Cirkularna ekonomija i uvođenje deponijske takse

Republika Srbija stagnira po pitanju upravljanja otpadom. Set tzv. ’’zelenih zakona’’ je donet 2009. godine ali se ni do danas nije uspostavio odgovarajući sistem u upravljanju otpadom i da se sve količine generisanog otpada uvedu u kontrolisane tokove otpada.

U Srbiji postoji preko 4.000 smetlišta na kojima se nesanitarno baca komunalni otpad, ali ono što je još pogubnije, pored komunalnog i velike količine industrijskog i opasnog otpada završe na nepoznatim lokacijama.

• Nacionalna strategija predviđa izgradnju 26 regiona u okviru kojih bi funkcionisale i centralno mesto imale sanitarne deponije. Za sedam godina izgrađeno je samo sedam sanitarnih deponija, ali na žalost princip regionalnosti još uvek nije zaživeo, a izgrađeni kapaciteti se koriste sa manje od 20 odsto iskorišćenosti – istakla je Sandra Kamberović, sekretar Udruženja ’’Hrabri čistač’’.

Srbija zaostaje 30 godina u odnosu na zemlje Evropske unije u kojima su sve količine otpada usmerene ka regionalnim centrima. Kada se jednom tokovi otpada uspostave, veoma lako će se uspostaviti i cirkularna ekonomija i ispuniti svi zahtevi u pogledu predpristupnih pregovora koji se odnose na životnu sredinu.

• U takvom privrednom okruženju bi se i diskusija o uvođenju deponijske takse vodila sa pravom. Ovako na žalost često u našoj praksi, diskutujemo o krovu a da ni temlj nismo postavili – objašnjava Sandra Kamberović. Na žalost mi ne možemo govoriti o cirkularnoj ekonomiji kao ni o uspostavljanju deponijskih taksi jer mi nemamo uređen sistem upravljanja otpadom. Sa zakonskom regulativom koja će definisati posebne tokove otpada kao i ceo sistem upravljanja i rešiti problem 40.000 nesanitarnih deponija tkz. smetlišta koja se nalaze u Republici Srbiji, imaćemo preduslove da razgovoramo o deponijskim taksama kao i uređenju sistema cirkularne ekonomije – rekla je ona.

Udruženje Hrabri čistač je udruženje industrije otpada kao strukovno udruženje gde su se kompanije, predstavnici industrije otpada udružili sa ciljem da se napravi bolja saradnja između industrije, privatnog sektora i nadležnih ministarstava.

• Na žalost do sada nije puno toga učinjeno po ovom pitanju, ali predstavnici Udruženja se nadaju da će u godinama koje dolaze uspostaviti bolju saradnju sa nadležnim institucijama i da u saradnji sa predstavnicima ministarstva se izgradi jedan održiv sistem koji će biti zasnovan na tržišnim principima poslovanja i koji će pratiti nacionalne politike – rekla je Sandra Kamberović.

Dosadašnja praksa je pokazala da najmanje penala su države plaćale kada je postojala saradnja između privatnog sektora i nadležnih institucija, i to u smislu propisivanja rokova kao i preduzimanje određenih obaveza. To je posebno važno u sektoru za otpad zato što teret evropskih integracija snosi privatni sektor. Kada se bude uspostavio Fond kao nezavisna institucija koja će imati konstantni priliv i plan trošenja u skladu sa prioritetima, jer za upravljanje otpadom jako su važne nove investicije i tehnologije. Evropska komisija je decembra 2015. godine donela novu politiku koja je uperena ka cirkularnoj ekonomiji, što znači maksimalno iskorišćenje sirovina. Kada budemo imali tržišni princip poslovanja, uspostavila primarna separacija odnosno primarni tokovi otpada onda ćemo moći da govorimo o tržišnim principima i uspostavljanju sistema.