Kakvo je upravljanje vodama u Srbiji?

Srbija se nalazi na evropskom kontinentu i generalno je na karti sveta u zoni van krize nestašice vode. Ipak što se nas tiče, kao što su južni delovi Španije, Francuske, Italije već sada u hroničnoj nestašici, pojedini delovi Srbije dobijaju iste simptome te bolesti koja se zove Vodni stres. Dostupni vodni resursi za ljudske potrebe nisu u izobilju.

• U svim delovima Srbije ne može se reći da su resursi dostupni u dovoljnoj količini i da je kvalitet odgovorajući za sve korisnike. Srbija ne oskudeva vodnim resursima i na evropskoj listi je u grupi zemalja ‘’srednjeg izobilja’’. Tako kada se upoređuje sa Južnom Španijom, Italijom, Francuskom gde je već sada uključen ‘’crveni alarm’’ u toku leta, Srbija ne mora da brine za vodne resurse. Međutim samo podatak da 8 odsto količine vode koje se stvara i otiče sa teritorije Srbije je domaća voda, koje su nastale generisanjem na našim vodotocima, gde su izvorišta našoj teritoriji. Sve ostalo dotiče sa drugih teritorija. Drinu delimo sa susednom Bosnom i Hercegovinom, Sava je takođe reka koja dotiče sa drugih teritorija, o Dunavu je već sve jasno, Tamiš, Tisa, sve to predstavlja 92 odsto količine vode sa kojom raspolažemo. Same te količine govore o složenosti vodnog upravljanja koje more da se uzme u obzir kada je u pitanju voda i sa aspekta količine i kvaliteta – objašnjava dr Nebojša Veljković, načelnik Odeljenja za monitoring kvaliteta vode u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Srbija raspolaže sa dovoljnom količinom vode i na evropskoj listi je u grupi zemalja ’’srednjeg izobilja’’. Nepovoljnost našeg vodnog bogatstva ja u činjenici da su najveće količine ovih voda, čak 92 odsto tranzitne vode, koje dotiču rekama sa teritorija drugih država ili čine međudržavnu granicu, Dunav, Sava, Drina, Lim, Tamiš, Tisa, Begej. Bili smo i svedoci prekida u vodosnabdevanju u Užicu januara 2014 godine i tromesečne zabrane upotrebe vode u Požarevcu od oktobra 2015 do januara 2016 godine.U oba slučaja se radi o osetljivosti izvorišta na klimatske promene.

• Sve su češće nestašice vode za piće u mnogim gradovima u Srbiji. U toku leta smo imali više primera, da li zbog nedostatka količine ili zbog pogoršanja kvaliteta koja je takođe posledica izmene klimatskih uslova. Karakteristični su primeri akumulacije Vrutci za vodosnabdevanje Užica i prekida u vodosnabdevanju januara 2014. godine, Požarevac je imao sto dana prekida u vodosnabdevanju zbog povećanja nitrata. U oba slučaja se radi o osetljivosti izvorišta na klimatske promene. Skoro svakog leta delovi regionalnog sistema Rzav moraju da budu isključeni zbog manjka vode u akumulaciji. Karakterističan je primer Soko Banje kao turističkog mesta, gde je zbog lošeg kvaliteta vode za piće došlo do oboljevanja određenog broja ljudi, koji su konzumirali vodu iz lokalnih izvora. To potvrđuje koliko mi zavisimo od domicilnih voda, jer zvanični podaci pokazuju permanentno opadanje prosečnih proticaja na profilu Ljubičevski most, a to je izlazni profil Velike Morave pred uliv u Dunav – objašnjava dr Nebojša Veljković, načelnik Odeljenja za monitoring kvaliteta vode u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Rast fizičkog obima industrijske proizvodnje prati pogoršanje kvaliteta vodoprijemnika i obrnuto…Ova analiza može se dopuniti sa uporednim prikazom industrijskog razvoja obuhvaćenosti stanovništva kanalizacionim sistemima sa prečišćavanjem otpadnih voda. Iz kojih sredstava će Srbija sada finansirati izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, jer prema našem podzakonskom aktu iz 2016 godine koji je uvažio zahtev okvirne direktive o vodi EU, u obavezi smo da do kraja 2040 godine izgradimo sva postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda u naseljima većim od 2.000 stanovnika.Danas u Srbiji postoji 26 komunalnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.Do 2040 potrebno je izgraditi 300 postrojenja u naseljima do 10 hiljada stanovnika, a to su najsiromašniji opštinski centri.

