savremene tehnološke proizvodnje koji koristi pre svega otpad koji je nastao od kraja veka proizvoda, koristi energiju i obnovljive izvore energije i minimalno ili nikako ne koristi nove prirodne resurse. Samo na takav način može da se obezbedi dugoročnost, i kakva takva održivost ekonomskog razvoja. Stepen primene cirkularne ekonomije mogao bi biti stepen reciklaže otpada, ali nije to jedino merilo. Nemačka je zemlja koja je u tome najnaprednija, ona reciklira oko 65 odsto, a Srbija je daleko ispod tog procenta – objašnja Dušan Vasiljević ekspert u projektu [VIDEO].

Tim povodom u Beogradu je održana radionica na temu operativnog planiranja u okviru GIZ IMPACT projektana kojoj su učestvovali ključni akteri Projekta. Na radionici je promovisana strategija razvoja kapaciteta za uvođenje cirkularne ekonomije u Srbiji kroz podizanje svesti uvođenjem edukativnih programa kao što su seminari, konferencije, ali i drugih pitanja koja su od izuzetnog značaja za same opštine i regione u delu upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

• Intenzivno smo razgovarali o dokumentima koji regulišu oblast kao što je pitanje međuopštinskih sporazuma, u kom smeru možemo zajedno da radimo na otklanjanju nedostataka i poboljšanju u ovoj oblasti. Na radionici je bilo reči i o unapređenju infrastrukture u delu upravljanja otpadom i otpadnim vodama i naravno razgovarali smo o jednom izuzetno važnom aspektu, a to je uključenost manjina i ugroženih grupa u društvu kako bi bili deo razvoja zelene industrije i stvaranja novih radnih mesta – rekao je Milan Stevanović, savetnik državnog sekretarau Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine [VIDEO].

IMPACT projekat u drugoj fazi, koja će trajati do kraja 2017. godine, usmeren je na jačanje međuopštinske saradnje (regionalno upravljanje otpadom) i efikasnih modela pružanja komunalnih usluga, a zatim na pripremu investicija u infrastukturu i sprovođenje mera koje su u skladu sa potrebama ugroženih grupa stanovništva. Potpisanim Sporazumom o sprovođenju projekta između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i GIZ-a potvrđuje se nastavak saradnje na IMPACT projektu koji je započet 2012. godine, a u okviru prve faze projekta u pet pomenutih lokalnih samouprava izvršena su merenja količine i sastava otpada u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije. Podaci dobijeni direktnim merenjima na terenu iskorišeni su za Analizu tokova materijala (MFA), na osnovu koje su definisana buduća rešenja za odvojeno sakupljanje otpada, primarnu selekciju i tretman otpada na lokalnom nivou, tj. njegovu reciklažu i kompostiranje u cilju smanjenja troškova transporta i odlaganja otpada na budućim regionalnim centrima (sanitarnim deponijama).

Cilj ovog projekta je poboljšanje uslova za sprovođenje cirkularne ekonomije na nacionalnom, ali i lokalnom nivou u oblasti upravljanja otpadom, a koji će privući interesovanje potencijalnih investitora. Kroz ovaj projekat promovisaće otpad kao resurs koji se ponovo može koristitiu procesima proizvodnje, kao i manje korišćenje prirodnih resursa, a sve u skladu sa ekološkim standardima Evropske unije.

• Privredna komora Srbije u saradnji sa GIZ-om pokušava da malim i srednjim preduzećima pomogne da dođu do pozicije kako one mogu implementirati strategiju cirkularne ekonomije. Imamo preporuku Evropske komisije za implementaciju cirkularne ekonomije i veoma je važno da sada modeliramo koji su to alati koje naša industrija, mala i srednja preduzeća mogu koristiti. Moramo i doći do jedne pozicije da je cirkularna ekonomija nešto što traži investicije, a otvara i nove horizonte kada su u pitanju zelena radna mesta. Danas u Srbiji imamo potpuno nove industrije otpada, reciklaže, energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i takva industrija mora da crpi ekonomske podsticaje kao i nova radna mesta. Na žalost danas u Srbiji imamo na evidenciji preko 140 hiljada ljudi koji nemaju nikakvu stručnu spremu, a samo preko cirkularne ekonomije možemo da dobijemo preko 10 hiljada novih radnih mesta. Tu se radi o održivom transportu, gradnji, uklanjanju otpada. PKS će uz pomoć GIZ-a pokušati da napravi tu sinergiju interesa u Srbiji, da civilni, poslovni i javni sektor može da pokrene proces implementacije novih tehnologija i proizvodnje – rekao je Siniša Mitrović, savetnik u PKS [VIDEO].

Privredna komora Srbije će u narednim mesecima sa nemačkom privredom raditi na dobrim primerima prakse, podizanju kapaciteta menadžmenta kako bi naša mala i srednja preduzeća shvatila zašto je to potrebno. Republika Srbija je 2016-tu godinu proglasila godinom preduzetništva, pa je 1,5 milijardi dinara odvojeno za subvencije malim i srednjim preduzećima, od toga je 25 odsto nepovratnih sredstava za nabavku opreme. Stvoriće se prostori da otpad bude najzad sirovina, a i mesto za nove investicije.

Opština Svilajnac je od 2012. godine uključena u GIZ IMPAKT projekat, koji se odnosi na unapredjenje oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

• U 2013 godini sprovedena su četiri merenja otpada koja su nam dala važne podatke sa kojim količinama otpada raspolaže opština Svilajnac. Sva dosadašnja merenja su pokazala da ulazimo u republički prosek, imamo oko 30 odsto baštenskog otpada, 20 kuhinjskog i 50 odsto otpada koji odlažemo na deponiju a možemo da preradimo – istakla je Zlatana Filipović, iz komunalnog preduzeća, Morava Svilajnac [VIDEO]. Postoji i visok procenat plastičnog otpada koji se može odvojiti i reciklirati – rekla je ona.

Opština Svilajnac je početkom 2012 godine pokrila 22 mesne zajednice koliko ih ima u opštini, uslugom odnošenja otpada. Imaju žičane kontejnere, ali kako kažu ne izdvajaju dovoljno PET ambalaže. Tu je i velika količina papira i kartona koji se može reciklirati.

Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ) je organizacija za međunarodnu saradnju koja u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), podržava Srbiju kroz mnogobrojne bilateralne i regionalne projekte. Kao implementaciona organizacija Vlade Savezne Republike Nemačke, GIZ već više od 10 godina predstavlja pouzdanog partnera u pružanju podrške javnom, privatnom i civilnom sektoru u Republici Srbiji. Od 2000. godine, Savezna Republika Nemačka je kroz neposrednu pomoć kao i putem fondova EU izdvojila za Srbiju više od 1,6 milijardi evra, što predstavlja najveći pojedinačni iznos razvojne pomoći koji je neka država uputila Srbiji