Nacionalna politika klimatskih promena i energetike

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović učestovovala je na sastanku „Regionalni dijalog EU, država kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU o Nacionalno utvrđenim mogućnostima smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime –INDCs“. Klimatski sporazum za 2015.godinu, organizovao je ECRAN projekat, Generalni direktorat za klimatske akcije Evropske komisije u Istanbulu.

Cilj sastanka bio je razmena informacija o statusu pripreme i sadržaju INDCs – Intended national determined contributions u zemljama kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, ali i predstavljanje INDCs, koje je EU dostavila Sekretarijatu Okvirne konvencije UN o promeni klime. Sastanak je otvorio Artur Runge-Metzger, direktor u DG Climate Action. Politike i aktivnosti u oblasti energetike predstavili su državni sekretar Ministarstva energetike i rudarstva Mirjana Filipović i pomoćnik ministra Jelena Simović.

• Borba protiv klimatskih promena jedna je od najbitnijih tema međunarodne zajednice, posebno ove godine od koje se očekuje usvajanje novog međunarodnog dogovora o obavezama za period posle 2020. godine. Srbija se nalazi u regionu pogođenom izmenjenim klimatskim uslovima i prve procene pokazuju da ukupne materijalne štete u Srbiji izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, od 2000. godine, prelaze 5 milijardi evra, a više od 70% gubitaka je povezano sa sušom i visokim temperaturama. S druge strane, poplave samo u 2014. godini prouzrokovale su ogromne štete i procenjeno je da je za oporavak i rekonstrukciju od istih potrebno 1,346.4 milijardi evra- rekla je u svom uvodnom obraćanju državni sekretar Božović.

Božović je naglasila da veruje u pozitivan ishod Konferencije u Parizu, za koji je pripremljen predlog INDCs Srbije za period do 2030. godine, koji će nakon ovih konsultacija ući u proceduru usvajanja na nivou Vlade Srbije, nakon čega i dostavljen Sekretarijatu Konvencije.

• Započeto uspostavljanje sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija sa efektom staklene bašte (GHG) i ostalih informacija od značaja za klimatske promene, značajno je za nas, kako sa aspekta usaglašavanja nacionalnog sa zakonodavstvom EU, tako i jer će nam omogućiti sistematsko i kontinuirano prikupljanje podataka, a kao osnov za analizu i unapređenje politika i mera koje doprinose borbi protiv klimatskih promena. Pored ovoga, izrada strategije borbe protiv klimatskih promena, jedan je od naših prioriteta, a kako bi smanjili efekte promene klime na nacionalnom nivou, ali i doprineli globalnom smanjenju emisija GHG, na ekonomski iplativ način- istakla je državni sekretar.

Osnovni cilj Okvirne konvencije UN o promeni klime je obezbeđenje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), a način postizanja ovog cilja za period 2008-2012. godina bio je utvrđen Kjoto protokolom. S obzirom da su obaveze iz Protokola definisane za navedeni period, pregovori o obavezama za period posle 2012. godine započeti su na Konferenciji država članica Konvencije održanoj 2007. godine i još uvek traju. Cilj je da novi dogovor, koji će zameniti Kjoto protokol, bude usvojen na 21. Konferenciji država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime (30. novembar – 11. decembar 2015, Pariz, Francuska). Države su pozvane da dostave svoje INDCs značajno pre 21. Konferencije država članica (SOR 21), a sve dostavljene do oktobra 2015. godine biće uvrštene u završni dokument za SOR 21. Iako je dostavljanje INDCs zahtev UN konvencije, za EU ono predstavlja značajno političko pitanje, te u ovom kontekstu EU ima velika očekivanja i od država partenara.