Obuka za advokate u organizaciji OEBS-a

Misija organizacije za evropsku bezbednost i saradnju OEBS u Srbiji, organizovala je obuku za advokate od 3. do 5. septembra u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, kako bi im ukazali na važnost procesuiranja dela nastalih kršenjem zelenih zakona. Seminari su bili posvećeni unapređenju sprovođenja zakona iz oblasti zaštite životne sredine, i realizovani su u saradnji sa advokatskom komorom Niša, Kragujevca i Vojvodine.

• Oblast zaštite životne sredine OEBS posmatra kao jedan od glavnih stubova demokratije. Cela serija seminara odvija se u smislu primene propisa koji već postoje u oblasti zaštite životne sredine, međutim u ovoj oblasti se sa njihovom primenom kasni. Jedan od razloga je možda finansijska kriza, zatim nedovoljna svest o pitanjima zaštite životne sredine, a kroz ove seminare naš cilj je da povećamo svest javnosti o njihovoj zaštiti – rekao je Jan Lueneburg, šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS- a u Srbiji. U svom putu pridruživanja Evropskoj uniji, Srbija je do sada usvojila određeni broj savremenih zakona iz zaštite životne sredine, a u protekle tri godine, Misija OEBS-a u Srbiji je želela da kod nadležnih institucija podigne svest o postojanju i primeni ovih propisa, a kroz ove seminare i kod advokata – istakao je on.

Učesnici seminara mogli su da se upoznaju sa slučajevima uspešnog suzbijanja ekološkog kriminala u zemljama Evropske unije i primerima najbolje prakse u oblasti procesuiranja ekoloških slučajeva koji su prezentovali predavači iz Austrije, Slovenije i Hrvatske. Tom prilikom predstavljena su i dva istraživanja koja su sprovedena uz podršku Misije OEBS-a, koja se odnose na promenu seta ekoloških zakona u Srbiji u periodu od 2009. do 2011. godine.

• Predavači su na najbolji način opisali primere procesuiranja kriminalnih slučajeva, pa se nadamo da će ta iskustva koja im budu prenešena biti od koristi u daljoj primeni u praksi naših advokata. Ovde su izneti i rezultati istraživanja koja su rađena od 2009. do 2011. godine, u procesuiranju kako krivičnih slučajeva tako i prekršajnih – objašnjava Olivera Zurovac Kuzman savetnica za zaštitu životne sredine Misije OEBS u Srbiji. Na žalost možemo da kažemo da je vrlo mali broj slučajeva koji je procesuiran i da tu ima još mesta za rad – rekla je Olivera Zurovac Kuzman.

Ovi seminari pokazali su da po pitanju ekološkog kriminala treba pristupiti na sveobuhvatan način odnosno da u problem rešavanja ekološkog kriminala treba da bude uključeno više institucija. O saradnji policije sa sudovima i tužilaštvom kao i ulozi i zadacima policije u suzbijanju ekološkog kriminala u Austriji mogli su da čuju učesnici seminara u Kragujevcu.

• Da bi se rešio problem ekološkog kriminala moraju da se uključe sve zainteresovane strane koje učestvuju u upravnom i zakonodavnom postupku. Naš zadatak je da iznesemo neke primere vezane za sprovođenje zakonske regulative koja je usaglašena sa propisima EU – objašnjava Karl Frauenberger, načelnik Službe za ekološki kriminal, Kriminalističko – obaveštajna službe Austrije. Advokati su u procesu suzbijanja kriminala i opšte borbe protiv ekoloških krivičnih dela jako važni, oni zastupaju ili zainteresovanu javnost ili počinioca krivičnog dela. Mi u Austriji imamo posebnu jedinicu koja se bavi suzbijanjem ekološkog kriminala, kada sprovođenje zakona iz oblasti životne sredine dostigne nivo krivičnog zakona onda se uključuju posebno obučene uniformisane snage koje se bave rešavanjem tih problema u suzbijanju ekološkog kriminala. Neadekvatno upravljanje otpadom je jedan od najozbiljnijih problema kojim se Austrija suočava, a drugi je tehnička oprema gde su prisutni ekološki akcidenti koji se dešavaju zbog neadekvatnog odlaganja ove vrste otpada – ističe on.

Srbija u procesu priduživanja Evropskoj uniji bila je dužna da donese set ekoloških zakona, kojima se na sveobuhvatan način reguliše zaštita životne sredine. U isto vreme naša zemlja je ratifikovala Arhusku konvenciju, koja se tiče dostupnosti informacija i učešća javnosti u donošenju zakona koji se tiču životne sredine.

• U isto vreme donet je i krivični zakonik koji propisuje 18 krivičnih dela iz oblasti zaštite životne sredine. Zakonska regulativa je poprilično sveobuhvatna i u skladu sa standardima EU, ali problem nastaje u primeni ovih zakona zbog toga što otkrivanje ovih krivičnih dela i prekršaja podrazumeva stručno veštačenje u predkrivičnom i predprekršajnom postupku, koje može da bude skupo – ističe Mirjana Tukar, predsednica Višeg prekršajnog suda, Odeljenja u Novom Sadu. Potrebno je da se brzo reaguje. Zbog nedovoljne saradnje državnih organa, naročito inspekcijskih službi u oblasti ekologije sa tužilaštvima, sudovima mali je broj procesuiranih lica u oblasti kako u krivičnom tako i u prekršajnom postupku. Tako u krivičnom postupku ova dela ne čine više od 2 odsto od ukupnog broja krivičnih predmeta i najviše se donose osuđujuće odluke kada je u pitanju pustošenje šuma, krivolov, dela koja imaju karakter imovinskih dela – rekla je Mirjana Tukar.

Potrebno je da se puno radi na podizanju svesti o značaju ekologije, veštačenja rade kvalitetnije, i kao da se obezbedi više sredstava za otkrivanje ovakvih krivičnih dela i prekršaja. Na seminarima za advokate predstavljeni su slučajevi nastali kršenjem zakona iz oblasti životne sredine u Republikama Hrvatskoj i Sloveniji i uloga advokata u njihovom procesuiranju.