Otpad i otpadne vode razvojna šansa privrede Srbije

Tehnologija ima ključnu ulogu u održivom razvoju i nije dovoljno samo imati je, već je i primeniti, složili su se učesnici debate koja je održana u organizaciji CEDEF-a i Privredne komore Srbije pred ovogodišnji Svetski dan vode, koji se održava pod motom ’’Voda i energija’’. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, sektor upravljanja otpadom u zemljama u razvoju je sve više u fazi privatizacije. Nove tehnologije za upravljanje otpadom preusmeravaju otpad od deponija, vrše veću reciklažu materijala, stvaraju novu vrednost kroz toplotnu i električnu energiju. EU ne podržava stvaranje deponija na duži rok, a najbolji rezultati su se pokazali u onim zemljama koje imaju visok procenat termičkog tretmana otpada u kombinaciji sa dobro organizovanom reciklažnom industrijom. Tako, na primer, samo u Nemačkoj, postoji oko 6000 postrojenja za termički preradu otpada. Sa druge strane, u Srbiji ima čak 4.481 divljih deponija, samo u Beogradu ih ima oko 300, a odlaganje otpada na lokalne deponije najčešći je način upravljanja otpadom. Voda i otpad su čvrsto povezani. Ključni izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode. Oko 50% zagađenja u rekama dolazi od industrijskih postrojenja, a samo 13% komunalnih otpadnih voda se tretira pre ispuštanja, dok značajan broj lokalnih samouprava u Srbiji nema razvijenu ni kanalizacionu infrastrukturu.

• Ministarstvo čini napore da harmonizuje regulativni okvir sa Evropskom unijom koji se odnosi na vode. Doneta su podzakonska akta uz novinu da se emisija štetnih materija reguliše na samom ispustu, a Ministarstvo je, uz podršku OEBS-a, organizovalo program radionica na kojima je predstavljeno šta u toj oblasti mogu da očekuju javno-komunalna preduzeća kao i ostali akteri – istakla je Dušanka Stanojević, šef Odseka za zaštitu voda Ministarstva energetike, razvoj i zaštite životne sredine.

U Srbiji je samo oko 10% opština koje imaju efektivan tretman otpadnih voda, a priključene su na javnu kanalizaciju. Većina postojećih tretmana komunalnih otpadnih voda ne odgovara potrebama, odnosno izgrađena postrojenja su prevaziđena i po kapacitetu i po tehnologiji prečišćavanja.

• Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je u 2012 godini 58% stanovništva bilo priključeno na sistem javne kanalizacije, pri čemu je generisano 433 milijarde kubnih metara komunalnih otpadnih voda. Od toga, 72% opština ima javnu kanalizaciju – rekao je Filip Radović, direktor Agencije za zašitu životne sredine Srbije .

Prema podacima iz Plana upravljanja vodama za sliv reke Dunav, od približno 3,5 miliona stanovnika sa ovog prostora, priključenih na kanalizaciju, samo oko 4,3% ima tretman otpadnih voda koji je potpuno zadovoljavajući, a još 9,7% ima neki nivo tretmana, ali koji ne zadovoljava u potpunosti zahteve za prečišćavanje.

• Analize pokazuju da potrebne investicije u sektor otpadnih voda u narednih 20 godina dostižu vrednost od preko 4 milijarde € čime sektor otpadnih voda može da postane jedan od razvojnih šansi naše privrede koji može da omogući uslove za otvaranje novih radnih mesta – kaže Miodrag Popović, šef grupe za otpadne vode Insituta za vodoprivredu Jaroslav Černi. On je ukazao na nedovoljnu izgrađenost kanalizacione infrastrukture u gradovima i industriji, a posebno nedovoljnu izgradjenost uređaja za tretman otpadnih voda. Svako neispunjavanje zakonom propisanih uslova ispuštanja otpadnih voda ne sme biti izvor dodatne dobiti i povlastica, odnosno mora biti poštovan princip „zagađivač plaća. Niska cena vode, koje nije dovoljna da obezbedi ni održavanje postojećih vodovodnih i kanalizacionih sistema, a kamoli da generiše razvoj i velike investicione cikluse je takođe situacija sa kojom se suočavamo, te je zato neophodno usmeravanje društvene zajednice prema ekonomskoj ceni vode – ističe Miodrag Popović.

Od ukupno 165 opština u Srbiji, prečišćavanje otpadnih voda vrši u svega dvadesetak i u samo 5% sela i 5 % industrije. U Srbiji postoji mali broj postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dok pojedini gradovi i dalje imaju problema sa pitkom vodom, što neminovno zahteva nova ulaganja. Takođe pored izgradnje novih, potrebno je raditi i na optimizaciji postojećih postrojenja, fabrika voda i otpadnih voda.