Upravljanje medicinskim otpadom u Srbiji
Sistem upravljanja medicinskim otpadom uspostavljen je raspoređivanjem 78 autoklava za niskotemperaturni tretman dela medicinskog otpada i 78 drobilica u 56 zdravstvenih centara u Republici Srbiji, koje je obezbedila Evropska Unija. Klinički centar Kragujevac je još 2008. godine dobio opremu za uklanjanje infektivnog medicinskog otpada. Tada je Evropska Unija poklonila i dve drobilice kao i veliku količinu opreme i potrošnog materijala. Ove godine u Kragujevac je stiglo još opreme koja infektivan medicinski pretvara u bezopasan komunalni otpad.
Sistem upravljanja medicinskim otpadom u Kliničkom centru Kragujevac uspostavljen je dobijanjem autoklava za niskotemperaturni tretman dela medicinskog otpada i drobilica kojima se oštri predmeti uništavaju mlevenjem. Sistem centralnog mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada, sa opremom za transport predstavlja najefikasniji način upravljanja. Ovim Klinički centar može da zadovolji ne samo sopstvene potrebe, već i da opslužuje i druge zdravstvene ustanove, privatnog i državnog sektora.
- Za sada Klinički centar Kragujevac tretira samo sopstveni infektivni medicinski otpad, a te količine se kreću zavisno od meseca od 6,5 do 10 tona. Pravilnikom i zakonom o upravljanju otpadom jasno je predviđeno da ne samo zdravstvene ustanove koje se nalaze u državnom sektoru vrše tretman infektivnog medicinskog otpada već to moraju da čine i ustanove u privatnom sektoru. Mi za sada ne tretiramo njihov otpad već to čini Dom zdravlja koji takođe ima opremu nešto manje nego Klinički centar jer su u toj prvoj donaciji dobili i vozilo pa su u mogućnosti da prikupljaju taj otpad od drugih zdravstvenih ustanova tako da za sada oni rade tretman otpada koji nastaje u privatnom sektoru – rekla je dr Zorana Đorđević, epidemiolog u Klinici za infektivne bolesti.
Pod medicinskim otpadom podrazumeva se sav otpad koji nastaje u zdravstvenim ustanovama. U Srbji se godišnje stvori oko 40 hiljada tona medicinskog otpada od čega je petina opasan izvor zaraze. Zajedničko istraživanje Ministarstva zdravlja i Komore biohemičara, u okviru projekta upravljanja medicinskim otpadom, koji finansira Evropska Unija, pokazala je da se samo u biohemijskim i mikrobiološkim laboratorijama u Srbiji, uključujući i privatne, skladišti čak 14 tona infektivnog medicinskog otpada.
