Ekološki novinari pod pritiskom i cenzurom

U toku je najveći svetski rat do sada – rat protiv zagađenja, koje preti da uništi čoveka, ukazala je ekološka aktivistkinja Jolen de la Binj

Premijer Monaka ukazao je da je Mediteran posebno ugrožen, kao područje sa 1% mora ali velikim biodiverzitetom. On je istakao i da bi zanemarivanje ekologije usled migrantske krize dovelo do još većih stradanja u budućnosti. Promene koje su potrebne da se situacija poboljša iziskuju promene životnog stila, što prirodno izaziva otpor, ukazao je princ Albert II od Monaka na skupu Unije frankofonih novinara o životnoj sredini na Mediteranu, dodavši da su mediji ključni za promenu svesti. Učesnici skupa iz 29 zemalja u svetu ukazali su na izazove, pa i prepreke u obavljanju tog zadatka. Manjak novca, uticaj lobija, cenzura i nedostatak informacija samo su neke od njih.

I ekološki novinari pod pritiskom i cenzurom

Premijer Monaka Serž Tel (Serge Telle) rekao je da je Mediteran region u kojem je očuvanje životne sredine najproblematičnije – on čini 1% mora u svetu, ali najveću koncentraciju biodiverziteta. U nekim područjima zagađenje je toliko da je zabranjeno kupanje na plažama, a takvih primera ima u Alžiru i u Bejrutu.

  • Pitanje je kako govoriti o ekologiji kada se deca dave bežeći od ratova – rekao je Tel, dodajući da to nisu “konkurentne teme” i da bi zanemarivanje ekologije samo pogoršalo humanitarnu krizu. Mediteran je postao “velika grobnica”, sa 5.000 poginulih prošle godine i više od 2.000 od početka 2016. Međutim, “ako se danas ne pozabavimo ekološkim pitanjima (…) ljudske drame će sutra biti još veće nego danas” – rekao je on na skupu koji je održan 4. i 5. marta.

 

  • Mediteran je ugrožen zagađenjem i klimatskim promenama. Na novim generacijama je da se angažuju više nego prethodne na zaštiti životne sredine – upozorila je Generalna sekretarka Međunarodne organizacije frankofonije Mikael Žan (Michaelle Jean). Verujem da se ekološke vrednosti šire i da će mlade generacije učiniti ono što smo mi propustili, da će biti odlučni tamo gde smo mi odlugovlačili – dodala je Mikael Žan.

Prema njenoj oceni, i izbeglička kriza koja se odvija na Mediteranu je takođe delimično posledica klimatskih promena, koji su doveli do umanjenja plodnosti zemlje, dezertifikacije, proređivanje izvora vode.

Ekonomski interesi i ugroženi novinari

Niko od učesnika iz 29 zemalja nije doveo u pitanje značaj medija za stvaranje sveta u kojem će se voditi računa o životnoj sredini. Ukazano je međutim na probleme i ograničenja, koji idu od preteranih očekivanja od medija, preko manjka informacija i uticaja lobija, do ugrožavanja bezbednosti novinara.

Sudsko gonjenje, napadi, pa čak i ubistvo i nestanak, problemi su sa kojim se novinari u svetu mogu suočiti ukoliko tokom izveštavanja o životnoj sredini naruše interese moćnika. Na skupu je ukazano na izveštaj Reportera bez granica u kojem su navedeni konkretni slučajevi osam novinara ugroženih zbog pisanja o „zelenim temama“.
Cenzura je takođe prisutna, pri čemu krivac može biti država u zemljama u kojima kontroliše medije i velike projekte, ali i privatne korporacije u čijem portfoliju su i mediji.

Ignorisanje i smanjenje budžeta za oglašavanje problemi su sa kojima se novinari koji ugroze ekonomske interese mogu suočiti u “srećnijim” delovima sveta, gde nisu direktno ugroženi.

Uprkos značaju ove teme, ekološko izveštavanje ometaju i sami urednici medija, koji ovu temu i dalje ne smatraju prioritetom, i resurse usmeravaju pre svega na “elitne” teme poput politike, ekonomije i finansija. Retki su mediji koji sebi priušte ekološke novinare koji imaju na raspolaganju vreme za složenije istraživačke priče, saglasni su učesnici.

Na skupu je učestvovalo 80 novinara, ali i ekoloških aktivista i poslanika ekoloških stranaka, iz 29 zemalja, pre svega mediteranskog basena. Učestvovali su i predstavnici Srbije i drugih zemalja regiona, Hrvatske, Crne Gore, Bugarske i Rumunije. Skup je organizovala Unija frankofonih novinara i njen ogranak u Monaku.

Političari nisu ekološka elita

Filozof Sintija Fleri ocenila je da političari “više nisu pioniri ekologije”, i objasnila da je ekologija u izvesnom smislu inkopatibilna sa merenjem uspeha političara. Naime, mere zaštite životne sredine daju opipljive rezultate tek na duži rok, a uspeh političara meri se u kratkim izbornim ciklusima.
Ekološka aktivistkinja Jolen de la Binj se sa ovim nije složila, ocenivši da političari kad ne donose potrebne mere “prosto ne rade svoj posao”.

  • Po mom mišljenju, trenutno smo u najgorem svetskom ratu do sada, koji će nas dokrajčiti – navela je ona.

Za smanjenje zagađenja i klimatskih promena potrebna promena načina života koji je, u zapadnim zemljama, u prethodnim decenijama znatno udobniji nego ranije.

Prema njenom iskustvu, javnost traži ekološke teme, potrebni su im odgovori i informacije, a publika koja se ranije svodila na levičarski nastrojenu dobrostojeću klasu sada se širi, i interesovanje je veliko čak i među mladima od 20-ak godina. U glavne izazove ubrojala je težnju medija da informacije objavljuju što brže, što nije u skladu sa ekološkim temama, vreme, polemički aspekt, lobije…

Njen “recept” za promenu je da mediji i aktivisti zauzmu ton koji nije moralizatorski, kao i da se obrađuju svakodnevne teme, pritupačne svima, sa ekološkog aspekta. Ukazala je da svaki potez u svakodnevnom životu utiče na životnu sredinu. Kupovina ruža koje stižu s drugog kraja sveta umesto sezonskog cveća, kao i jagoda usred zime, dobri su primeri po njenom mišljenju.

Princ Albert II od Monaka rekao je da je ovaj grad-država uvrstio životnu sredinu među prioritete pre više od veka, i da se danas zna da čovečanstvo zavisi od prirode.

Potrebne su promene koje neće biti lake i izazveće otpor – naveo je princ od Monaka, koji ima i fondaciju koja podržava projekte zaštite životne sredine i istraživački centar posvećen ekologiji.

Napisala: S.V.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Unija frankofonih novinara

You may also like...