Tretman opasnog i posebnih tokova otpada u Republici Srbiji

U okviru Evropske nedelje održive energije i na Svetski dan zaštite životne sredine 5. juna, Centralno evropski forum za razvoj CEDEF i Privredna komora Srbije su organizovali poslednju od šest Javnih debata koje su imale za cilj da ukažu na značaj odgovornog upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom u Srbiji. Ciklus od šest Javnih debata je organizovan pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za zaštitu životne sredine i Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda. U Srbiji postoji više od milion tona istorijskog opasnog otpada, nastalog radom fabrika u prošlosti, a svake godine stvara se do 200.000 tona novog opasnog otpada, koji se u određenoj meri nekontrolisano odlaže. Poplave u Srbiji i regionu, dodatno su u prvi plan istakle značaj odgovornog upravljanja otpadom, pogotovo opasnog otpada čije nesavesno odlaganje u ovom kontekstu može dodatno negativno da utiče na životnu sredinu.

• Danas čak ne postoje ni pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji se generiše. Svaka država do 2020. godine mora da reši pitanje tretmana opasnog otpada u okviru svojih granica – podsetila je Arsić-Karišić predsednik UO CEDEFa.

CEDEF je tokom Javne debate potpisao Memorandum o saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

• Potpisivanjem Memoranduma smo ozvaničili već dobru i kontinuiranu saradnju koju imamo sa CEDEF-om na polju zaštite životne sredine, a u cilju primene globalne i EU regulative i standarda u očuvanju zaštite životne sredine, kao i edukacije javnosti o ovoj važnoj temi – podvukao je potpisnik Memoradnuma o saradnji Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

Upravo ono što se u poslednje vreme dešava u Srbiji opomena prirode da promenimo svoj stav, povećamo brigu o njoj, radimo na prevenciji.

• Poglavlje 27 je najkompleksnije, a upravljanje otpadom je njegov najteži, najkompleksniji i najskuplji deo. Uključićemo sve svoje kapacitete kako bismo se i u ovom segmentu usaglasili sa regulativom EU – rekla je Mr Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zašite životne sredine.

U izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom nalaze osnove za odgovorno upravljanje opasnim otpadom u smislu njegove ponovne upotrebe.

• Usvajanje Zakona je prioritet i tada ćemo doći do toga da otpad prestaje da bude otpad i postaje sirovina. Želimo da Srbija ima postrojenje za fizičko hemijski tretman otpada i tražimo novu lokaciju za ovo postrojenje. Insenerator jeste potreba gde će se dalje tretirati komunalni i medicinski otpad. Radimo i na tom polju kroz preporuke za Nacionalne planove i izveštaje – rekla je Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine .

Osnovni problemi u oblasti upravljanja opasnim otpadom je nepostojanje nacionalnog postrojenja za fizičko hemijski tretman opasnog otpada i regionalnih skladišta za opasan otpad predviđenih prostornim planom Srbije, neadekvatno rešeno upravljanje ambalažnim otpadom koji je zagađen opasnim materijama kao i istorijsko zagađenje.

• Postojeća situacija bi se mogla rešiti hitnom izgradnjom nacionalnog postrojenja za fizičkohemijski tretman otpada i 5 regionalnih skladišta u skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom, kao i informisanjem javnosti. Neophodno je omogućiti spaljivanje ambalažnog otpada koji je zagađen opasnim materijama u cementarama i TE, uz potpunu kontrolu emisija. Takođe, potrebno je razviti mehanizme za rešavanje nasleđenog zagađenja, identifikovati zagađene lokacije, uraditi procenu rizika i odrediti prioritete za sanaciju, kao što je Sekretarijat uradio sa NIS-om na rešavanju problema naftnih isplaka – naglasila je Mr Tatjana Đurić, pomoćnik sekretara Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zašitu životne sredine APV .

Opasan otpad čini samo 4% otpada koji se proizvede u EU. Ali, ukoliko se ne tretira na zadovoljavajuči način, opasan otpad može izazvati veliki problem kako ljudima, tako i samoj životnoj sredini.

