Vašu ambalažu u Sekopak reciklažu
Radi ispunjenja sve viših i viših kvota za reciklažu ambalažnog otpada, Sekopak u saradnji sa opštinama i gradovima Srbije uspostavlja sistem za primarnu selekciju ambalažnog otpada. Sekopakova akcija Vašu ambalažu u reciklažu počela je 31. maja 2010. godine u Nišu prvi grad koji je počeo sa sistemskom reciklažom. Nišu se u tom procesu pridružio i Kragujevac, a kompanija zadužena za svakodnevno odvoženje kesa sa ambalažnim otpadom u tom gradu je komunalno preduzeće JKP Čistoća Kragujevac”.
- Od 2009. godine pa do danas kompanija Sekopak je odgovorna za sakupljanje i reciklažu, odosno zbrinjavanje preko 60 hiljada tona ambalažnog otpada ili preko 3.000 punih velikih kamiona ambalažnog otpada koji nisu završili na našim deponijama nego su reciklirani -objasnio je Sava Crnogorac, generalni direktor Sekopaka.
Prosečno, svaki stanovnik Srbije dnevno “napravi” 0,76 kg otpada, što znači da četvoročlana porodica godišnje odbaci oko tonu. Ono što je, zapravo, najalarmantnije, jeste činjenica da se u Srbiji čak 80% tog otpada odlaže na deponije. Tako dolazimo do zabrinjavajućeg podatka da na našim đubrištima godišnje završi čak 1,6 miliona tona smeća. Najveći deo, čak polovina, jeste tzv. biorazgradivi otpad, a između 20-25% je ono što zovemo ambalažni (reciklabilni otpad), koji je moguće preraditi.
Klijenti su sve kompanije koje emituju ambalažni otpad na teritoriji Republike Srbije. Kod nas se primenjuje sistem produžene odgovornosti, što znači da svako ko emituje određenu količinu ambalažnog otpada dužan je da određeni procenat zbrine. U 2013 godini svaka kompanija koja emituje otpad biće dužna da zbrine 23 odsto, od ukupne količine emitovanog otpada, što je i cilj Sekopaka.
- Saradnja JKP Čistoće iz Kragujevca i Sekopaka, počela je još 2010. godine potpisivanjem ugovora, čime je započet novi sistem prikupljanja, razvrstavanja ambalažnog otpada. Već dve godine se na organizovan način vrši prikupljanje i razvrstavanje ambalažnog otpada tačnije vrši se primarna selekcija otpada na mestu nastanka. U gradu imamo raspoređenih 600 kontejnera gde naši sugrađani odlažu papir, karton, pet ambalažu, limenke, staklo i tetrapak. Količine koje se prikupljaju u gradu se povećavaju iz meseca u mesec- rekao je Dejan Raonić, direktor JKP Čistoća – Kragujevac
Od pet vrsta ambalažnog otpada koji se u našoj zemlji prikuplja, kompanija Sekopak je u tri kategorije prikupila najviše, a to su plastika, staklo i drvo, dok se u prikupljanju papira i kartona, odnosno metala, Sekopak nalazi na drugom mestu. Sa najvećim učešćem u broju ponovo iskorišćenog ambalažnog otpada Sekopak se čvrsto pozicionirao kao lider u upravljanju ambalažnim otpadom na teritoriji Srbije.
”Sekopak” je ugovore o sukcesivnom uspostavljanju sistema za primarnu selekciju ambalažnog otpada potpisao i sa gradovima: Čačak, Subotica, Leskovac, Jagodina, kao i sa opštinom Gornji Milanovac, i drugim komunalnim preduzećima i privatnim sakupljačima. Trenutno sarađuju sa 25 gradova i opština, javno komunalnih preduzeća i sa još dvadesetak privatnih sakupljača.
Komunalni otpad na regionalnu sanitarnu deponiju Duboko u potpunosti dolazi iz Užica, Požege, Čačka, Kosjerića, Arilja i Lučana, a dnevno prerađuju oko 150 tona. U prvih šest meseci ove godine prerađeno je nešto više od 14 hiljada, a od oktobra 2011., kada je “Duboko” i zvanično otvoreno, do danas 17 hiljada tona otpada.
Kompanija Sekopak promovisala je u septembru 2012. godine, novi sistem odlaganja ambalažnog otpada u ugostiteljstvu, gde su se uključili poznati beogradski restorani i splavovi, na Savi i Dunavu. Projekat pod nazivom Odbaci loše navike – Vašu ambalažu u Sekopak reciklažu, biće kamen temeljac novih, čistijih obala Beograda.
- Inicijativi kompanije Sekopak da sačuva reke, kako bi bile čistije, pridružili su se splavovi na Savi i Dunavu. Svaki splav potpisuje ugovor sa Sekopakom, nakon čega kompanija obezbeđuje kompletnu infrastrukturu za razvrstavanje i reciklažu– istakao je Crnogorac.
Postoji mnogo razloga zbog kojih bi građani Srbije trebalo da recikliraju, jer čovek godišnje proizvede i do 130 kilograma ambalažnog otpada koji kada se pomnoži sa na primer 100 hiljada stanovnika nekog grada, ispadne 13 hiljada tona ambalažnog otpada godišnje. Samim tim, ukoliko grad ne upravlja ambalažnim otpadom, na ovaj način gubi milione dinara godišnje.
