U jezeru Palić uginulo devet tona ribe
SEKTOR ZA KONTROLU I NADZOR
Odeljenje za zaštitu voda od zagađenja i ribarstvo
Datum/Date:27.05 2009 godine
Izveštaj o uginuću riba u jezeru Palić:
JP Park prirode „Palić-Ludaš“ je staraoc ribarskog područja Palić-Kireš-Ludaš čiji je sastavni deo i jezero Palić, a na kome je došlo do uginuća ribe.
Prvi znaci uginuća riba primećeni su u popodnevnim i večernjim satima 24.05 2009 god.
Dana 25.05 2009 godine izvršen je inspekcijski nadzor i tom prilikom konstatovano sledeće:
Jezero Palić se sastoji od četiri sektora . Uginuće je uočeno samo u sektoru četiri. Ono je površine 389 hektara, a to je ustvari turističko rekreativni sektor. Uginula riba pretežno se nalazila oko istočne i zapadne obale drugog dela četvrtog sektora, a najveća koncentracija uginule ribe bila je oko tzv. Muškog štranda. Količina uginule ribe prema podacima od 27.05.2009. je 9000kg i to najviše srebrnog karasa ( oko 99%) težine od 20 do 500 grama, bradavičarke i uklije.Obilaskom sektora tri nije uočena uginula riba . Sektor jedan i dva predstavljaju taložna polja neposredno posle prečistača otpadnih voda . U trenutku pregleda vršena je rekonstrukcija sektora jedan i dva.
Grad Subotica poseduje uređaj za prečišćavanje otpadnih voda koji ne zadovoljava potebe ovog grada pa je u postupku prošitenje njegovog kapaciteta koje je u završnoj fazi.
Činjenica je da ne postoji direktna veza vodenog sistema između sektora tri i četiri, eventualno bi se moglo izvršiti prepumpavanje vode pumpama , ali mišljenje stručnih lica je da bi se na taj način podigo mulj i nebi bilo pozitivnih efekata.
Ono što je posledica dugogodišnjeg ispuštanja nedovoljno perečišćenih otpadnih voda jeste ta da trenutno u jezeru ima oko 1,5 m vode sve ostalo je mulj, a da je izmuljavanje vršeno 1974. godine.
U poslednjih nekoliko godina u letnjem periodu dolazilo je do sporadičnog uginuća, međutim nikada u ovakvim razmerama. Uticaj nepovoljnih meteoroloških uslova se ogleda u sledećem: padom atmosferskog pritiska podiže se mulj sa dna i ubrzava se njegova razgradnja, čime se smanjuje koncentracija kiseonika u vodi. Ovim se povećava hiperprodukcija algi dafnie (u fazi završnog ciklusa) koja pada na dno čime povećava potrošnju kiseonika.
Uzorke vode za analizu po nalogu inspektora za vodoprivredu uzeo je Republički Hidrometeorološki zavod, a po zahtevu korisnika JP Park prirode „Palić-Ludaš“( koje je naš inspektor naložio) Zavod za javno zdravlje iz Subotice. Prilikom uzorkovanja vode (25.05 u 22 čas,) slobodni kiseonik je iznosio svega 0.6mg. u litru vode
Vizuelnim pregledom vode jezera nisu primećene nikakvi tragovi zagađenja, niti bilo koje karkterisične pojave izazvane upuštanjem otpadnih voda. Ranije analize voda jezera Palić ukazuju na opterećenaostje velikom količinom nutrienata (fosfor, azot) .Kao posledica velike količine hranjivih materija dolazi do intenzivnog razvoja algi i fitoplanktona pa zatim i velike količine zooplanktona što uzrokuje visoku biološku potrošnju kiseonika (iznad granice za IV klasu vode). Navedeni procesi dovode do ubrzane eutrofizacije jezera odnosno do velikh dnevnih kolebanja rastvorenog kiseonika,pojave amonijaka i sumporovodonika koji su toksični za riblji fond.
