Otvoren Izviđački centar „Gorski car“
Odred izviđača „Sveti Sava“ 25. aprila ove godine, obeležio je 15 godina uspešnog rada, otvaranjem Izviđačkog centra „Gorski car“ u selu Garaši, kod Aranđelovca.
Otvaranje je obeležila sadnja hrasta na mestu na kome se nalazilo zaštićeno stablo hrasta cera pod kojim je naš književnik Svetolik Ranković napisao 
roman „Gorski car“, po kome je izviđački centar nazvan. Centar je smešten u staroj, ali dobro očuvanoj školi u kojoj se udobno može smestiti i boraviti 30 izviđača i sadrži prostor za podizanje šatorskog naselja, sanitarni čvor, kupatila, vodu struju i dr.
Na svečanosti je posebno istaknuta uloga Centra u angažovanju Odreda izviđača „Sveti Sava“ u realizaciji programa za decu i mlade koji žive u Ustanovi za decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj ulici u Beogradu.
Svečanosti su prisustvovali predstavnici Skupštine opštine Aranđelovac, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Turističke organizacije Aranđelovac, MZ „Garaši“, Narodnog muzeja Aranđelovac, Inicijativnog odbora za osnivanje odreda izviđača u Aranđelovcu i bratskih izviđačkih odreda.
Povodom otvaranja Izviđačkog centra i akcije sadnje hrasta, pomoćnik direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije dr Mario Lukinović uputio je iskrene čestitke odredu „Sveti Sava“ na 15 godina rada i istrajnosti i da će otvoreni Izviđački centar postati mesto za još veći uspeh i nova druženja.
- Realizacija ideje očuvanja uspomene na Spomenik prirode „Hrast cer – Zakus-zapis“ potekla od odreda „Sveti Sava“, predstavlja divan primer očuvanja vekovnih tradicija u našem narodu – istakao je dr Mario Lukinović.
Stablo hrasta cera u Garašima bilo je zaštićeno kao spomenik prirode do 2010. godine, kada je skinut status zaštite odlukom Skupštine opštine Aranđelovac na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, s obzirom da je izgubilo reprezentativna svojstva Spomenika prirode. Kasnije je stablo palo i ostao samo deo debla, usled velike starosti i lošeg zdravstvenog stanja, kao i posledica truleži uzrokovane fitopatološkim i entomološkim oboljenjem.
U tradiciji našeg naroda je da kada dođe do propadanja zapisa, odnosno odumiranja usled starosti, sušenja ili pada, da se zapis obnavlja novom sadnicom.
Istorijski značaj ovog „svetog drveta”, kako ga je još narod zvao, predstavlja vezanost meštana za zapis o kome sada svedoči samo deo debla“.
