Prezentacija ekologije u Srbiji
Rezultati istraživanja javnog mnjenja o mestu i ulozi zaštite životne sredine kod građana Srbije predstavljeni su u Skupštini grada Kragujevca. Istraživanje je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju CESID u okviru akcije ’’Očistimo Srbiju’’, u saradnji sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja.
Rezultati istraživanja trebalo bi da nadležne institucije i organizacije usmere ka onome što treba uraditi kako bi se zajednički krenulo u rešavanje velikih problema, kao što su uklanjanje i upravljanje otpadom, formiranje eko industrije i centara za reciklažu. Važno je i podizanje svesti o ovoj problematici, što se može postići uvođenjem novog nastavnog predmeta. Trebalo bi, prema rečima prof. dr Ivice Radovića, državnog sekretara Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, usvojiti set od 16 ekoloških zakona kojima ćemo urediti Srbiju. Međutim, nisu samo zakoni dovoljni potrebne su i konkretne aktivnosti, jedna od tih je akcija ’’Očistimo Srbiju’’. On je dodao da moramo odgovorno pristupiti rešavanju problema kvaliteta životne sredine, a to pre svega misli na medije životne sredine, na kvalitet vazduha, vode i zemljišta kao i na stanje u pogledu zaštite prirode. Očekuje se osnivanje novih agencija i to Agencije o jonizujućem i nejonizujućem zračenju i za hemikalije. Pred Ministarstvom je i obaveza da donese nacionalni ekološki plan, kao i da izradi strategiju o održivom korišćenju bioloških resursa.
Agencija za zaštitu životne sredine je instalirala 25 automatskih mernih stanica i svaki zainteresovani građanin može dobiti adekvatne podatke kakav je kvalitet vazduha u njegovom gradu. Jedna takva očekuje se i u gradu Kragujevcu.
Na konferenciji su izneti i podaci koji govore o tome koliko je građanima važno pitanje zaštite životne sredine. Za 44 odsto ispitanika u čitavoj zemlji pitanje standarda, nezaposlenosti, korupcije i kriminala su na prvom mestu, dok je interesovanje za ekologiju zabrinjavajuće malo (3%). Građani u Srbiji smatraju da njihove komšije ne brinu o zaštiti životne sredine. Na nivou opština najveći eko problemi su stanje deponija, vodotokovi i industrijski otpad. Pokazatelji istraživanja ukazuju da je ključni ekološki problem u ponašanju građana, mada se u Vojvodini smatra da je on u sferi industrije. Rečeno je i da motivi za štednju vode, struje i skladištenje tehničkog otpada treba da budu i ekološki, a ne samo ekonomski. Značajan broj građana ima svest o štetnosti bacanja tehničkog otpada u kontejnere i smatra da je potrebno da oni budu razvstravani.
Veliki broj učesnika na ovom skupu pokazao je da su brojne kragujevačke institucije koje se bave životnom sredinom zainteresovane za pitanje životne sredine i održivi razvoj. Inače Kragujevac je nedavno dobio člana Gradskog veća koji je zadužen za resor životne sredine i održivi razvoj, a to je Srđan Matović. Njegov glavni zadatak biće da zajedno sa zainteresovanim institucijama napravi ekološku politiku u gradu. Prema njegovim rečima već je napravljen plan aktivnosti do kraja godine: moraće ubrzano da se rešava problem upravljanja otpadom u Kragujevcu, izrada Lokalnog ekološkog akcionog plana kao i osnivanje lokalnog Fonda za zaštitu životne sredine. Na Svetski dan zaštite životne sredine, 5 juna u Kragujevcu, održaće se skup na kome će ministarstvo izreći svoj stav u vezi seta novih ekoloških zakona, a biće i prezentovani projekti vezani za ekologiju koji su realizovani u tom gradu.
