Treći broj e-magazina Stakleno zvono
Voda je u nama i svuda oko nas. Njena energija je neiscrpna, koristi se u raznim vidovima, ali je treba racionalno trošiti.
Sa jedne strane, usled klimatskih promena, dolazi do porasta nivoa mora, vode u rekama na čiji tok utiče plima; češće poplave, pritisak na vodne resurse, a sa druge: do sve manje, one nama najdragocenije- vode za piće. Tempo potrošnje vode i svakodnevni zahtevi za povećanjem njene količine, uvećavaju se takvom brzinom da će se prema postojećim računicama, potrošnja vode u ovom veku povećati za više od 28 puta. Ovakvo stanje u vodosnabdevanju sveta upućuje na korišćenje vodenih masa reka i jezera, koji su već sada ozbiljno zagađeni ulivanjem velikih količina otpadnih voda iz naselja i industrija.
U eko-vestima na našim internet stranicama možete pročitati o prosipanju otrovnih materija koje to čine ljudi po svojim njivama, potocima, rekama… Ima li većeg neprijatelja od onog koji je to sam sebi.
Verovatno svaki grad u Srbiji ima neki nerešiv problem u vodosnabdevanju. Mi smo u ovom broju predočili kragujevački – gde se od početka korišćenja Gružanskog sistema ovaj grad suočio sa neželjenim kvalitetom vode u akumulaciji i sa osetnim teškoćama u tehnološkom procesu prerade vode. Da bi se poboljšao tehnološki postupak u preradi vode, učinjeni su razni pokušaji ali je problem ostao isti.
Korišćenje geotermalne odnosno hidrogeotermalne energije ili termalnih voda u Srbiji se vrši uglavnom na tradicionalan način, tj. najviše u balneološke i sportsko – rekreacione svrhe. U Srbiji danas ima 50 banja gde se termalne vode koriste u te svrhe. Korišćenje geotermalne energije za grejanje i u druge energetske svrhe je u početnoj fazi i veoma skromno u odnosu na potencijalnost i resurse. Prognoze minimalne rezerve toplotne energije u termalnim vodama Srbije iznose kao termalni ekvivalent oko 420 miliona tona nafte, tj. ista količina toplotne energije bi se dobila sagorevanjem te količine nafte.
Situacija u privrednim subjektima Srbije je na žalost takva da uglavnom dominiraju zastarele tehnologije, nedovoljno iskorišćenje energije i prosto jedno nedovoljno angažovanje u oblasti zaštite životne sredine, jer je uvreženo mišljenje da to nosi samo trošak, a ne nekakve koristi, pa čak i finansijski dobitak. Srbija mora u vrlo kratkom roku da donese set zakona koji će regulisati mnoge aspekte zaštite životne sredine vezane za upravljanje raznim vrstama otpada, emisije gasova i otpadnih voda. Čistija proizvodnja kod mnogih preduzeća postoji kao zamisao i želja, ali nije bilo prosto prilike da se to i sprovede u proteklim godinama koje su zahtevale borbu za opstanak na tržištu. Sada, kada ti zakoni neumitno dolaze, a klima u društvu menja, nameće se uloga preduzećima, da imaju tu vrstu društvene odgovornosti. U krajnjoj liniji, to će se postići kroz evropske propise koji su vezani za upravljanje, promet i skladištenje hemikalija, jer je to jedna vrlo ozbiljna stvar sa drastičnim zakonskim posledicama, ako se ne poštuju.
NEmost je naša kovanica od dva naslova naizgled nespojiva : nuklearnih elektrana i mostova. Njih pak povezuju: autori, dvosmisao, stepen rizika ekvivalentan njihovoj korisnosti i lepoti, kao i sama nemost.
Nemost je naša priča o nemoći da se o krupnim, za naše zdravlje važnim, problemima progovori na pravi način- rečima, ispunjenim zdravim razumom. Možda je pak naša nemoć u tome da kad uputimo reči razuma one samo podstaknu nemost onih kojima su upućene, a koji svojim koncima vode igru i dalje.
Ne želeći da nemost ovlada onima koji misle svojom glavom, na naše stranice smo postavili ’’zidove’’ koje treba rušiti grafitima (to su one duhovite poruke u slici il’ reči, što mnogima smetaju, ali ih svi čitaju). Zidove, tabue- teme oko kojih vlada nemost načećemo ekografitima, ali oni sami nisu pravi ukoliko neko ne pokuša da ih precrta, prekreči, dopiše ili prepiše.
Danilo Mojsić
Gružanski most na jezeru – KVAJ
Kragujevac se od početka korišćenja Gružanskog sistema suočio sa neželjenim kvalitetom vode u akumulaciji i sa osetnim teškoćama u tehnološkom procesu prerade vode. Da bi se poboljšao tehnološki postupak u preradi vode, učinjeni su razni pokušaji, ali bez značajnih efekata.
mr Bojan Kovačić :
Tokovi potrošnje energije
Indikatori energetske efikasnosti u Srbiji pokazuju da postoji potencijal unapređenja stepena racionalnog korišćenja energije u svim sektorima potrošnje, posebno u rezidencijalnom sektoru (zgradarstvo, poljoporivreda, javne komunalne delatnosti, domaćinstva). Takođe, I naša industrijska preduzeća, a posebno mala i srednja, koja zbog svoje fleksibilnosti, sa adekvatnim upravljanjem i primenom novih pristupa u poslovanju i proizvodnji, mogu da budu zamajac sveukupnog ekonomskog razvoja.
