Neprečišćene komunalne i industrijske vode

U okviru Evropske nedelje održive energije, Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, je organizovao konferenciju koja je imala za cilj da ukaže na značaj integralnog upravljanja vodnim resursima u Srbiji. Konferencija je organizovana pod institucionalnim pokroviteljstvom Agencije za zaštitu životne sredine RS, Instituta “Jaroslav Černi” i JVP Srbijavode.

Srbija se nalazi pri dnu lestvice evropskih zemalja u pogledu komunalne opremljenosti. Brojne poplave koje su u prethodnom periodu pogodile Srbiju dodatno će imati veliki uticaj na privredni rast. Održivi razvoj i sa njim povezano pitanje odgovornog upravljanja vodama, monitoringa, adekvatnog delovanja i postojeće zakonske regulative u ovoj oblasti naročito sada dolazi do izražaja.

• Srbija raspolaže sa oko 2.000 m3 domaće vode po stanovniku godišnje, što nas svrstava u kategoriju osetljivih po pitanju dostupnosti ovog vitalnog resursa. Takođe, više od 50% industrijskih postrojenja u Srbiji ne prečišćava otpadne vode, jer nema sisteme za prečišćavanje. Poplave u Srbiji i regionu, dodatno su u prvi plan istakle značaj integralnog upravljanja vodama – rekla je otvarajući skup Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEFa.

Netretirane, odnosno neprečišćene komunalne i industrijske otpadne vode predstavljaju ključne izvore zagađivanja površinskih i podzemnih voda u Srbiji. I još važnije – to je najveći problem životne sredine sredine u našoj zemlji koji zahteva i više milijardi evra ulaganja da bi se dostigli standardi EU.

• Na žalost, i dalje su nedovoljne aktivnosti lokalnih samouprava kad je u pitanju određivanje sastava i količina ispuštenih otpadnih voda. Osim toga, veliki broj JKP ne izvršava zakonsku obavezu izveštavanja o svojim emisijama. Takođe, većina postojećih tretmana komunalnih otpadnih voda ne odgovara potrebama, odnosno, izgrađena postrojenja su prevaziđena i po kapacitetu i po tehnologiji prečišćavanja. Od ukupnog broja gradova i opština, samo 23 imaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u funkciji, od kojih 3 imaju samo mehaničko prečišćavanje. Na osnovu procena iz Nacionalne strategije Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti životne sredine, ukupna procenjena sredstva za potrebe sektora voda iznose oko 5,6 milijardi evra, dok je od te sume, samo za implementaciju Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda neophodno obezbediti čak 3,2 milijardi evra – rekao je Milenko Jovanović, načelnik za izveštavanje u Agenciji za zaštitu životne sredine .

Elektroenergetski sistem Srbije raspolaže velikim brojem različitih hidroenergetskih objekata koji znatno doprinose njegovom stabilnom i fleksibilnom radu.

• Međutim, u Srbiji i okruženju postoji izvestan neiskorišćen hidropotencijal, kao i potreba za aktuelnim projektima hidroenergetskih objekata. Određeni deo ovog hidropotencijala može se iskoristiti bez većih problema, dok neki projekti zahtevaju sistemska rešenja i istovremeno aktivno učešće više zemalja regiona – rekao je dr Zdravko Stojanović, savetnik u Institutu za vodoprivredu Jaroslav Černi. U Srbiji postoji izražena potreba za napretkom u svim aspektima upravljanja vodama, naročito u segmentu uređenja vodnih tokova, vodosnabdevanja i otpadnih voda. Da bi se omogućio veći progres u ovoj oblasti, potrebno je aktuelizovati podatke o potencijalnim lokacijama, odnosno formirati jasnu i preciznu evidenciju o nespornim lokacijama za izgradnju HE i MHE, na primer formiranjem novog Katastra lokacija za izgradnju MHE na teritoriji Republike Srbije – dodao je dr Stojanović.

Prema tvrdnjama ICPDR-a (Međunarodna komisija za zaštitu Dunava), ono što imamo u Đerdapu je najveća deponija u Evropi. Namera EPS-a je da monitoring proširi na sve vode gde se nalaze EPS- ovi objekti.

• U Bajinoj Bašti, na primer, suočavamo se sa velikim plivajućim otpadom. Naslage otpada mogu da budu i do 2m visoke, tako da jezero praktično može i da se prepešači. Takođe 1/3 ili 1/4 kompletnog toka reke Lim je plivajuća deponija koja dolazi u Bajinu Baštu. Osnovna ideja kod sistema za prečišćavanja voda je da obuhvatimo sve objekte i dostignemo evropske standarde. U tom cilju, jedan od aktuelnih projekata je izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Obrenovcu – kaže Mihajlo Gavrić, koordinator za zaštitu životne sredine JP EPS.