• EU stoji na raspolaganju Srbiji u predstojećim izazovima u domenu zaštite životne sredine. Oko 25% sredstva koje daje EU namenjeni su zaštiti životne sredine i to oko 700 mil.E je u te svrhe izdvojeno od početka 2000. godine. Od 2004. godine, 60 mil E je izdvojeno kao podrška nalaženju rešenja za upravljanje otpadom u Srbiji. Najviše je uloženo u izgradnju objekata za upravljanje komunalnim otpadom u gradovima kao što su Užice, Pirot i Sremska Mitrovica/Šabac i više ovakvih projekta je planirano u budućnosti. Jedan deo sredstava je takođe bio namenjen upravljanju posebnim tokovima otpada u Srbiji, kao što je medicinski otpad i očekuje se da Srbija radi na sprečavanju da se takav otpad odlaže na deponije, netretiran. Sprovodi se studija izvodljivosti za prvo srpsko postrojenje za tretman industrijskog otpada, takodje je dogovorena saradnja sa srpskom vladom na izradi Nacionalne Strategije za upravljanje opasnim otpadom i Akcionog Plana – što podrazumeva analizu svih tokova otpada, uključujući i posebne tokove otpade i uspostavljanje dugoročnog okvira za prioritete i investiranja u ovoj oblasti – kaže Rainer Freund, menadžer projekta iz oblasi zašite životne sredine i poljoprivrede u Delegaciji EU u Srbiji.

Od 992 hiljade tona odloženog otpada 7.390 tona čini opasan otpad. Prema podacima prikupljenim do 3. juna 2014, u toku 2013. ukupno je generisano 8.73 miliona tona otpada od čega je 576 hiljada opasnog otpada.

Medicinski otpad koji nastaje u svakodnevnom radu zdravstvenih ustanova prilikom pružanja zdravstvne zaštite uklanja bezbednim metodama, po uzoru na zemlje EU.

• Prema postojećim podacima, godišnje u Srbiji nastane između 4500 i 5000 tona infektivnog medicinskog otpada. Čak se 85% celokupne količine infektivnog otpada steriliše u autoklavima pre odlaganja na deponije, što je odličan rezultat. Postojeće mišljenje je da ovakav trend mora da se održi. Međutim ”za adekvatno zbrinjavanje ostalih tokova medicinskog otpada, pre svega citostatskog i farmaceutskog, kao i hemijskog, koji se ne mogu tretirati u autoklavima, neophodne su spalionice izgrađene prema standardima EU i standardima kvaliteta, takozvani insineratori ili koinsineratori (za početak bar jedan). Finansiranje adekvatnog UMO zahteva konstantna ulaganja, u potrošni materijal kao i tehnologije, pa je istovremeno ovaj zadatak u smislu očuvanja životne sredine zadatak celokupne zajednice- naglasila je Prim. dr Verica Jovanović iz Insituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.

Dragan Dilparić, pomoćnik direktora, Gorenje Ekologija, govorio je o problemima koji se javljaju u sistemu upravljanja posebnim tokovima otpada. Kao najveće probleme istakao je zakonsku regulativu, koja je nerelano postavljena, kao i nejednakost proizvođača i uvoznika pred zakonom.

• Ni posle više od četiri godine od donošenja zakonske regulative nije uspostavljen održivi sistem u upravljanju posebnim tokovima otpada. Sa jedne strane preko 80% proizvođača i uvoznika čiji proizvodi nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada ne plaćaju naknadu što stvara nelojalnu konkurenciju, a sa druge strane korisnici podsticajnih sredstava ne dobijaju podsticaje. Visina naknade koju proizvođači i uvoznici plaćaju je nerealno visoka i 2 do 3 puta je viša nego u drugim zemljama- istakao je Diplarić i dodao da je rešenje ovog problema upravo u primeni održivih i već dokazanih modela koji postoje u EU i zemljama u okruženju- zaključio je Dilparić.

Miteco je vodeći operater u Srbiji u oblasti upravljanja industrijskim i opasnim otpadom koji tretira otpad kao resurs.

• Kompanija MIteco je uspešno učestvovala na demontaži trafo stanica i zbrinjavanju otpada, a kao primer dobre prakse istakla je njihove aktivnosti u kompaniji Fiat. Podsetila je da u Srbiji 162 preduzeća čekaju rešavanje pitanja istorijskog otpada koje je potencijalna opasnost za lokacije na kojima se godinama nalazi – naglasila je Nevena Čolić Mohora, generalni direktor kompanije Miteco.