Nacionalna strategija održivog razvoja

U okviru pratećeg programa ovogodišnjeg Međunarodnog sajma zaštite životne sredine, predstavljena je Nacionalna strategija održivog razvoja. Skup je organizovao Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije i Beogradski sajam u saradnji sa Centrom za čistiju proizvodnju, Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja i Privrednom komorom Srbije.

Uvođenje čistije proizvodnje i povećanje energetske efikasnosti, šansa su povećanje konkurentnosti i održivi industrijski razvoj, istakao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić na naučnom skupu o Nacionalnoj strategiji održivog razvoja.

• Pre pet godina Vlada Republike Srbije je pokrenula projekat izrade Strategije održivog razvoja naše zemlje, a pre tri godine je usvojena, usledila je izrada akcionog plana i to su – prema rečima potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića krupni koraci koje pokušavamo da napravimo. Ono što želimo je da tri stuba koja konstituišu Strategiju, a to su socijalna ravnoteža, ekologija i tehnologija dovedemo u ravnotežu – rekao je Đelić.

Održivi razvoj kao strateški koncept prihvaćen je na globalnom nivou i u osnovi je razvojne politike Evropske unije. Postizanje konkurentnosti srpske privrede na evropskom tržištu podrazumev ispunjavanje niza zahteva i standarda i u pogledu zaštite životne sredine.

• Jedan od instrumenata podrazumeva i primenu čistije proizvodnje koja je, zajedno sa razvojem savremenih tehnologija i racionalnim korišćenjem energije i sirovina, neophodna za dostizanje postavljenih ciljeva u oblasti smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, povećanja energetske efikasnosti i povećanja obima korišćenja obnovljivih izvora energije – istakao je Đelić.

Održivi razvoj podrazumeva da se sa istim resursima postižu bolji rezultati, koji će se odraziti na ekonomski rast. Cilj je što veće ulaganje u industriju, ali vodeći računa da ona ispunjava ekološke norme, kao i pridobijanje što većeg broja partnera i nevladinih organizacija.

• U proseku, srpska industrija troši tri puta više energije za jednu jedinicu proizvodnje od OECD zemalja, koje su među najbogatijim zemljama u svetu – rekao je Đelić, a šest puta se više troši energija od članica EU, drugim rečima mi smo u neku ruku siromašni rasipnici naše energije. Takođe, Srbija proizvodi veliku količinu otpada, 138 kilograma na 1000 dolara bruto domaćeg proizvoda. Firme poput Bambija, Pančeva, Tehnološkog fakulteta i Centra za čistiju proizvodnju, uspele su da i pored kriza, značajno unaprede energetsku efikasnost u proizvodnji i smanje industrijski otpad – kaže Đelić.

Na ovom skupu najavio je uskoro i donošenje zakona o racionalnoj upotrebi električne energije, koji je sa stanovišta Ministarstva nauke, jedan od sedam nacionalnih prioriteta u sledećih pet godina u domenu nauke i tehnologije.

• Što se tiče nauke mi smo uspeli da obezbedimo 400 miliona evra vanbudžetskih sredstava i počevši od sledeće godine imaćemo veća finansijska ulaganja u nauku, ali istovremeno – naglasio je Đelić i izradu novih projekata kao što su obnavljanje u potpunosti stanice Petnica, finansiranje u novu zgradu fakulteta Tehničkih nauka u Novom Sadu, za Kragujevac smo izdvojili 9 miliona evra, za Centar za matične ćelije, koji će voditi naučnik svetskog glasa, genetičar dr Miodrag Stojković, a tu će se izdavati i najprestižniji časopis iz te oblasti – ističe on.

Isto tako i zaštita životne sredine i borba protiv klimatskih promena spada u te prioritete. Uvođenjem ekoloških taksi omogućeno je da kroz Fondove za zaštitu životne sredine mnoge lokalne samouprave mogu da konkurišu za ekološke projekte, koji će doneti dobrobit celoj zajednici.

Značaj nauke i tehnologije u službi održivog razvoja predstavila je Ivanka Popović , dekan Tehnološko – metalurškog fakulteta. Nauka i tehnologija mogu da pomognu u sprovođenju koncepta održivog razvoija, jedno je jačanje kadrova i ljudski resurs, a sa druge strane fundamentalna istraživanja. Potrebno je da se jasno definiše šta se očekuje od nauke da uradi da bi dobili odgovarajuće tehnologije, i da će se onda videti pravi rezultati koji će unaprediti životnu sredinu.

Značaj nauke i tehnologije u službi održivog razvoja predstavila je Ivanka Popović

• Čistija proizvodnja je jedna metodologija koja obezbeđuje da bilo koje delatnosti, ne samo industrija rade na jedan domaćinski način, gde se – prema rečima Ivanke Popović dekana Tehnološko – metalurškog fakulteta, uz uštede koje se ostvaruju povećava profit. Moramo konačno da shvatimo da ulaganje u zaštitu životne sredine nije samo trošak za ulagača nego nešto što se vraća. Kroz smanjene količine otpada, veću energetsku efikasnost svaki korisnik čistije tehnologije može da obezbedi bolje poslovanje.

Čistija proizvodnja je preventivna strategija životne sredine koji omogućava da kontrolisano koristimo resurse koje zemlja ima i tako obezbedimo odgovarajući standard života za one koji dolaze posle nas. Na ovom skupu predstavljen je i rad Centra za čistiju proizvodnju i konkretni rezultati ostvareni u proteklom periodu. Poseban deo čini predstavljanje modela za uvođenja čistije proizvodnje kroz podršku opština lokalnim preduzećima.