Evropska konvencija o predelu u Šumadiji

Projekat ”Unapređenje kapaciteta Šumadije i Pomoravlja za primenu Evropske konvencije o predelu” realizovan je od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u saradnji sa Regionalnom agencijom za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja iz Kragujevca i Ministarstvom kulture i informisanja.

Znajući koji sve problemi postoje u oblasti životne sredine u gradu i regionu, uz podršku resornog ministarstva realizovaće se niz projekata kao što su regionalna deponija, reciklažni centar i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ali i primena Evropske konvencije o predelu koja doprinosi održivom razvoju područja.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine za proteklih godinu dana izdvojilo je oko 45 miliona dinara za reciklažno dvorište u Kragujevcu, a kako je najavljeno država će i u 2016-oj izdvojiti sredstva, da bi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu dostiglo evropske standarde. Kragujevac je stavljen i na listu prioriteta za obezbeđivanje sredstava iz fondova Evropske Unije za izgradnju regionalne deponije. Za te namene neophodno je 20 miliona evra.

Potpisivanjem sporazuma o međuopštinskoj saradnji opština Aranđelovac, Rekovac, Knić, Topola i Kragujevac na realizaciji projekta Regionalnog centra za upravljanje otpadom, ovaj region je u skladu sa Evropskim direktivama na najsavremeniji mogući način krenuo u realizaciju rešavanja problema sa otpadom. To je prva stanica da bi se obezbedili fondovi. Švedska agencija za obnovu i razvoj koja finansira izradu projektno tehničke dokumentacije za Kragujevac, obavezala se da uradi studiju opravdanosti koja će pokazati koji je najbolji model kada je u pitanju cena, tehnologija ali i koje su specifičnosti ovog područja .

• Mi smo za studiju izvodljivost i projektno tehničku dokumentaciju obezbedili novac, tako da će ministarstvo zajedno sa Švedskom razvojnom agencijom sve to finansirati sa oko 200 hiljada evra. Nakon toga ministarstvo će biti koordinator, a Kragujevac smo već stavili na listi prioriteta da se obezbede sredstva iz Evropske unije za izgradnju regionalne deponije i to je negde oko 20 miliona evra, koje su potrebne da se obezbede gradu Kragujevcu – istakla je Stana Božović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Kragujevac ima i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ali da bi dostiglo određene standarde potrebno je izdvojiti sredstva. Ono što je ministarstvo uradilo jeste procena da je potrebno negde oko 4 miliona evra i mi ćemo gledati da u narednom periodu pomognemo da dođe do poboljšanja standarda kako bi ovo postrojenje dostiglo standarde Evropske unije – rekla je Stana Božović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U proteklih godinu dana Kragujevac je dobio oko 45 miliona dinara za izgradnju reciklažnog dvorišta. Oko tri miliona biće izdvojeno za projektnu dokumentaciju, 27 za izgradnju objekta i 15 miliona za opremanje. Prvo će se raditi prilaz objektu, a biće opremljen trakama za reciklažu.

• Za reciklažno dvorište tender je završen i očekuje se potpisivanje ugovora sa izvođačem radova, da bi se krenulo sa izgradnjom objekta i instaliranjem trake za separaciju. U saradnji sa ministarstvom radiće se i rekonstrukcija objekta postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu. Eksperti su konstatovali da je postrojenje u dobrom stanju i da su mu potrebne male modifikacije kako bi radilo u punoj snazi, i bilo pandan modernim evropskim postrojenjima – istakla je Minja Obradović, član Gradskog veća grada Kragujevca.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 2 miliona tona komunalnog otpada, a od toga recikliramo svega 5 odsto, rekla je državni sekretar Stana Božović, a po direktivi Evropske unije do 2020 godine trebalo bi da iznosi 50 odsto. Inače državi je potrebno oko milijardu evra da bi naša zemlja dostigla evropske standarde u životnoj sredini.

Jedan od ciljeva Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja iz Kragujevca jeste i da promoviše ravnomeran teritorijalan razvoj jer primena Evropske konvencije o predelu doprinosi održivom razvoju područja. Zato su i radili projekat koji se odnosi na identifikaciju i procenu predela na teritoriji Šumadije i Pomoravlja i stvaranje mehanizma za strateško upravljanje i očuvanje kvaliteta predela u skladu sa Evropskom konvencijom o predelu.

• Predložili smo da pilot teritorija u Srbiji bude Šumadija i Pomoravlje, a u okviru prve faze urađene su identifikacije i kategorizacije različitih tipova predela i izrada plana za ekonomsku valorizaciju predela. Ne radi se isključivo o zaštiti predela, već o ekonomskoj valorizaciji da bi se od onog što već postoji moglo da napravi ono što je ekonomski održivo, da sačuvamo kulturno, istorijsko nasleđe i ekonomski unapredimo. Angažovali smo tim nacionalnih eksperata, a identifikovano je nekih 26 tipova karaktera predela na ovoj teritoriji, urađena je digitalizacija karata i ucrtani su svi predeli – rekao je Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

U toku projekta na teritoriji Šumadije i Pomoravlja izvršena je digitalizacija tematskih mapa, identifikovano 183 jedinica opisa predela, obrazovana je baza podataka i dizajniran internet portal koji omogućava korisnicima da istražuju vesti, slike i podatke vezane za implementaciju Evropske konvencije o predelu u Šumadiji i Pomoravlju.

• Cilj projekta je da se identifikuju predeli na teritoriji dva okruga odnosno tipovi karaktera predela, uradi promotivni materijal i informaciona baza koja će da služi za dalji monitoring. Svrha ovakvih informacionih baza jeste da se obeleži i zaštiti diverzitet i raznovrsnost predela, jer oni sa svojim resursima daju niz mogućnosti za zapošljavanje i ekonomski razvoj. Podaci će se koristiti za izradu različitih strategija, zaštitu biodiverziteta, uspostavljanje mreže zelenila, vizuelni uticaj koji nije zaživeo kod nas u prostornom planiranju – objašnjava prof. dr Jasmina Cvejić, nacionalni ekspert za Evropsku konvenciju o predelu.

Cilj projekta je da se identifikuju predeli na teritoriji dva okruga, napravi informaciona baza koja će služiti za dalji monitoring promene karaktera predela.