Deseta jubilarna izložba gljiva u Kragujevcu
Na Prirodno matematičkom fakultetu u Kragujevcu održana je 10. izložba gljiva u organizaciji Gljivarskog društva ”Šumadija”. Predstavljeno je preko 170 vrsta gljiva koje su ubrane u okolini Kragujevca, na Kopaoniku, Goču i Goliji. Jubilarnoj izložbi u Kragujevcu prisustvovali su i gosti iz Amerike, Kanade, Austrije i Bosne i Hercegovine.
Jedna do druge bile su izložene gljive kao što su muhara koja se u Rusiji jede ili koristi kao narkotik, sasa egzotičnog izgleda, lavovka retka gljiva koja se na Dalekom istoku koristi u lečenju najtežih bolesti. Tu je bila i šumska čistina koja sa 40 santimetara najviša među 170 vrsta koje su predstavljene . Na ovoj izložbi nije se pojavila najotrovnija, zelena pupavka, gljiva koja je inače rasprostranjena kod nas. Organizatori 10. jubilarne izložbe kažu da je mogla biti i bogatija postavka da nije bilo suše.
prof. Dr Nebojša Lukić, predsednik Gljivarskog društva ”Šumadija”
-
Postoje ovde i retke gljive, koje običan čovek ne poznaje, pa zato – prema rečima prof. Dr Nebojše Lukića, predsednika Gljivarskog društva ”Šumadija” postoje lične karte gljiva koje se nalaze pored njih kako bi upoznali posetioce sa njihovim karakteristikama.Izdvojio bi po svojoj vrednosti prikazane gljive, kao što su Boletus fragrans (koji je posebno interesovao Gerharda Kollera, gosta mikologa iz Austrije), Bankera violascens, Artomyces pyxidatus, Albatrellus confluens, Cantharellus friesii, Clitocybe clavipes, Hydnellum pecki, Lactarius azonites, Leucopaxillus paradoxus, Phellodon tomentosus, Pisolithus arrhizus, Porphyrellus porphyrosporus, Scutiger pes-caprae, Xerocomus dryophilus, Tuber magnatum.
Među posetiocima izložbe u Kragujevcu bili su vrsni poznavaoci gljiva iz Amerike, Kanade, Austrije i Bosne i Hercegovine. To je bila prilika za podsećanje da u Srbiji treba konačno da se sačini kompletna datoteka sa podacima o gljivama sa ovog područja, po ugledu na ostale evropske zemlje.
-
U Srbiji ima mnogo više
gljivarskih društava nego u Austriji, gde postoji samo jedno Mikološko društvo – ističe Žarko Jorgovanović, iz Mikološkog društva Austrije, ali i kod vas se kreće sa stvaranjem datoteka sa podacima o gljivama sa ovog područja.Pa kako je gljivarski septembar oko Kragujevca ponovo zakazao, formirane su operativne grupe i to dve za Kopaonik, jedna za Goliju i jedna za Goč. Ekipi za Goliju su se pridružili mikolozi i gljivari iz Austrije, Bosne i Hercegovine.
Ljubitelji gljiva i ovom prilikom mogli su da nabave stručnu literaturu iz mikologije, ali i da probaju razna jela od gljiva, jer je organizovana degustacija pita i kolača napravljenih od sastojaka pronađenih u prirodi. Za posetioce 10. izložbe priređeno je i predavanje toksikologa Vesne Marjanović Stojanović o otrovnim gljivama, a predsednik Gljivarskog društva ”Šumadija” Nebojša Lukić govorio je o retkim gljivama.
