Medicina rada – juče, danas, sutra

U okviru međunarodnog projekta “Povećanje kapaciteta i jačanje uloge regionalnih organizacija civilnog društva za unapređivanje uslova rada i dijaloga sa javnim institucijama”, a koji realizuju Udruženje Eko centar iz Beograda i Stakleno zvono iz Kragujevca, održana je u Vrnjačkoj Banji prva Fokus grupa i Okrugli sto o dobrobiti na poslu zdravstvenih radnika u Srbiji.

Događaj je održan u okviru Simpozijuma i Seminara Udruženja sudskomedicinskih veštaka Srbije, koji su ujedno bili i izvršni saradnici događaja. Fokus grupa organizovana je sa ciljem da se istraže stavovi medicinskih radnika o uslovima bezbednosti i zdravlja na radnim mestima. Svoje stavove izneli su lekari različitih specijalnosti, kao i medicinsko osoblje.

Za zaposlene je veoma bitno ergonomsko okruženje, kao što je adekvatna radna stolica, radni sto, pravilno postavljen monitor, a sve u cilju prevencije oboljenja očiju i koštano zglobnog sistema.

• Dugotrajno sedenje na neadekvatnoj stolici dovodi do oboljenja koštano mišićnog i zglobnog sistema i do bolova. Sve to prouzrokuje da radnici tokom svog radnog veka odlaze na bolovanja, a to može da se spreči adekvatnim radnim okruženjem i prevencijom tih oboljenja – istakla je spec. dr Ana Ašković iz Zavoda za zaštitu zdravstvenih radnika železnice Srbije.

U Medicini rada uslovi rada su na nezavidnom nivou, a najveći problem su stari aparati, koji se ne servisiraju. Drugi problem je nedostatak kadra.

• Ljudi odlaze u penziju, a ne primaju se zemene jer imamo zabranu primanja novih kadrova, sve češće medinisko osoblje odlazi na rad u inostranstvo, pa smo prinuđeni da radimo na više radnih mesta – kaže Irena Dražović, medicinska sestra.

 

Specijalizacija lekara jedno vreme je bila stopirana od nadležnog ministarstva, što je doprinelo da dođe do pada broja kadrova. Pre deset godina smo imali oko 800 lekara specijalista medicine rada, a sada je taj broj ispod sto, jer nije bilo specijalizacije.

• Posle dužeg čekanja dobila sam specijalizaciju, koja je po novom četiri, a ranije je trajala tri godine. Nadam se da ću po završetku specijalizacije da se vratim u svoj Zavod kao specijalista medicine rada, kako bih radila preventivu- kaže dr Maja Babić, Zavod za zaštitu zdravstvenih radnika železnice Niš.

Tehničari i medicinske sestre u zdravstvu obično su obučeni da rade na svim aparatima, obavljaju sve funkcionalne dijagnostike. Istraživanja vezana za medicinski kadar, srednje stručne spreme, pokazuju da rade najčešće pod velikim stresom i opterećenjem.

• Radila sam procenu rizika svih radnih mesta u zdravstvu i sagledala uslove rada i zahteve pojedinih radnih mesta. Medicinske sestre i tehničari koji rade na odeljenjima ortopedije i hirurgije su jako opterećeni. Pružajući zdravstvenu negu pacijentima najčešće im strada kičmeni stub i naravno ceo koštani sistem. Pošto ima malo kadrova postoji uvek mogućnost da naprave neku grešku ili da dođe do povrede na radu – istakla je dr Jelka Rodić Strugar, Zavod za zaštitu zdravstvenih radnika medicine rada i sporta Novi Sad.

Zbog preraspodele radnog vremena i manjka medicinskog kadra zdravstveni radnici su najčešće preopterećeni poslom. Najčešće imaju probleme sa lokomotornim sistemom zbog sedenja, a mnogi boluju od hipertenzije i drugih kardiovaskularnih oboljenja.

• Potrebno je da se medicinski deficit popuni, ako je neko otišao u penziju da se primi novi zdravstveni radnik. Tako bi odgovorili na zahteve pacijenata, koji su navikli pre svega na dobru medicinsku uslugu – rekla je prim. dr Gordana Popović Đukić, Dom zdravlja ‘’Veljko Vlahović’’ iz Vrbasa.

u zdravstvenih radnika su vrlo otežani zbog nedostatka kadra. Sistem zdravstvene zaštite je dobro funkcionisao do ekonomske krize, a kada je došlo do urušavanja sistema vrednovanja i rada to se prenelo i na zdravstvo.

