Stari reaktori ozbiljan bezbednosni rizik u EU 

U Evropskoj uniji radi 128 nuklearnih elektrana sa reaktorima malo starijim od 30 godina u proseku, što izaziva ozbiljnu zabrinutost.

Ukupno u Evropi ima 185 nuklearnih elektrana od čega 58 u Francuskoj a 35 u Rusiji. Bezbednosno rizične elektrane su svuda po kontinentu, od Velike Britanije i Francuske na zapadu, do Bugarske i Ukrajine na istoku. Uprkos tome, u Evropi se trenutno gradi 16 nuklearnih elektrana pri čemu osam u Rusiji.

Nuclear reactor at Reed College by Don McCullough, via Flickr

Foto by Don McCullough, via Flickr

Stručnjaci za nuklearnu energiju potvrdili su u Izveštaju o stanju svetske nuklearne industrije da je starost atomskih centrala u Evropskoj uniji ozbiljan razlog za brigu.

Ništa manje bojazni nisu ni izvan EU, posebno kada je reč o Ukrajini. U izveštaju se upozorava da s obzirom na ekonomsku nezivesnost u toj zemlji zbog finansijske krize i građanskog rata, ne treba očekivati ulaganja u stare nuklearne reaktore u 15 ukrajinskih elektrana.

Najozbiljniji incident u Ukrajini zbio se početkom 2015. kada je elektrana u Zaporožju na jugu zemlje, koja je trenutno najveća atomska centrala u Evropi, morala da obustavi rad reaktora zbog fluktuacija na elektromreži. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) tvrdi da je elektrana stigla u stanje blizu katastrofe zbog sabotaže.

Tri decenije od katastrofe u Černobilu, posledice se još osećaju. Aktivista Grinpisa (Greenpeace) Tobijas Minhmejer (Tobias Münchmeyer) kazao je na jednom skupu u Hamburgu da su mu lekari iz Ukrajine i susedne Belorusije rekli da “tamo nema zdrave dece”.

Pored toga, zbog konflikta sa Rusijom, cene gasa su skočile i ljudi su primorani da lože drvo.

  • To na prvi pogled deluje ekološki. Međutim, drvo je kontaminirano. Kada se loži, širi se pepeo koji vodi do ponovnog izlaganja radijaciji – rekao je za nemački Tagešpigel (Tagesspiegel) Minhmejer.

Najviše nukleranih elektrana u EU ima Francuska (58) a slede Velika Britanija (15) i Švedska (10), pokazuju podaci evropskog nuklearnog društva. Trenutno Slovačka, koja ima četiri atomske centrale, gradi još dve, a Finska i Francuska po jednu. Rusija gradi osam nuklearnih elektrana, a Ukrajina i Belorusija po dve.

Nemačke brige zbog Belgije i Francuske

Nemačka ministarka za prirodnu sredinu Barbara Hendriks (Hendricks) zabrinuta je pak zbog stanja u susedstvu. Ona je nedavno sa belgijskim kolegom razgovarala o nuklearnim elektrana Doel i Tihange. Od 2012. godine na delovima reaktora tih elektrana pojavile su se hiljade finih pukotina koje je nemoguće popraviti dok bi zamena koštala mnogo i zahtevala toliko rada, da bi bilo jednostavnije izgraditi novu elektranu. Problem bi bio i nabavka delova za ta zastarela postrojenja.

Ipak, to nije sprečilo nadležne za nuklearne elektrane u Belgiji da vrate reaktore u pogon u septembru 2013. U martu 2014. ponovo su zatvoreni radi novih testiranja. Svih sedam reaktora u te dve elektrane staro je više od tri decenije a najstariji, u elektrani Doel, ušao je u 42. godinu proizvodnje.

Background

Na početku 2016. u 31 zemlji sveta radilo je 398 nuklearnih reaktora, osam više nego godinu dana ranije ali i 40% manje nego 2002. U 2015. je na mrežu u svetu povezano deset novih nuklearnih reaktora, više nego u bilo kojoj godini od 1990.

Istovremeno su dva reaktora zatvorena, u Nemačkoj i Britaniji, dok su dva reaktora u Japanu ponovo pokrenuta, prvi put od katastrofe u Fukušimi 2011.

I dok se stanje u nuklearnoj industriji u svetu pogoršava, Kina kvari trend – osam od deset reaktora pokrenutih u svetu u 2015. pokrenuto je u Kini i ta zemlja sada ima u radu 31 reaktor i gradi još šest-sedam.

Belgijska vlada je uprkos problemima odlučna da obe elektrane nastave da rade do 2025. Tada će blok 1 u elektrani Doel biti star 51 godinu.

Odluka da se produži radni vek zastarelih reaktora zasnovana je na zavisnosti Belgije od nuklearne energije. Te dve elektrane pokrivaju 47% belgijskih potreba za električnom energijom.

Razloga za brigu zbog starosti ima i kod najstarije francuske nuklearne elektrane Fesenhajm (Fešenheim), na nemačkoj granici. Ona je imala celu seriju problema – 2009, 2012, 2014. i 2015, pri čemu je najozbiljniji bio 2014. ali se za incident saznalo tek nekoliko dana pošto se desio. Ukupno je do sada iz Fesenhajma izvešteno o 750 incidenata.

U još jednoj nuklearnoj elektrani u blizini nemačke granice, severnije, u Katenomu (Cattenom), reaktori su mlađi ali svejedno imaju problema sa bezbednošću.

Francuska ima 59 nuklearnih elektrana koje obzbeđuju 75% potreba za energijom u zemlji. Ta zemlja je najviše zavisna od atomske energije na planeti.

Najopasnijim u Evropi smatraju se reaktori u bugarskoj nuklearnoj elektrani Kozloduj. U Kozloduju su četiri od šest reaktora isključena kada je Bugarska ušla u EU.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) kritikovala je Sofiju 2013. nakon što je njen izveštaj ukazao na brojne bezbednosne rizike. Posebno je istaknuto da nema planova za slučaj vanredne situacije i obuke zaposlenih.

Izvor: EurActiv.rs

 

You may also like...