Reciklaža PET ambalaže – Evropa : Srbija

Stopa sakupljanja i recikliranja PET ambalaže u Evropi znatno povećana u 2016. Godini

Od 3.147.000 tona PET boca i posuda plasiranih na evropsko tržište u 2016. godini, prikupljen je izuzetan broj od 59.8% – ukupno 1.880.900 tona, od čega je 1.773.200 tona mehanički reciklirano. Ove cifre nalaze se u godišnjem istraživanju PCI Wood Mackenzie PET za zapadnu Evropu u 2016. godini, koje je naručio Petcore Europe.

Navodi se da su stope naplate porasle za 7,4%, dok su stope reciklaže porasle za 7,3%. U odnosu na 2014. godinu prikupljeno je 129.400 tona više, a reciklirano 120.000 tona više.

• Ove stope sakupljene i reciklirane PET ambalaže nedostižne su u industriji druge plastične ambalaže, a vredi napomenuti da recikleri PET ambalaže imaju i dalje neiskorišćene kapacitete. Podaci jasno ukazuju na ključnu ulogu PET-a u cirkularnoj ekonomiji i za postizanje ciljeva reciklaže plastike o kojima se trenutno raspravlja na nivou EU – izjavila je Paola iz kompanije Ekuipolimers, predsednik asocijacije Petcore Europe..

Top 5 država u sakupljanju PET ambalaže

Istraživanje otkriva da količine prijavljene za Francusku, Nemačku i Italiju predstavljaju 47,9% ukupne količine prikupljene u regionu, nastavljajući postepeni pad učešća ove tri zemlje u ukupnoj količini(48,5% u 2014. i 53,3% u 2011. godini). Po pitanju ukupnih sakupljenih količina njima su se pridružile još dve zemlje koje doprinose značajnom udelu u ukupnom regionalnom broju – Španija i Velika Britanija. Ukupan udeo ovih pet zemalja u ukupnoj sakupljenoj količini EU čini 70,9%.
Nemačka trgovačka asocijacija i Forum PET prijavile su da se stopa reciklaže zahvaljujući depozitnom sistemu konstantno uvećava i da je dostigla 93,5% ukupnih količina PET boca na tržištu, dok je procenat reciklaže za one-way PET boce iznosio čak 97,9%.

Sastav PET bala

Istraživanje ističe poboljšanje po pitanju količine providnih (transparentnih) boca u odnosu na prethodne godine. Transparentne boce činile su 17,3% kompletnog toka, pokazujući povećanje od 2,1% u odnosu na 2014. godinu, što je prvo povećanje u poslednjih pet godina.

• Ovo je ohrabrujući znak za reciklere i nadam se da će se taj trend povećanja nastaviti – navodi Christian Crepet, izvršni direktor Petcora Europe. Medutim, kvalitet bala sa dodatnim udelom od 26,4% transparentnih / svetlo plavih boca, 25,5% mešanih boja uključujući zelene / smeđe boce i 30,8% neodređenih mešanih boja očigledno i dalje predstavlja izazov za industriju reciklaže. Upravo zato smatramo da postoji vitalna potreba za detaljnom analizom neodređenog toka otpada koji će biti deo studije iz 2018. godine koju je naručio Petcore Europe – dodaje Crepet.

• Što se tiče kvaliteta bala, prelazak na tržišta sa visokim kvalitetom takođe zahteva stabilan i visok nivo sortiranog unosa.Istraživanje potvrđuje povećanje gubitaka u fazi reciklaže, zbog čega je potrebno povećanje efikasnosti prikupljanja i sortiranja i što bi doprinelo smanjenju troškova ukupnog sistema na dugi rok – izjavio je Casper van den Dungen, potpredsednik Petcore Europe.

Kapaciteti recikliranja PET boca

U poređenju sa 2014. godinom kapacitet je povećan za 2,5%, a prerada je povećana za 7,2%. Sa obrađenom količinom PET od 1.773.200 tona i nominalnim ulaznim kapacitetom od 2.147.600 tona, prosečna operativna stopa u industriji u 2016. godini iznosila je 83%, u odnosu na 79% u 2014. godini.

