INDIVIDUALNO I DALJINSKO GREJANJE U SRBIJI
Centralno Evropski Forum za Razvoj, CEDEF, organizovao je četvrti po redu CEDEF, javni dijalog: Grejanje u Srbiji – INDIVIDUALNO I DALJINSKO GREJANJE, koji je održan pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, a u saradnji sa Agencijom za energetiku, Upravom za energetiku grada Beograda i Poslovnim udruženjem „Toplane Srbije”.
Zakonska obaveza je da sva domaćinstva koja su priključena na daljinsko grejanje moraju do 1. januara 2015. godine da uvedu kalorimetre. Za te potrebe je Ministarstvo obezbedilo sredstva u iznosu 250 miliona dinara, a već je 9. januara 2014. godine objavljen poziv za podnošenje ponuda. Na ovaj način će biti omogućeno merenje isporučene toplotne energije i obračun prema utrošku u svim stambenim zgradama sa više zasebnih upotrebnih stambenih jedinica na području cele Srbije.
- Ali, shodno tome, potrebno je da sve toplane pripreme kupce za naplatu po utrošku, ali i pravovremeno informišu kupce o tome da su pozitivni finansijski efekti obračuna prema ostvarenoj potrošnji vidljivi i uporedivi tek na nivou jedne godine. Ali i toplane, pred početak grejne sezone, moraju da unapred regulišu toplotne podstanice, uz blagovremeno obaveštavanje potrošača da se svako pregrevanje prijavi, kako bi se regulacija izvršila u podstanicama, a ne otvaranjem prozora i rasipanjem energije što če svakako proizvesti visoke račune – rekla je Ksenija Milanković, savetnik u Sektoru za naftu i gas Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS . Ona je dodala da Ministarstvo donelo Pravilnik o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za unapredjenje energetske efikasnosti u iznosu od 300 miliona dinara i to 100 miliona dinara namenjenih lokalnim samoupravama, 180 miliona dinara za domaćinstva i skupštine stanara i 20 miliona dinara za potrebe izrade finansijskih analiza i studija.
Danas je više od 90% proizvodnje toplotne enegije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji je zasnovano na direktnom korišćenju fosilnih goriva, dok se u EU fosilna goriva koriste samo u 15% slučajeva za proizvodnju toplotne energijie. Jedno od najpovoljnijih rešenja je kogeneracija, odnosno uspostavljanje kogenerativnih postrojenja na biomasu za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije. U tom cilju, a kako je i međunarodna obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora, na skupu je predstavljen presek stanja predstudija izvodljivosti u okviru projekta “Promocija obnovljivih energija – razvoj tržišta biomase u Srbiji.
Petar Vasiljević, pomoćnik direktora za proizvodnju iz Beogradskih Elektrana i konsultant na projektu je na skupu predstavio presek stanja izrade predstudija izvodljivosti.
- Opštinama koje su napravile analizu o isplativosti prelaska na biomasu, biće dostupna sredstva u iznosu od 102 miliona evra koja su obezbeđena preko Nemačke razvojne banke KfW. On je ovom prilikom predstavio rang listu najisplativijih projekata za finansiranje po gradovima ovim redosledom: Zrenjanin, Negotin, Bajna Bašta, Trstenik, Šabac, Priboj, Čačak, Jagodina koji u ovom trenutku imaju najpovoljnije uslove za ulaganje dok slede Nova Varoš, Kikinda, Knjaževac, Kosjerić, Novi Pazar, Kladovo i Velika Plana – istakao je Petar Vasiljević i dodao da još može doći do promena u redosledu finansiranja i da je neophodan angažman lokalne samouprave koja je u stanju da povuče i iskoristi sredstva na pravi način.
Najveća energetska neefikasnost beleži se u korišćenju energije za zagrevanje poslovnog i stambenog prostora. Uvođenjem naplate toplotne energije prema utrošku očekuje se smanjenje potrošnje energije, goriva i emisije štetnih materija za oko 15- 20%.
