Srbija se, opet, greje na struju!
Najava da će struja poskupeti tek kad prođe grejna sezona, jasan je poziv da se ko god može greje na struju, što je dovelo do potrošnje od 152 miliona kilovat-sati, a uskoro se očekuje i neverovatnih 160 miliona kWh. – Zbog odlaganja poskupljenja EPS-u umanjen je prihod za gotovo četiri milijarde dinara, što će ugroziti planove remonata i investicija u ovoj godini.
Potrošnja električne energije u Srbiji, 25. januara, premašila je 152 miliona kilovat-sati. Očekuje se dalji rast potrošnje najjevtinijeg energenta za grejanje, koji po nekim najavama neće poskupeti do početka aprila, odnosno do kraja grejne sezone. U sredu 27. januara, očekuje se obaranje do sada zabeleženog rekorda u potrošnji od 156 miliona kilovat-sati i približavanje do nedavno nezamislivog nivoa od 160 miliona kilovat-časova. Potrošnja je znatno veća nego u vreme gasne krize.
Elektroprivreda Srbije danas sa istim kapacitetima koje je imala i pre 25 godina, kada je potrošnja bila između 100 i 125 miliona kilovat-sati, ostvaruje rekordne proizvodnje, kako bi pratila sadašnje rekordne potrošnje. To je moguće samo zahvaljujući ogromnim ulaganjima u proizvodne kapacitete. U zimsku sezonu, koju EPS nikako ne smatra grejnom, jer je posao EPS-a da obezbedi struju a ne grejanje, elektroprivreda je ušla potpuno spremna, sa dovoljno zaliha uglja na deponijama i značajnim rezervama vode u akumulacijama.
-
Proizvodni kapaciteti EPS-a rade punom snagom, koriste se sve rezerve, ostvaruju se maksimalne proizvodnje i uglja i električne energije… Ali, sa postojećim kapacitetima nije moguće dalje povećavanje proizvodnje da bi se pratila neverovatna potrošnja izazvana grejanjem na struju. Nije moguće, jer ni u proizvodnom ni u distributivnom delu, sistem nije projektovan za ovoliku potrošnju. Jednostavno, nedostaju nove elektrane da bi se moglo proizvesti više. Ovaj nivo potrošnje ugrožava redovno snabdevanje i prirodno se
očekuje povećanje broja kvarova i ispada, posebno na distributivnom nivou. Postrojenja i mreža EPS-a je opremljena automatskim sistemima zaštite čiji je zadatak da spreče pojavu težih kvarova na opremi. Dakle, oni će reagovati automatski i na pojavu prekomerne potrošnje iznad tehničkih mogućnosti. Posebne probleme mogu da imaju oni kupci koji su sami sebi, protivzakonito prepravljali te sisteme zaštite, da bi iz sistema povlačili veću snagu od one za koju su se ugovorom obavezali. U tim slučajevima veoma je moguća pojava pregorevanja instalacija“ – upozorava Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora EPS-a, podsećajući da su u susednim zemljama već počeli veliki problemi u snabdevanju strujom.
Najava daljeg odlaganja poskupljenja električne energije svakako će doneti relaksaciju budžeta domaćinstava – ali to je po par stotina dinara mesečno u proseku. Nadamo se da to nije maksimum koji pojedini ministri mogu da ponude narodu. Ali ovakve odluke imaju i svoje negativne posledice koje se, na kraju krajeva, kao bumerang vrate svakome od nas.
-
Prva koja će to osetiti je domaća privreda koja se oslanja na EPS, a to je značajan deo privrede u Srbiji koja još uvek nešto radi. Zbog smanjenja prihoda koji se meri milijardama dinara, EPS će biti prinuđen na redukovanje obima posla na remontnim i investicionim zahvatima, što znači manje posla za stotine srpskih firmi i instituta koji neposredno ili posredno rade za EPS sa više desetina hiljada zaposlenih. Sledeća opasnost koja preti je manja pogonska spremnost postrojenja za sledeću zimu, izazvana smanjenjem remontnih radova. Sada je pred nama u EPS-u zadatak da minimiziramo štetu, tj. da tako prepakujemo i redukujemo remonte, da bude što manje negativnih posledica po pogonsku spremnost. I naravno, tu je i već pomenuta opasnost da u ovom hladnom talasu koji će potrajati, potrošnja naraste toliko da EPS to više neće moći da isprati“ – kaže Manasijević.
Za sve ove rizike, EPS ne može da preuzme odgovornost jer se, sa svoje strane, svih ovih godina svojim proizvodnim rezultatima pokazao i dokazao na delu a ne na rečima. Naravno, daćemo sve od sebe da odolimo i u ovoj situaciji. Ali, poručujemo i onima koji nešto shvataju i onima koji ništa ne shvataju. Sve što je ljudskom rukom napravljeno ima svoje granice pa tako ni naša postojeća postrojenja ne mogu proizvesti više od onoga što govore zakoni prirode i tehnike.
