Zeleni energetski preobražaj
Centar za zelenu ekonomiju Zelenih Srbije održao je prvu u nizu tribina posvećenih predlogu Zelenog energetskog preobražaja Srbije. U narednom periodu Zeleni će predstaviti niz predloga javnih politika kao i praktičnih rešenja koje će ići u pravcu povećanja energetske efikasnosti i prelaska na obnovljive izvore energije. Ovom kampanjom žele da pokažu da je Srbija spremna za smanjenje korišćenja fosilnih goriva, i da će taj preobražaj ići u korist i životne sredine i građana. Na prvoj tribini održana je prezentacija primene toplotne pumpe u energetskoj efikasnosti pod nazivom „Velike toplotne pumpe – Izvor energije grejanja i hlađenja, primer dobre prakse – izveden projekat (pumpa od 5.5 MW)“.
Zeleni Srbije u svojoj politici identifikovali su Beograd kao veliko „energetsko gubilište“ zbog lošeg načina upotrebe energije. Takva situacija vrlo brzo može da dovede svakog pojedinca i svakog preduzetnika u bezizlazan položaj.
- Toplotna pumpa jedan je od mogućih odgovora šta to znači obezbediti energiju na efikasan način. Najjeftinija energija je ona koju nismo ni morali da proizvedemo. Zeleni Srbije su prepoznali da su građani ti koji su predvodnici u zelenoj ekonomiji i energetici, oni se nalaze pred izazovom očuvanja svojih života i energetskih zajednica. Srbija često kasni u tome da neke stvari primeni u javnoj politici. Naš zadatak je da kažemo da Zeleni imaju rešenja i da to promenimo – istakao je Goran Mitić, direktor Centra za zelenu ekonomiju.
Daljinski sistemi će izumreti. Jer je nemoguće održati sistem koji gubi 40% energije u dovodu za toplu vodu, 20% u odvodu i da 45% energije izlazi kroz prozore i stanove. Zeleni Srbije grade energetski održivu politiku, koja se bazira na znanjima i dostupnim tehnologijama i inovacijama i imaju rešenja.
Inž. Đurađ Čvokić iz kompanije Energynet je prikazao jednu studiju slučaja sa velikom toplotnom pumpom baziranu na blizini reke i primeni energije iz vode. On je na primeru grada Duindorpa u Holandiji koji je bio nerentabilan i trošio puno energije na grejanje i hlađenje pokazao na koji se način može izvesti energetski preobražaj. Grad je izvršio građevinsku rekonstrukciju izolacije zgrada, koja je bila preduslov. Potom je uz subvencije države razvio projekat sistema grejanja i hlađenja uz primenu obnovljivih izvora energije (Severno more). Cena investicije je bila oko 10 miliona evra, a cena uštede na godišnjem nivou oko milijardu evra. Pored ekonomske uštede i nezavisnosti od energenata prednosti ovog sistema je smanjena emisija CO2, koji doprinosi razvoju klimatskih promena i efekat staklene bašte. Primeri primene toplotne pumpe karakteristični za naše podneblje su stambena zgrada u Sremskoj Kamenici i Manastir Vaskrsenja Hristova.