• Preventivne aktivnosti kao što su promocija zdravlja dale bi veću ekonomsku dobit za društvo. Kod nas se radi na tome ali su to više pojedinačne akcije. Broj radno sposobnog stanovništva i briga o zdravlju radnika nije na onom nivou koji je bio u starom sistemu, kada je bilo više radno sposobnog stanovništva. U jednom periodu došlo je čak do urušavanja službe Medicine rada – istakao je mr. dr Saša Lukić, načelnik Odeljenja za preventivnu medicinu Zavoda za zaštitu zdravstvenih radnika železnice Niš.

„Medicina rada – juče, danas, sutra“ bila je tema Okruglog stola kome je prisutvovalo skoro 30 lekara različitih specijalnosti, koji su svaki iz svoje perspektive izneli najaktuelnije probleme, komentare kao i preporuke za poboljšanje uslova rada.

Još 2007 godine Zakonom o zdravstvenom osiguranju doneta je odluka da finansiranje medicine rada pređe na teret poslodavaca. U to vreme bilo je nekoliko stotina lekara medicine rada koji su se bavili preventivom, a po negde i kurativom. Taj period bio je prekretnica zato što Domovi zdravlja nisu bili u mogucnosti da finansiraju lekare kao i službe medicine rada, tako da je velika većina specijalista medicine rada prešlo u izabrane lekare.To je bilo juče, a sada, danas i sutra na okruglom stolu govorili su lekari različitih specijalnosti.

• Problematika u medicina rada počinje 2007. godine kada je izmenjena zakonska regulativa i usvojene su odredbe da Medicinu rada više ne finansira Fond zdravstvenog osiguranja nego poslodavci. Poslodavci nisu u mogućnosti da finansiraju adekvatnu delatnost medicine rada, finansira se neki minimum delatnosti. Nešto se mora uraditi, medicina mora da zauzme mesto u sistemu bezbednosti zdravlja na radu i u zdravstvenom sistemu kome pripada – istakao je prim. dr Veselin Govedarica iz Ana Farm, Beograd.

Medicina rada i Medicina sporta su dve grane koje treba da se ujedine, istaknuto je na ovom okruglom stolu. Osnovne studije Medicinskog fakulteta čak i nemaju edukaciju iz Medicine sporta. Medicina rada se već gasi na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, pa bi bilo poželjno da te dve grane budu predmet na osnovnim studijama.

• Dve specijalističke grane koje su nezavisne i uopšte nemaju specijalizanata, bilo bi dobro da se integrišu, kao jedna specijalizacija medicine rada i sporta. Tako bi dobili Zavodi kadrove za sledećih deset godina – istako je prim. dr Goran Ilić iz Zavoda za zaštitu zdravstvenih radnika, Kragujevac.

Veliki problem je nedostatak specijalista medicine rada koji se bave isključivo preventivom, a glavni krivac je zakonska regulativa koja je nametnula rešenje da specijalista medicine rada mora da bude onaj ko se bavi preventivom. Svoju platu i materijalne troškove za svoj tim mora da zaradi na tržištu, od poslodavca.

• Veliki broj specijalista imamo samo na papiru, ali skoro 90 odsto njih se opredelilo da radi kao izabrani lekar, baš iz straha da neće moći da zaradi platu. Na okruglom stolu smo konstatovali problem nedovoljno definisanih cena usluga specijalista medicine rada u preventivi. Zato treba pojačati eksterni stručni nadzor nad radom specijalista medicine rada, koji bi bio od strane Ministarstva zdravlja proveravan, da li su preventivni kartoni urađeni u skladu sa pravilnikom – rekao je prof. dr Jovica Jovanović, Zavod za zaštitu zdravstvenih radnika železnice Niš.

Projekat finansira Evropska unija preko BalcanOSH.net kojim rukovodi Makedonsko udruženje za bezbednost i zdravlje na radu. Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Srbije iz Kragujevca je partner na Međunarodnom projektu BalcanOSH.net-a.