Štedljivije i čistije grejanje u kragujevačkim školama

Od 22 osnovne škole na području grada Kragujevca, više od polovine za grejanje koriste fosilna goriva, ugalj, drva i lož ulje.

Kotlovi su stari i 40 godina, a pored toga što zagađuju životnu sredinu predstavljaju i opasnost po bezbednost dece. U gradskoj administraciji najavljuju rešavanje tog problema u saradnji sa nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ.

Rešenje problema je u zameni postojećih kotlova, novim uređajima na biomasu. Nemačka organizacije za medjunarodnu saradanju GIZ ponudila je ekspertsku pomoć da izradi studiju izvodljivosti o mogućnosti i isplativosti prelaska na kotlove na biomasu u osnovnim skolama u Desimirovcu, Stanovu i Dragobraci.

• Ovaj projekat znači da ćemo mi od GIZ –a dobiti jednu studiju izvodljivosti koja će pokazati da li je isplativo da određeni školski objekti pređu na grejanje na biomasu odnosno konkretno na pelet ili sečku. U gradu Kragujevcu postoje 22 osnovne škole, koje se greju na daljinsko grejanje, a ostale koriste fosilna goriva, a to su ugalj, lož ulje i drva. Zato je neophodno izmeniti način grejanja, zato što su to stari kotlovi i do 40 godina, a pored toga što zagađuju životnu sredinu oni predstavljaju i pretnju za bezbednost dece, jer se stalno kvare i neefikasni su. Preporuke su da tamo gde postoji daljinsko grejanje ili na gas, pređe na taj vid grejanja međutim pošto su ovo pretežno škole u seoskom području onda je neophodno da se pređe na biomasu – ističe Ana Radojević, načelnica Odeljenja za održivi razvoj

Gradsko veće je odobrilo potisivanje ugovora izmedju Grada Kragujevca i nemačke organizacije za medjunarodnu saradnju GIZ koje se očekuje u narednih 15 dana.

• Posle potpisivanja ugovora mi ćemo dobiti njihovu ekspertsku pomoć. Pristupiće se izradi studije zajedno sa konsultantima, uradićemo studiju izvodljivosti koja će pokazati da li je isplativo da se pređe na grejanje na biomasu. Ukoliko studija pokaže da jeste, odlučićemo o načinu finansiranja. Ukoliko se odlučimo za javno privatno partnerstvo, GIZ će nam pružiti podršku u pripremanju ugovora – rekla je Ana Radojević, načelnica Odeljenja za održivi razvoj

Kragujevac je drugi grad u Srbiji koji će dobiti tehnički pomoć GIZa za prelazak na štedljivije i čistije grejanje. U Pirotu se uz pomoć GIZa, a kroz model javno privatnog partnerstva sa slovenačkom kompanijom već primenjuje grejanje na biomasu, odnosno pelet, u 4 objekta.