• Mi ne možemo da se pohvalimo sistemima za prečišćavanje otpadnih voda, Srbija je na donjoj listi zemalja u Evropi po procentu priključenih domaćinstva na javne kanalizacione sisteme, sa postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. To govori da je manje od deset odto domaćinstava Srbije priključeno na takve sisteme koji imaju postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Za ulaganje u sistem zaštite životne sredine koja se nameću u poglavlju 27, procena je da je to oko 15 milijardi evra, a samo za otpadne vode potrebno je izdvojiti blizu pet milijardi evra. Postavlja se pitanje da li možemo do 2041 godine da ispunimo zahtev, da izgradimo sva postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda u naseljima većim od 2.000 stanovnika – ističe dr Nebojša Veljković, načelnik Odeljenja za monitoring kvaliteta vode u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Situaciona analiza pristupa zdravoj pijaćoj vodi i sanitaciji za decu osnovnih škola u seoskim područjima na teritoriji Šumadije i Pomoravlja, jedinstven je projekat istraživanja vodosnabdevanja, sanitacije i higijene u Srbiji.Sproveden je u 12 opština Šumadije i Pomoravlja, tokom 2016 godine u svih 238 školskih objekat u seoskim sredinama koje pohađa oko 11 hiljada dece.

• U ovom istraživanju su anketirani i učenici koji pohađaju školu, koji su većinom izrazili svoje zadovoljstvo taoletima i prostorima za pranje ruku, stepenom čistoće sanitarnih prostorija i pokazali dobre higijenske navike prilikom korišćenja toaleta, pranja ruku i pijenja vode u školi. Ipak iako je uočeno da mlađi učenici prednjače u održavanju lične higijene u odnosu na starije učenike, neophodno je i u starijim razredima osnovne škole raditi na stalnom obrazovanju učenika i korigovanju njihovog ponašanja u vezi sa higijenom. – objašnjava Biljana Filipović, šef Odseka za međunarodnu saradnju.

Studija je pokazala da su snabdevanje vodom za piće, adekvatna sanitacija, prostori za pranje ruku, odlaganje otpada i opšti higijenski uslovi obezbeđeni u skoro svim ispitivanim školama.235 školskih objekata je ispunilo veoma stroge kriterijume osnovnog nivoa vodosnabdevanja, 203 škole kriterijume sanitacije, a 222 školska objekta ispunilo je kriterijume osnovnog nivoa higijene.

• Problem eventualne mikrobiološke neispravnosti vode za piće može se smatrati rešenim kroz uvođenje dezinfekcije vode. Međutim u školama gde je ispitivanje uzoraka vode pokazalo njihovu fizičko hemijsku neispravnost, naročito u pogledu sadržaja amonijaka, nitrita ili mangana, nije racionalno ni ekonomski opravdano nuditi tehnološka rešenja, u smislu izgradnje postrojenja za tretman vode, kojima bi se ta neispravnost otklanjala. Ovakva postrojenja predstavljaju ogromnu investiciju i zahtevaju veliku kasniju stručnu, energetsku i svaku drugu logistiku, kao i visoke troškove održavanja, što je za bilo koju seosku školu neostvarivo – ističe Biljana Filipović, šef Odseka za međunarodnu saradnju.

Republika Srbija je ratifikovala Protokol o vodi i zdravlju 2013 godine i postavila nacionalne ciljeve, a od posebnog značaja su oni koji se odnose na unapređenje vodosnabdevanja u ustanovama gde borave deca.Protokol predstavlja prvi međunarodni ugovor koji je donet sa ciljem da se na svim odgovorajućim nivoima zaštiti zdravlje kao osnovno ljudsko pravo, kroz unapređenje upravljanja vodom, uključujući i zaštitu vodenih ekosistema.