• Ovo je pozitivan rezultat, posebno s obzirom na sve izazove sa kojima se suočava industrija r-PET: niske cene virgin granulata, cene r-PETa, pritisak na marže, smanjenje kvaliteta bala i porast gubitaka u procesu – navodi Christian Crepet.

Krajnja tržišta za r-PET

Sa 38% glavno tržište za r-PET u 2016. godini ostalo je PET folija, a slede tržista duvane ambalaže sa 26% i poliesterska vlakna sa 24%. Preostalih nešto više od 11% koristi se za proizvodnju PET trake za vezivanje i druge aplikacije.

Reciklaža u Srbiji daleko ispod nivoa razvijenih zemalja

Dok se u Evropskoj Uniji reciklira oko 60 odsto otpada, u Srbiji čak 95 procenata komunalnog otpada završava na deponijama ili u prirodi. Recikleri ambalažnog otpada rade sa polovinom kapaciteta i uvoze ambalažni otpad iz susednih zemalja. Recikleri predlažu uvođenje depozitnog sistema, odnosno kaucije za staklene i plastične boce i limenke.

Iako je u Srbiji donošenjem seta zelenih zakona 2009. godine primenjeno načelo “zagađivač plaća” i uspostavljen pravni okvir za razvoj sistema upravljanja otpadom, građani vrlo često ili nemaju mogućnost ili ne žele da odvajaju otpad iz domaćinstva za reciklažu. Namenski kontejneri za plastiku, staklo, limenke, tekstil, postoje samo u većim gradovima i nema ih dovoljno.

• Recikliram od kada je postavljeno ovo ovde. Ono što nam nedostaje u toj zatrpanosti politikom, rijaliti programima i sličnim stvarima, to je neka elementarna ekološka svest. Mi se ponašamo potpuno bahato prema prirodnim resursima koje imamo – kaže Miloš Ković.

Mesečno se iz Beograda na deponiju Vinča donese oko 50.000 tona komunalnog otpada, a odatle takozvani neformalni sakupljači odvajaju sve što može da se reciklira.

• Imamo neke ljude tamo koji razdvajaju sekundarne sirovine. Oni izdvoje oko 300 tona pet ambalaže samo na Vinči, to nije normalno, taj pet bi trebalo da bude izdvojen pre. Mi ćemo širiti ovu mrežu što podzemnih kontejnera, što nadzemnih kontejnera, za tekstil, staklo i delićemo mnogo više kanti domaćinstvima – ističe Mihajlo Janjić iz Gradske čistoće Beograd.

U Norveškoj na primer, gde postoji depozitni sistem, sav ambalažni otpad se sakuplja i prerađuje, a ono što ostane koristi se kao energent.

• Već desetinama godina se nikad ne bacaju flaše i limenke, od koka kole i slično, predaju se u prodavnicama, ubacuju se u automat, automat skenira koja je flaša i onda dobijate novac na kasi – kaže profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške Biljana Fredriksen.

Uvođenje depozitnog sistema koji postoji u deset zemalja u Evropi i recikleri u Srbiji vide kao najefikasniji način da boce i limenke više ne završavaju u prirodi.

• Depozitni sistem je najsličniji sistemu kaucije koji postoji pri kupovini pivskih boca i podrazumeva da vi kao potrošač date depozit, povratnu naknadu u nekoj vrednosti koju zatim dobijate nazad u trgovini kada vratite ambalažu koju ste iskoristili, i u tom smislu potrošači su zainteresovani da se uključe u sakupljanje jer imaju finansijski interes – objašnjava predsednik Srpske asocijacije ambalažnog otpada Kristina Cvejanov.

Finansijski interes bi našla i privreda, jer se samo za uvoz starog stakla godišnje da 10 miliona evra, a isto toliko i za uvoz starog papira.

Izvori: Reciklaža & upravljanje otpadom | www.rts.rs