Šesti broj e-magazina Stakleno zvono
U šestom broju e-magazina možete pročitati :
Prof. dr Lidija Amidžić:
Blago prirode Srbije
Prirodna baština Srbije odlikuje se velikim bogatstvom i raznovrsnošću prirodnih ekosistema i predela. Kroz njih se odražava ukupna slojevitost geološkog i biološkog nasleđa koji predstavljaju veliki potencijal Srbije i zaslužuju naročito poštovanje, brigu i dugoročno očuvanje.
Saglasno vrednostima prirodnog nasleđa, trebalo bi očekivati da u Srbiji značajan deo teritorije bude zakonom zaštićen i integralno sačuvan za nastupajuće generacije kao jedinstven prirodni resurs. Međutim, u Srbiji se pod zakonskom zaštitom nalazi svega 6,16% državne teritorije. Navedena površina je ispod svetskog i evropskog proseka s obzirom da se na globalnom nivou pod zaštitom nalazi 11,5% svetskog, odnosno, 14,15% evropskog kopna.
Zorica Savić :
Oči u oči sa dinosaurusima
Reč „dinosaurus“ znači užasan gušter, koji je prvi put 1841, upotrebio prirodnjak Ser Ričard Oven, koji je proučavao gmizavce. Dinosaurusi su predstavljali grupu najvećih životinja koje su ikada hodale Zemljom i koje su uspele da na planeti opstanu više od 180 miliona godina (36 puta više nego period postojanja čoveka), obuhvatajući najveći deo ere mezozoika (trijas, jura i kreda). Krajem perioda krede došlo je do izumiranja dinosaurusa ( 60 miliona godina pre pojave prvog hominida: nijedno ljudsko biće nije nikada videlo živog dinosaurusa.
Patagonija je zemlja raj za paleontologe, jer zbog geoloških uslova i okolnosti u kojima se nalazi sačuvani su u velikoj meri kompletni skeleti dinosaurusa. Na izložbi ’’Dinosaurusi Argentine – džinovi Patagonije’’ koja se održava i impuls holu beogradskog hotela ’’Kontinental’’ većim delom čine primerci pronađeni u provinciji Neuken (severna Patagonija). Tokom poslednjih tridesetak godina u ovoj oblasti otkriveno je više od 30 lokaliteta sa ostacima dinosaurusa.
Zorica Savić :
U potrazi za Surlašima
Dr Snežana Pešić se bavi entomološkom problematikom vezanom za taksonomiju, ekologiju i zoogeografiju insekata iz nadfamilije Curculionoidea. U pitanju je na svetu najbrojnija životinjska grupa, koja je na našim prostorima relativno slabo istraživana, upravo zbog obimnosti i zahtevnog terenskog rada. Osim ovoga uključila se i u hidrobiološka istraživanja slatkovodnih Coleoptera Srbije.
Savremena nauka sve manje ide ka tome da opisuje nove vrste insekata, jer najveći trezor novih vrsta na svetu sigurno bi bio u tropima, a tada bi imalo da se opisuje milion novih oblika
Međutim naučnici su se umorili od toga i krenuli u neke modernije vode. Danas se pribegava daleko više tehnološkim pristupima metodologiji, kompjuterskom radu u laboratoriji na molekularnom nivou, na analizi naslednog materijala.
Prof. dr. Slavko Arsovski:
Kvalitet življenja
Da li je kvalitet kao nova paradigma 21. veka zaista od egzistencijalnog značaja za čoveka i čovečanstvo? Da li je ostvarenje višeg kvaliteta istovremeno i ostvarenje etičkih, demokratskih i svih drugih vrednosti? Da li je kvalitet šansa ili barijera za manje razvijene ili nerazvijene organizacije, države i, šire, kulture? I da li kvalitet života, koji obuhvata i aspekt održivog razvoja i zaštite životne sredine, može biti stvarni ideal pojedinca i društva u 21. veku?
Jovan Milivojević:
Životni vek četvorotočkaša
U okviru VII Festivala kvaliteta, koji je održan maja 2009. godine, u Kragujevcu, izloženo je šest radova koji su razmatrali problematiku uticaja motornih vozila na životnu sredinu u svim fazama njihovog životnog ciklusa.
Kakav je uticaj tehnologija za dobijanje polaznih sirovina, proizvodnju materijala i finalne energije na životnu sredinu kod proizvodnje samo jednog automobile? A tek koja oštećenja životne sredine nastaju usled masovne proizvodnje motornih vozila, kada se zna da se u svetu proizvede oko 70 miliona motornih vozila godišnje. Takođe proizvodnja 8 do 10 hiljada različitih komponenata, koliko se ugradi u jedno vozilo, još više uvećava negativan uticaj na životnu sredinu.
Šesti broj e-magazina Stakleno zvono (pdf) možete preuzeti klikom na sledeći link:
ili
