Primenjena ekologija fakulteta „Futura“
Fakultet za primenjenu ekologiju Futura je visokoobrazovna akademska i naučna institucija koja svoju misiju realizuje nastavnim, naučnim, obrazovnim i stručnim radom i istraživanjima.
Potreba za stručnjacima iz oblasti zaštite životne sredine u savremenom društvu, nauci i tehnici je očita. Uz primene različitih metoda i tehnika za merenje i analizu, naročito zagađivanja i degredacije prostora, studenti se na ovom fakultetu osposobljavaju za primenu softvera informacionih sistema, za donošenje mera i planiranje akcija i programa integralne zaštite životne sredine u skladu sa principima i strategijom održivog razvoja.
- Dva osnovna smera na osnovnim akademskim studijama su zaštita životne sredine i ekonomija životne sredine. Na master studijama postoje četiri smera menadžment rizika, zaštita životne sredine i integralno upravljanje prirodnim resursima kao i klimatske promene i ekonomija životne sredine. Ono što je interesantno za ovaj fakultet što pokriva oblast prirodno matematičkih nauka, ali u nekoj meri i oblast društveno humanističkih nauka, zato što ekologija i zaštita životne sredine nisu pitanja koja mogu da se rešavaju u isključivo usko naučnim krugovima. To su tkz. socio naučna pitanja i problemi koji se tiču svih nas – objašnjava Sonja Avramović, saradnik u nastavi.
Osnovne akademske studije u trajanju od četiri godine, su od akreditacije pre desetak godina počivale na jednom stubu i smeru a to je bila primenjena ekologija, tj zaštita životne sredine. Uz sticanje znanja iz ključnih oblasti prirodnih nauka, biologije, hemije, fizike, geologije, koje su usmerene za zaštitu životne sredine, stiču se i osnovna znanja o pravnim, ekonomskim i političkim principima i kriterijumima zaštite životne sredine.
Fakultet za primenjenu ekologiju Futura , Univerziteta Singidunum, realizuje i četiri studentska programa, master akademskih studija. U zavisnosti od odabranog usmerenja, Zaštita životne sredine, Integralno upravljanje prirodnim resursima i Upravljanje rizicima u životnoj sredini, po završetku master studija formiraju se stručnjaci sposobni za istraživački i projektni rad u istraživačkim centrima iz oblasti zaštite životne sredine.
- Prvi program se bavi oblašću zaštite životne sredine, pitanjima crne ekologije, zapravo uklanjanjem problema zagađenja u oblasti zaštite životne sredine. Drugi smer se odnosi na integralno upravljanje prirodnim resursima i bavi se pitanjima tkz bele ekologije, odnosno održivim upravljanjem prirodnih resursa i različitih životinjskih vrsta i zaštićenih područja. Treći smer se bavi menadžmentom rizika i rešava sva pitanja vezana za rizične situacije u oblasti zaštite životne sredine, prevenciju te oblasti i praktično sprečavanje i ublažavanje posledica svih mogućih hazarda koji se mogu pojaviti usled klimatskih promena, čime se inače bavi četvrti novo adkreditovani program našeg fakulteta. To je ekonomija životne sredine i klimatske promene koji se kao takav pojavljuje kao jedini studijski program sa tom tematikom vezanom za klimatske promene koji se implementira na području čitave Srbije – istakla je Prof. dr Jelena Milovanović, sa Fakulteta za primenjenu ekologiju ’’Futura’’
Studenti fakulteta za primenjenu ekologiju Futura, na predmetima Zaštita i unapređenje prirodnih dobara, Ekohidrologija i Ekoklimatologija imaju i terensku nastavu u specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Ovaj fakultet studentima pruža i rad na terenu na oglednom polju Sadžak, a tu je i ekološka učionica na Velikom ratnom ostrvu.
- Terenska nastava odvija se kroz edit point, to su različite eksterne stanice, na raznim mestima u Srbiji koje studenti posećuju i imaju praktičnu nastavu. Jedna od edit stanica je brod Futura koji je hidrobiološka laboratorija, koji ima lepu saradnju sa Gradskim zelenilom, koji studente prevoze do Velikog ratnog ostrva gde se nalazi zelena učionica. Edit vaj je ogledno polje fakulteta Futura koje se nalazi u selu Noćaj u Mačvi, koji je resursni centar i ima lepu saradnju sa specijalnim rezervatom prirode Zasavica. Jedan od edita se nalazi na Staroj planini i tu se studenti obučavaju u zaštićenim prirodnim dobrima. Geobiološka stanica se nalazi u Mionici i tu studenti posećuju muzej Kamena i imaju praktičnu nastavu iz predmeta geodiverzitet – objašnjava Sonja Avramović, saradnik u nastavi.
Primarni cilj doktorskih studija Održivi razvoj i životna sredina je obuka budućih istraživača za novo društvo, zasnovano na konceptu održivosti, koji podrazumeva usklađivanje ekonomskog rasta i razvoja sa interesima zaštite životne sredine. Kroz doktorsko obrazovanje na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura, stvoriće se stručnjaci koji će biti u stanju prihvatiti načela održivog razvoja i razviti veštine i kompetencije kako za visokostručni rad u neposrednim područjima koja su u fokusu održivog razvoja tako i steći za primenjivanje načela održivog razvoja u svakodnevnom radu u drugim područjima.
Raznovrsnost zelenih radnih mesta je u porastu u 21 veku. Na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura školuju se različiti obrazovnih profili u oblasti životne sredine, a u njihovom katalogu su prikazana najperspektivnija radna mesta u oblasti zaštite životne sredine, koja će biti aktuelna u Srbiji, kojoj predstoji otvaranje Pregovaračkog poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene.
- Porast zelenih radnih mesta je u trendu i prognoze su da će do 2020 godine biti otvoreno i preko 20 miliona novih radnih mesta u toj oblasti. Što se tiče fakulteta za primenjenu ekologiju Futura, već neko vreme radi na izradi drugog kataloga nova zelena zanimanja, a u prvom su već prikazana perspektivna radna mesta i obrazovni profili u našoj oblasti. Drugo izdanje kataloga pripremamo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i biće predstavljen u okviru radionice koje fakultet sprovodi već duže vreme, kroz razne aktivnosti koje se obavljaju po srednjim školama i u raznim centrima fakulteta – rekla je msc Nevena Božić, asistent na Fakultetu za primenjenu ekologiju ’’Futura’’.
Zeleni poslovi nisu samo u oblasti eko industrija. Obuhvataju organsku i održivu poljoprivredu, odnosno zavise od zdrave životne sredine. Na primer proizvodnja hrane zavisi od sposobnosti zemljišta da proizvede kvalitetne uslove. Zato i ne čudi što je sve veće interesovanje mladih da stiču znanja iz oblasti zaštite životne sredine,kao i potrebe tržišta za ovom oblašću.