Obnovljivi izvori energije i razvoj poljoprivrede u Srbiji

U Privrednoj komori Srbije, održana je četvrta Nacionalna konferencija o agrobiznisu pod nazivom „Obnovljivi izvori energije i razvoj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji“. Organizator skupa bilo je Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS uz podršku Privredne komore Srbije, Victorie group, Jti, Almeksa i Valjevske pivare.

• Veliko mi je zadovoljstvo što sam ovde sa vama i što ima priliku da s bavim ovom temom. Nalazim se na čelu Odbora za poljoprivredu i nastojaću da vam u kratkoj formi kažem šta mislim. Nije to ni politika Vlade niti ću izneti stav Odbora za poljoprivredu,već ću reći šta mislim da je važno i bitno, i koje su teme u ovom trenutku po mom sudu najvaznije,-istakao je Dušan Petrović, otvarajući Konferenciju.

Predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu Dušan Petrović je ukazao na izuzetne potencijale koje Srbija ima, precizirajući da je naš kapacitet samo u eksploataciji šumskih ostataka za zamenu energetskih potencijala u vrednosti od milion tona nafte, i još toliko kada je reč o eksploataciji ostataka iz poljoprivredne proizvodnje.

• Bolje korišćenje resursa može značajno promeniti ekonomsku sliku Srbije, obezbediti prehrambenu sigurnost, bolji život za poljoprivredne proizvođačce, smanjiti spoljnotrgovinski deficit.Poljoprivredni popis je taj koji će da nam da jasne odgovore o 700.000 gazdinstava koja se bave prozivodnjom hrane. Ono što u svakom slučaju kao činjecu imamo u jednom trenutku, sredinom ove decenije, 21 vek, 450.000 gazdinstava se prijavilo, formalno i bili su u jednom momentu korisnici državnih subvencija, u 2011.godini pali smo na 80.000 gazdinstava. Dok sam se bavio tim poslom uspeli smo da povećamo broj gazdistava koja su korisnici subvencija, da sa tih 80.000 povećamo na 180.000. To je broj gazdinstava sa kojima i ova nova Vlada ima komunikaciju i koji će dobiti subvencije iz agrarnog budzeta, ali imali smo i nekih 240.000 poljoprivrdnih gazdinstava koji su bili korisnici subvecionisanog goriva.- istakao je Petrović. To je korpus poljoprivrednika i porodica koje se bave poljoprivrednom i koji su uspeli da uspostave komunikaciju sa državom kao i da dobiju odredjenu vrstu pomoći od države.

Danas u Srbiji postoje 32 povlašćena ugovora,odnosno 32 proizvodjača obnovljive energija sa instalisanom snagom negde oko 18 megavata, to je skromno za Srbiju, kada pogledamo u svetu stotine hiljada megavata obnovljive energije, medjutim, razvijeni svet se time bavi vise od 40 godna.

• Privredna komora se ovim problemom obnovljivih izvora i održivog razvoja bavi više od 10-tak godina. Prvo smo radili edukaciju, zatim smo stvarali uslove za finansiranje, a od pre skoro tri godne počela je relaizacija obnovljivih izvora. Kod nas su stečeni uslovi da to radimo, prvo zakonom o energetici iz 2004, a zatim subvencionisnom tarifom od 2010. Ima mnogo planova na tom polju, najvise je malih hidroelektrana, bojažljivo se ulazi u poljoprivredu, ali očekujemo da se to u doglednoj buducnosti mnogo vise razvije- istakao je Slobodan Petrović sekretar odbora za energetiku i rudarstvo privredne komere Srbije,

Nivo korišćenja poljoprivredne biomase u našoj zemlji nizak, slama se uglavnom koristi kao prostirka u štalama, biomasa se za grejanje domaćinstava i zgrada koristi retko, ne postoji tržište za prodaju proizvoda od biomase

