UMETNIČKA NASEOBINA na jezeru Ćelije

Na obalama akumulacionog jezera Ćelije, u predivnom ambijentu koji priroda nudi, osamnaestoro umetnika, slikara iz Srbije, Republike Srpske i Makedonije, boravilo je sedam dana tokom avgusta u umetničkoj naseobini „Molitve na jezeru 2010“, koju je uspešno organizovalo niško Multimedijalno udruženje umetnika „Car Konstantin“ -podružnica u Kruševcu.

[singlepic id=310 w=320 h=240 float=center]

Tema ovogodišnjeg okupljanja umetnika bila je simbioza čoveka sa florom i faunom na jezeru ali i umetnička percepcija „život [singlepic id=300 w=180 h=132 float=right]na dvoru Cara Lazara i Kosovski boj“. Ovim povodom, u prirodnom ambijentu, Institut za studije EKOMAN u Gračanici, EKOpolis mreža i Srpsko učeno društvo, pod pokroviteljstvom opštine Kruševac, Kulturnog centra Kruševac, Rotari kluba i Šumskog gazdinstva „Rasina“, održali su i drugu ekološku naučnu konferenciju pod nazivom „Simbioza čoveka sa florom i faunom na jezeru“.

[singlepic id=311 w=350 h=185 float=center]

U 2010 godini, koja je proglašena godinom biodiverziteta i aktivnosti nacionalnog programa svetske ekološke kampanje Clean up the World – Očistimo svet 2010, koji u Srbiji promoviše EKOPolis, sa ovog naučnog skupa – na jezeru Ćelije, upućen je još jedan apel predstavnika nevladinog sektora, ekologa i osamnaestoro umetnika iz Niša, Kruševca, Banjaluke, Skoplja, Kraljeva, Ćićevca, Ražnja, Pirota, Gračanice, da je potrebna odlučna akcija zajednice, svih njenih činioca u zaštiti našeg prirodnog nasleđa.

[singlepic id=313 w=350 h=251 float=center]

Jezero za vodosnabdevanje „Ćelije“ polako, ali sigurno postaje kolektor otpadnih voda i čvrstog otpada, zato smo veoma zabrinuti–zaključili su učesnici naučne konferencije. Kako sprečiti dalju eroziju ovog važnog regionalnog izvorišta vodosnabdevanja ali i uništavanje staništa retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, stanje je koja nas opominje i podstiče na akciju, naglasio je u uvodnoj reči prof. Živorad Milanović-Maki, slikar, profesor Akademije „Ekoman Art“ i domaćin umetničke naseobine na obali jezera.

Usvajanjem brojnih zakona, koji regulišu ovu oblast, veća zainteresovanost lokalnih vlasti u Srbiji da se stanje promeni ohrabruje ali je potrebno da svaki pojedinac promeni svoj odnos prema životnoj sredini a to se jedino može učiniti obrazovanjem i promenom postojećih navika i prakse – rečeno je na drugom skupu ekologa.

• U gradovima koji neprestano demografski rastu, raste i njihova entropija, raste i njihova patologija, raste potreba grada za novim materijalno energetskim resursima, rastu faktori rizika -istakao je u uvodnom izlaganju profesor dr Radivoje Đurin Mančić, predsednik Instituta za studije “Ekoman“, doajen ekološkog pokreta u Nišu i Regionu.

U nadahnutom izlaganju o „Biodiverzitetu, gradovodstvu i biomasi“ profesor Mančić je naglasio da je dosadašnja urbanizacija [singlepic id=305 w=150 h=114 float=right]značila smanjenje dela biomase na konkretnom prostoru. Zakon konstante biomase na Zemlji zahteva da se u istom odnosu u kome se na jednom elementu teritorije smanjuje količina biomase, na drugom uvećava.

Dragan Vidojković, urednik medijske EKOPOLIS mreže, u svojstvu nacionalnog koordinatora svetske kampanje “Clean up the World – Očistimo svet – Očistimo Srbiju” govorio je o informisanju javnosti, o ulozi obrazovnih organizacija, organizacija civilnog društva i medija.

„Ekološko obrazovanje“ mora da bude permanentno i zastupljeno na svim nivoima – naglasio je Vidojković. On je na ovoj Konferenciji predstavio i rezultate šestomesečne aktivnosti na projektu “Uklanjanje ne-tehničkih barijera za korišćenje biomase u energetske svrhe – BIOGENERATOR, “ koji ostvaruje konzorcijum organizacija civilnog društva “ AgoVet-EKOpolis” uz podršku programa SECTOR a sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Ovaj Program se ostvaruje zahvaljujući finansiranju Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

[singlepic id=309 w=320 h=241 float=center]

Profesor Slavoljub Todorović Zorkin, predsednik Multimedijalnog udruženja umetnika „Car Konstantin“, govorio je o prožimanju nauke i umetnosti u rešavanju aktuelnih ekoloških problema, posebno zaštiti biodiverziteta ali i o duhovnom i kulturnom nasleđu koje inspiriše umetnike u prirodnom ambijentu. O značaju duhovne ekologije i radu umetnika na jezeru po zadatoj slikarskoj temi govorila je i Lidija Mina-Šarović, profesor Akademije i učesnica naseobine. „Za umetnike je jezero Ćelije veliki podsticaj za stvaranje-istakla je Jelena Protić-Petronijević, urednik u Kulturnom centru Kruševac. Stalno smo u dilemi koliko čovek sme da se umeša u život ovakvog eko sistema a da ne poremeti osnovni razlog postojanja ove velike vode. Jezero Ćelije postoji da bi snabdevalo vodom za piće hiljade i hiljade ljudi, a za život oko njega, za stanje biljnog i životinjskog sveta, moramo svi zajedno da brinemo, počev od nas pojedinaca do lokalnih organa vlasti i države.

INFO EKOpolis mreža

Tekst i fotografije:

D.Vidojković

[nggallery id=28]