Arterski bunari u Šumadiji
Iz Agrarnog budžeta grada Kragujevca za kopanje arterskih bunara u selima, izdvojeno je u 2009 godini 50 miliona dinara. Gradska uprava je odlučila da pomogne i ove godine seoskom stanovništvu, koje se suočava sa nestašicom vode, pa je projektom rešavanja vodosnabdevanja, u ovoj godini planirano da bude urađeno oko 30 bunara. Sredstava će se koristiti osim za kopanje bunara još i za kupovinu pumpi, izradu projekata i rezervoara.
U planu je da se radi oko tri bunara u svakom selu, u zavisnosti od veličine i broja zainteresovanih domaćinstava, istakla je pomoćnica gradonačelnika za poljoprivredu Snežana – Živanović Katić, istakavši da se trenutno radi na stavljanju iskopanih bunara u funkciju. Za selo Lužnice gde su prvo iskopana tri bunara već su predati idejni projekti, a urađeni su i projekti za vodovodnu mrežu. Ako se istraživanjem ustanovi da postoje dovoljne količine vode za vodosnabdevanje, meštani dobijaju i kompletno opremljen eksploatacioni bunar sa automatskom pompom. Ona dodaje da je izvođač radova u obavezi da u Institutu za javno zdravlje izvrši kontrolu ispravnosti vode. Obaveza meštana u tom slučaju je izgradnja sekundarne mreže do domaćinstava. Međutim pošto su ovo velike investicije prema rečima Snežane Živanović – Katić, tek u nekom četvorogodišnjem periodu mogu se rešiti problemi vodosnabdevanja u svim prigradskim i seoskim sredinama. Za kopanje 30 arterskih bunara u 13 šuimadijskih sela, u prošloj godini iz Agrarnog budžeta izdvojeno je 30 miliona dinara.
Inače od 64 sela sa područja grada Kragujevca, koja se vodom snabdevaju iz lokalnih vodovoda i bunara, kvalitet nije ispitan u 90 odsto slučajeva. Ispitivanjem se došlo do podataka da je voda hemijski i bakteriološki neispravna u ¾ uzoraka kao i da upotreba nosi visok zdravstveni rizik. Žitelji sela na području Kragujevca više decenija imaju problem sa nedovoljnim kapacitetima pijaće vode. Analizom je utvrđeno da na kopanim seoskim bunarima u 93 odsto mikrobiološki a u 74 hemijski nije ispravna voda za piće. Mnogi u svojim bunarima nemaju dovoljno vode za opštu upotrebu pa su primorani da se snabdevaju na seoskom izvoru. Neki u svojim dvorištima imaju bunare koji zadovoljavaju osnovne potrebe domaćinstava za vodom, ali analiza kvaliteta nikada nije urađena. Vlasnici po svom nahođenju donose vodu na kontrolu, najčešće ta voda ima visok procenat mikrobiološke neispravnosti, preko 90 odsto, a uzrok je fekalno zagađenje. Što se tiče fizičko hemijske neispravnosti, situacija je nešto povoljnija i najčešći uzrok je povećano prisustvo nitrata.
