Nova štetočina šimšira

Verovatno ste već čuli da je invazivna vrsta leptira, koji potiče iz Azije nađena u Srbiji 2014. godine.

Radi se o vrsti šimširov plamenac (Cydalima perspectalis) . Prema aktuelnoj literaturi, u Evropi ova vrsta oštećuje samo vrste i kultuvare šimšira (Buxusspp.). Dužina tela gusenice može da dostigne nekoliko centimetara i ona za vreme svog razvića može da izazove defolijaciju izbojaka šimšira i da potpuno uništi žbunje i živice na javnim zelenim prostorima, na zelenim prostorima specijalne namene, na grobljima i u privatnim vrtovima.

Pojava štetočine i oštećenja koja izaziva (skeletiranje i izgrizanje lišća, izgrizanje kore grana, ispredena paučina, vidljive partikule izmeta na šimširu), insekt i oštećenja na biljci domaćinu se ne mogu zameniti sa drugim štetnim organizmima ili bolestima šimšira. Pošto šimširov plamenac može da razvije nekoliko generacija godišnje u Evropi, i vrsta se širi ne samo aktivnim letom, već i sa infestiranim sadnim materijalom putem trgovine, njegova oblast rasprostranjenja i stepen štete koju izaziva se može očekivati da će se veoma brzo povećavati u budićnosti. Odrasle jedinke privlači svetlost!

• U saradnji sa stranim entomolozima, sakupljamo podatke o rasprostranjenju šimširovog plamenca u Srbiji. Cilj nam je da uradimo mapu rasprostranjenja šimširovog plamenca (C.Perspectalis) u našem regionu i zbog toga vam se obraćamo sa molbom da pomognete usakupljanju podataka o rasprostranjenju štetočine. Molimo Vas da na e-mail adresu u prilogu, javite ako nadjete štetočinu (gusenice ili odrasle jedinke) ili karakteristična oštećenja na žbunju ili živicama šimšira – objašnjava Prof. Dr. Milka Glavendekić sa Univerziteta u Beogradu – Šumarski fakultet.

šimširov plamenac – Cydalima perspectalis

Prema njenim rečima potrebni su sledeći podaci:

• Ime osobe koja javlja o pojavi šimširovog plamenca
• Naziv lokaliteta (grad ili selo, naselje) sa podatkom da li je nađena štetočine (sa GPS kordinatama ako je moguće).
• Datum kada je štetočina ili oštećenje primećeno
• Orijentacioni stepen oštećenja žbunja i razvojni stadijum štetočine (gusenice ili odrasle jedinke) ako su primećeni.
• Fotografija štetočine (ako je moguće)
• Napomene (npr. ime vrste Buxus, izgled žbuna, hemijske mere zaštite ako su primenjene, poreklo sadnica u slučaju da su nabavljene mlade biljke itd..)

Ove podatke možete poslati na adresu Prof. Dr. Milka Glavendekić Univerzitet u Beogradu – Šumarski fakultet.
Kneza Višeslava 1
11030 Beograd`