- Međutim, to će biti moguće jedino ukoliko imamo dobro izolovane stanove i kvalitetnu stolariju. U suprotnom, toplotna energija će biti bačena, stanovi hladni, a računi visoki. Takodje, i svi koji se greju u sopstvenoj režiji, mogu da smanje svoje izdatke za grejanje po istom principu, ali i primenom naprednih tehnologija u grejanju naročito onih koja koriste OIE – podsetila je Jovanka Arsić Karišić, predsednik UO CEDEF-a.
Najveći potencijal Vojvodine u obnovljivim izvorima energije u biomasi, i to čak 60%. “Cilj Pokrajinskog sekretarijata je uvođenje obnovljivih izvora energije kao zamene za postojeća fosilna goriva kako u individualnom tako i u daljinskom grejanju.
- U tom smeru, Finansijskim planom sekretarijata su predviđena sredstva, koja će biti usmerena ka izradi prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom za 9 opština i studija opravdansti sa idejnim projektom za 2 opštine za realizaciju projekata korišćenja biomase i geotermalne energije u daljinskom sistemu grejanja – rekla je Balog Aranjoš stručni saradnik za toplotnu energiju i energetsku efikasnost u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine APV i dodala da AP Vojvodina, ima potencijal da postane “samoodrživa regija” u energetskom smislu, što bi doprinelo snažnom ekonomskom razvoju, ali su potrebna znatna finansijska sredstva.
Racionalno gazdovanje energijom ključna je pretpostavka održivog razvoja i da je toplotna energija nepravedno zapostavljena, pri čemu dobija na značaju tek sa prvim hladnim jesenjim danom.
- Uslov svih uslova da sektor daljinskog grejanja dobije svoje mesto u energetici je merenje isporučene toplotne energije u svim sistemima daljinskog grejanja u Srbiji. Na taj način bi se jasno definisali opravdani troškovi u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom energijom koji bi se videli kroz tarife. Izbegla bi se diskriminacija kupaca, sprečile unakrsne subvencije između pojedinih delatnosti koje obavlja energetski subjekt, povećala energetska efikasnost i obezbedila sigurnost snabdevanja – rekao je Dejan Stojanović, član Saveta Agencije za energetiku je izjavio da je racionalno gazdovanje energijom.
Prema rečima direktora Uprave za energetiku Grada Beograda Marka Stojanovića, stanje energetske efikasnosti u Beogradu je nezadovoljavajuće.
- U sistem daljinskog grejanja su uložena znatna sredstva, ali i dalje je prisutna značajna neefikasnost koja se ogleda u velikoj potrošnji energije. Razlozi za neracionalu potrošnju su veliki gubici u mreži, loše termičke karakteristike objekata, starost kotlova i činjenica da je samo oko 3% objekata uvedeno u sistem naplate po utrošku – rekao je Stojanović. On je najavio da će Grad Beograd pre početka naredne grejne sezone započeti proces uvođenja naplate po potrošnji izmerenoj na nivou podstanice za sve potrošače i da će se paralelno raditi na otklanjanju problema koji se javljaju u praksi prilikom obračuna po utrošku za objekte koji se već nalaze u ovom sistemu naplate. On je naglasio da je izgradnja kogenerativnih postrojenja potrebna i da je svakako to opredeljenje Grada, ali da su na tom putu moguće prepreke usled nepostojanja dovoljnog broja potrošača u letnjem periodu, potreba za izgradnjom novog gasovoda i ostale nedostajuće infrastrukture.
Dok traje pronalaženje strateških partnera za izgradnju postrojenja većeg kapaciteta, pokrenuta je, u okviru međudržavnog sporazuma sa Švajcarskom vladom, realizacija projekta izgradnje kogenerativnog postrojenja na biomasu u okviru PKB-a, kapaciteta 5 MW toplotne i 0,6 MW električne energije.