• Postoji značajan potencijal obnovljivih izvora energije za godišnju proizvodnju veću od četiri miliona toe (tona ekvivalentne nafte). Potencijal biomase u Srbiji procenjen je na 2,7 miliona toe i čine ga ostaci u šumarstvu i drvnoj industriji – ukazala je Ražnatović, precizirajući da je 1,67 miliona toe poljoprivredna biomasa, a 1,52 miliona toe šumska biomasa. Procena je da se oko 50 odsto (poljoprivrednih) ostatataka sa većih i oko 20 odsto sa manjih gazdinstava mogu iskoristiti za proizvodnju energije- napomenula je Ražnatović. Mogućnosti primene biomase odnose se na grejanje stambenih i poljoprivrednih objekata, ko-sagorevanje ili potpuna zamena mazuta i lož ulja, proizvodnju biogasa, električne i toplotne energije i biogoriva za saobracaj- rekla je Vera Ražnatović samostalni savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo PKS. Ona je kao primere dobre prakse u toj oblasti navela kotlove na biomasu u Viktorija grupi i kongeneraciono postrojenje u mlekari Imlek u Padinskoj Skeli.

Natalija Kurjak, direktor marketing Victoria group-a, u svom izlaganju na konferenciji predstavlila je na koji način Victoria Group koristi obnovljive izvore energije kao i uštede koje ostvaruju na ovaj način.

• Danas je rešavanje energetike u kompaniji i njenim članicama okrenuto maksimalnom korišćenju OIE i smanjenju korišćenja fosilnih goriva. Obnovljivi izvori energije se koriste pre svega zbog ekonomskih efekata, tj ušteda koje se ostvaruju na taj način ali i sa ciljem očuvanja životne okoline i održivog razvoja u skadu sa društveno odgovornom politikom kompanije Vitoria Group- rekla je Natalija Kurjak

Za sada se kotlovi na biomasu koriste u pogonima Victoria Oil u Šidu, gde se kao energent koristi suncokretova ljuska, kao i u fabrici Sojaprotein u Bečeju gde se koriste sojina slama i sojina melasa, a planirano je i instaliranje i novih kotlova.
Uštede koje kompanije ostvaruju na ovaj način nisu zanemarljive. Samo u fabrikama u Šidu i Bečeju se na ovaj način uštedi preko 12 miliona evra u periodu od 5 godina.
Veliku pažnju na konferenciji privuklo je izlaganje prof. dr Miladina Ševarlića, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, pod nazivom „Poslednja i Nova strategija razvoja agrarne privrede i agrarne politike Srbije. Na početku, profesor Ševarlić je podsetio gde se trenutno nalazi srpska poljoprivreda, ukazavši na karakteristike agrarnog sektora u privredi Srbije (20% BDP, 30% zaposlenih, 23% izvoza) kao i na devastiran i uvozno orjentisan predfarmerski sektor, na nisku produktivnost i nekonkurentnost, ali i na činjenicu da se u Srbiji poljoprivreda tretira kao socijalni „amortizer“. Profesor je pomenuo i ograničenja koja trenutno vladaju u agrosektoru, kao što su nepovoljna agrarna struktura, neregulisani svojinski odnosi (privatizacija, restitucija), 3N agrarni budžet (nizak, nepravedan i nestabilan), nepovoljni uslovi finansiranja ali i nedostupnos i ne pripremljenost za EU fondove.

Situacija jeste loša ali postoji i rešenje. Profesor Miladin Ševarlić ovo rešenje vidi u :
Strategiji poljoprivrede bazirane na znanju, ali i iskustvima Hrvatske, Slovenije i Poljske a usmerenoj ka zapadu; Ekološki i ekonomski održivoj poljoprivredi, bez GMO; Većem, obuhvatnijem i pravrednijem agrarnom budžetu; Povećanju konkurentnosti i profitabilnosti; Organsko orjentisanoj poljoprivredi, sa višim fazama prerade; Podršci udruživanjima i zadrugarstvu; Agrobiznis kompanijama kao regionalnim liderima; Socijalno obuhvaćenom i održivom stanovništvu sela kao i u određivanju pokazatelja realizacije, i redovnom praćenju godišnjih izveštaja
Svoje tvrdnje profesor Ševarlić je potkrepio i sa studijama slučaja vezanim za pčelarstvo i proizvodnju šljivovice.

Izvor: www.agropress.org.rs