Molitve na jezeru-Ćelije
OKRUGLI STO i UMETNIČKA NASEOBINA
«Molitve na jezeru-Ćelije 2009»
Sa akumulacionog jezera Ćelije upućen je apel ekologa, umetnika, predstavnika nevladinog sektora, javnosti Srbije da se ova akumulacija hitno zaštiti.
U ataru sela Ćelije, na reci Rasini, 23.kilometara od Kruševca ka Brusu nalazi se akumulaciono jezero. Ova vodena površina na nadmorskoj visini od 284 metara, koja se prostire dužinom od 10 kilometara, nastala je 1979. godine kao deo sistema za zaštitu Đerdapskog jezera od zasipa nanosa erozionog porekla.
Izgradnjom Fabrike za preradu vode 1984.godine, jezero se koristi i za vodosnabdevanje stanovnika Kruševca i okoline. Nova namena jezera – vodosnabdevanje i prekasno sprovedene mere ekološke i sanitarne zaštite akumulacije učinile su da borba za kvalitet vode neprestano traje. Pored jezera ostala su dva manja naselja, Zlatari i Vasići, a u slivu i dva industrijska centra Brus i Blace.
Razvoj naselja i urbanih centara, turističko rekreativni sadržaji, produkcija organskog otpada, ekološki nepoželjnih i toksičnih supstanci u Rasinu i Blatušnicu, nerešeni problemi prećišćavanja otpadnih voda, postali su otvorena pretnja stanovništvu.
Kako spreciti zagadjenje akumulacije?
Jezero za vodosnabdevanje «Ćelije» polako, ali sigurno postaje kolektor otpadnih voda i čvrstog otpada – ocenili su učesnici okruglog stola, koji je, na obalama jezera, organizovala EKOpolis mreža- promoter svetske ekološke kampanje «Clean up the World-Očistimo svet 2009» i nacionalne akcije «Očistimo Srbiju» u saradnji sa Instititutom za studije «Ekoman» i Multimedijalnim udruđenjem umetnika «Car Konstantin». Kako sprečiti dalju eroziju ovog važnog regionalnog izvorišta vodosnabdevanja ali i uništavanje staništa retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta bila je tema višesatnog razgovora.
U neobičnom ambijentu, koji priroda nudi, u okruženju umetničkih radova koji su nastali početkom avgusta meseca na jezeru u umetničkoj naseobini «Molitve na jezeru», koju je organizovalo Multimedijalno udruzenje umetnika «Car Konstantin» Niš-podružnica u Kruševcu, ovaj razgovor otpočeo je brojnim pitanjima ali je ponudio i rešenja kako zaštititi naše vode i prirodna dobra.
Nakon uvedne reći Živorada Milanovića-Makija, slikara, profesora Akademije „Ekoman Art“ i domaćina ove umetničke naseobine, o ulozi umetnika da promovišu naša prirodna dobra i ekološkoj misiji desetoro umetnika – učesnika umetničke naseobine „Molitve na jezeru“ Ćelije, govorili su eksperati iz Kruševca, Beograda, Niša, Pirota, Gračanice, profesori univerziteta, ekolozi, biolozi, lekari, umetnici, novinari ali i ljubitelji prirode i jezera Ćelije. O značaju voda i zaštiti akumulacije «Ćelije» veoma inspirativno je govorila Slavica Mrfat-Vukelić, pomoćnik direktora JKP “Vodovod“ u Kruševcu. Akademik Dragan Pejčinović ukazao je na neophodnost hitne zaštite ovog prirodnog dobra koje se odlikuje izuzetno retkim biljnim i životinjskim vrstama na jezeru.
Uvođenje rigoroznih mera ekološke i sanitarne zaštite akumulacije, po mišljenju dr Slađane Stanić iz Zavoda za javno zdravlje, doprinelo bi da se kvalitet vode poboljša i spreče neželjene posledice.
Predsednik Instituta za studije «Ekoman», profesor dr Radivoje Đurin Mančić, doajen ekoloških pokreta u Srbiji i Regionu „Evrobalkan“, govorio je o prostornom planiranju i obrazovanju za održivi razvoj, posebno dece i omladine, nastavnim grupama za duhovnu, urbanu i ruralnu ekologiju na Institutu, gde se obrazuju nove generacije mladih ekologa i neophodnosti veče saradnje u Regionu.
Profesor Instituta, Dragan Vidojković, nacionalni koordinator planetarne ekološke kampanje «Clean up the World – Očistimo svet-Očistimo Srbiju» i autor medijske «EKOpolis mreže» predstavio je učesnicima okruglog stola program i dosadašnje rezultate kampanje i istakao značaj građanske inicijative, ulogu informisanja, poštovanje zakonskih propisa. On je posebno naglasio značaj ekološkog obrazovanja koje mora da bude permanentno na svim nivoima kao i jačanje odgovornosti svakog pojedinca.
Profesor Slavoljub Todorović Zorkin, predsednik Multimedijalnog udruženja „Car Konstantin“, govorio je o simbiozi nauke i umetnosti u rešavanju aktuelnih ekoloških problema zaštite planete Zemlje. U duhu slogana „misli globalno-deluj lokalno“ naša javnost i organi vlasti danas su sve više okrenuti ovom pitanju, pa je i odgovornost nas umetnika takođe značajna-naglasio je Todorović.
